УЛТИМАТУМ НАТО-a И ОДГОВОР СРПСКОГ НАРОДА

“И као што је пре две хиљaде година,
све скочило на једног кличући:
распни га! распни – нешто слично се
данас догађа са Србима.
И као што је снага јединца света
била у његовој невиности – у осећању
да страда на правди Бога је и највећа
нада и снага српског народа.“
 
Академик Матија Бећковић
 
 

На хиљаду девете стотине,

Деведесет девете године,

Мјесец март је, свануло прољеће,

Двадесето измиче стољеће.

Кад је јутро прољећно свануло,

Крваво је сунце огрануло,

А на небу повише Србије,

Указа се знамење Божије:

Страшна неман с деветнаест глава,

Ведро небо од ње се пролама.

На истоку о`кле сунце грије,

Назире се Свети Георгије.

Сличан призор видио се није,

Од почетка буне на дахије.

Тек што тако освану прољеће,

У Београд црн гавран долеће,

Кобна птица вијесник несреће,

Боже мили добро бити неће.

Спустио се на зграду скупштине,

Од далеког пута да почине,

Уморан је и гракће злокобно,

На пут далек враћa се поново.

Из Брисела града долетио,

Ултиматум Србима донио,

Од главара натовске команде,

Са потписом Хавијер Солане,

Генералног секретара НАТА,

Дипломате великог формата.

Ултиматум кратак, у ком пише:

„Преговора с вама нема више,

Захтјеве нам ове испуните,

У Албанце више не дирајте,

Косово им на управу дајте,

Ратова се од сад оканите,

Ратне вође Хагу изручите.

 

Маните се те Југославије,

И стварања велике Србије.

Демократску власт успоставите,

Трупе за мир наше прихватите.

Митску лажну прошлост заборав’те,

А у музеј гусле окачите.

Одбаците небеску Србију,

Не уздајте у мајку Русију,

Русија је прошлост одбацила,

И она се нама приклонила.

У памет се зато и ви дајте,

Вриједности нове усвајајте,

У Партнерство за мир укључите,

Нови свјетски поредак градите.

Ако нам се захтјеви одбију,

Сравнит ћемо са земљом Србију.

Овог пута добро размислите,

Одговор нам хитно пошаљите“.

II

 

Док одговор од Срба чекају,

И прилику за напад вребају,

Невиђену кампању спроводе,

Рат медијски широм свјета воде,

Гнусне лажи против Срба снују,

Свјетску јавност срамно обмањују:

“Да су Срби генетски злочинци,

На Балкану највећи крвници;

Да мањинске прогоне народе,

Гуше људска права и слободе,

Против својих комшија ратују,

