КОМЕНТАРИ НА ТАЈНИ НАЦРТ ЗАКОНА О ПРАВИМА БОРАЦА

Пре свега да прокоментаришемо процедуре и историјат доношења овог, скандалозног и тајног нацрта закона о правима “ наше популације „.

Кренуло се од нацрта закона који је радила радна група формирана после 2006. године, након протеста наших чланова и чланова УРМВИ, којим је тада руководио тим искрених родољуба, који нису имали компромиса, када су права наших чланова у питању. У радној групи су учествовали представници 4 највећа удружења, уз два инвалидска, СУБНОР и Удружење породица палих бораца. Та радна група је направила предлог закона који није уважио један број захтева удружења и када није постигнут компромис одустало се од рада на том предлогу.

Доласком нове Владе и министра Вулина, кренуло се у израду новог нацрта али у радној групи није било представника удружења а у међувремену је укинут и Савет владе за питања ветерана, данас нам је јасни и зашто.

Понуђени нацрт је, уз прихватање 18 измена упућених од стране нашег удружења и више десетина упућених од стране других удружења у данас схватамо фарсичној јавној расправи, добио подршку од стране неколико удружења. Читајући овај нацрт, који је иначе био најстрожије чувана тајна, који сам добио захваљујући људима који схватају погубне намере нашег министарства, нарочито сектора за борачко-инвалидску заштиту, закључујемо да је овај нацрт инспирисан само једном идејом а то је смањење права и брисање великог броја корисника из система заштите, односно уштеде у буџету.

Због немогућности да у разговору са представницима министарства дођемо до прихватљивог нацрта, били смо принуђени да разговор обезбедимо кроз организацију протеста 16.12.2015. године. До разговора није дошло али смо широј јавности указали на погубне последице у случају доношења закона у овој форми. Такође смо протестом, на наш став о овом нацрту скренули, неким лицима који о овоме треба да дају своје мишљење и подрже га.

Удружења која су организовала протест и ми који смо на њиховом челу, трпимо незапамћене притиске од стране министарства и појединих функционера из Покрета социјалиста, који користе сва расположива средства, од финансијских средстава до утицаја на медије да би нас одвратили од борбе за интересе нашег чланства.

Борбу настављамо без обзира на притиске, до доношења новог нацрта закона, који ће бити прихватљив за нас и наше организације или повлачења из процедуре овог по целу популацију погубног нацрта.

 

Да кренемо редом:

 

Члан 8.

Сви корисници права, нарочито они који су приликом рањавања имали пребивалиште изван данашњих граница Србије, трба посебну пажњу да обрате на други став овог члана. Лако може да се деси да у поступку у вези члана 225. остану изван система и без примања.

Члан 60.

Захтевамо измену овог члана у смислу да основну бригу о свим ортопедским помагалима и средствима за ово право, обезбеди наше министарство а не министарство здравља а да само у малом броју и обиму помоћних средстава то обезбеђује министарство здравља. Досадашња пракса је показала да свако преношење обавеза у овој области на неки други орган доводи до значајног умањења права и квалитета помагала. Навешћу примере само за ортопедске ципеле, штаке, чарапе и тд, на шта наши корисници имају право по закону али не могу да их остваре или их остварују уз тешку муку, лошијег квалитета или у мањем обиму од законом предвиђеним.

 

Члан 80.

На овај члан треба посебну пажњу да обрате најтежи инвалиди који користе ово право. Цео члан је смишљен и формулисан само са једном намером, да највећи број корисника изгуби ово право.

Ако обратите на пажњу на тачку 1. став 1. биће вам јасно да најтежи инвалиди неће моћи на комисији, нарочито ако она буде инструисана од стране министарства, а верујте ми да хоће,  да докажу радну способност и тако ће бити брисани са евиденције незапослених лица а то је основни услов за остваривање овог права. За лакше инвалиде који испуне услов из тачке 1., тачке 2. и 3. истог става ће бити непремостиве препреке. Национална служба ће вам понудити послове које нећете моћи да обављате или ако чак почнете да радите на понуђеним пословима сигурно нећете моћи да задовољите захтеве послодавца који ће вас отпустити вашом кривицом. Тачка 7. ће корисницима овог права а који живе у бртскопланинским пределима и случајно имају више од 5 хектара земље на којој не могу остварити никакав приход онемогућити коришћење овог права.

 

Члан 83.

На жалост велики број наших чланова који имају ово право је због последица најтежих рана и болест преминуо од последње поделе средстава за ово право, па нам није јасно која је то памет смислила, да се рок за коришћење овог права са 7 повећа на 8 година. Како ово повећање рока можемо тртирати другачије, него смањење права.

 

Члан 88.

Декларативно право које само повећава број чланова овог закона. Без овог закона поједини градови и општине су донели одлуке о олакшицама за плаћање комуналија у складу са својим могућностима и овако дефинисан члан неће ништа променити. Само служи да “ замаже очи “ пре свега борцима.

 

Члан 89.

Као и за предходни члан, зашто на списку нема јавних предузећа чији је оснивач држава или локална самуправа. Када сте чули или видели оглас за запошљавање у некој од наведених установа и органа.

Члан 90.

Још једна подвала. Овим чланом је предвиђена обавеза само локалне самоуправе а ни једним словом обавеза министарства. Да се желело озбиљно решавање овог проблема, министарство би прузело обавезу бар суфинансирања изградње станова за ове кориснике и обезбеђивање средстава у буџету ресорног министарства, овако члан звучи као “ шарена лажа „. И до сада су локалне самуправе у складу са својим могућностима решавале стамбене проблеме наших чланова али је тај процес био много бржи када су локалне самуправе обезбеђивале инфраструктуру а средства за градњу неко други ( јапанска донација и Национални инвестициони план, више од 300 станова). Предлажемо да министарство предвиди средства у буџету за стамбену изградњу а локалне самуправе ће се утркивати да дају свој допринос.

 

Члан 102.

Једно од права које би могло да буде похваљено па ћу се задржати само на ставу 2. који предвиђа да се на легитимацији налази број личне карте, који је променљив податак у року од 5 или 10 година, па предлажемо да се на легитимацију уписује матични број, који је непроменљив.

 

Члан 113.

Зашто три године када је до сада било две. Да ли је неко ауторе овог текста терао на умањење где год је то могуће или је то била њихова одлука. Ако јесте волео бих да чујем објашњење.

 

Члан 137.

Више од 70 година а можда и дуже, рок за остваривање овог права је био временски неограничен. Зашто писци овог нацрта узимају себи за право да вишедеценијску праксу мењају на штету корисника. Шта се постиже оваквом одредбом и како се може образложити оваква одлука осим смањења права. Исто се односи на чланове 140. и 141.

 

Члан 154.

Како се дошло до решења да се својство борца из члана 4.  утврђује  на основу коначног решења нaдлежног органа у Републици Србији којим је борцу време проведено у рату, односно оружаним акцијама предузетим у миру признато у посебан стаж по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.  Шта са оним борцима који не желе то право. Предлажемо да ово право утврђује надлежни орган министарства које води бригу о борцима.

 

Чланови од 174.-178.

Ови чланови захтевају одлично познавање Устава и већег броја прописа, па смо се одлучили да сачекамо мишљење правних стручњака из ове области, пре него што изнесемо своје ставове али смо мишљења да се овако дефинасаним правима и могућностима министарства задире у правну сигурност корисника.

Члан 225.

Ово је најспорнији члан закона и његовим слободним тумачењем или злоупотребом овлашћења, а то се у последње време често дешава у смислу вршења притисака на оне кориснике који исказују своје незадовољство радом министарства или појединаца у њему. Ово је члан који апсолутно укида правну сигурност корисника, јер даје право министарству да изван свих рокова прописаних Уставом и законима може у року од 5 година, од доношења закона, сваког послати на поновни поступак утврђивања права. У условима када министар одређује састав лекарских комисија, постоји велика вероватноћа да ће се у циљу уштеда средстава у буџету вршити утицај на комисију да смањује раније додељене групе и проценте инвалидности. И без доношења новог правилника многим инвалидима ће бити смањени проценти. Могуће је у поновљеном поступку применити спорне одредбе члана 8. и велики број корисника нарочито оних са територија Хрватске и БиХ би могли испасти из система. Сви они којима се у предмету не налази оргинална документација а у предходних двадесетак година ( иначе рок за чување овакве документације је предвиђен на максимално 10 година) су оргиналну изгубили, могу испасти из система. Сви инвалиди 10. и 9. групе морају да стрепе да у поновљеном поступку комисија не констатује да су њихова телесна оштећења мања од 20% и тако испадну из система. Инвалид 3. и 4. групе само одлуком комисије могу спасти у 5. или нижу групу и остати без низа права као што је МНП за незапослене РВИ а то је да вас подетим око 45.000,00 динара. Добро размислите да ли сте спремни да своју судбину и опстанак ваших породица препустите у руке министарства и његових комисија. Пет година је дуг период и промениће се министри а тиме можда и још више погоршати однос државе према нама.

 

Поново прелажење кроз текст овог нацрта закона ми даје за право, да је организација протеста била вапај да би се заштитио и овако лош положај наше популације, нарочито бораца. Овакав нацрт закона показује лош однос према учесницима рата, можда и због личног негативног односа према војсци и људима који су учествовали у предходним ратовима, појединаца из министарства.

 

Жељко Васиљевић

Comments
  1. 2 године ago
  2. 2 године ago
  3. 2 године ago
  4. 2 године ago

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *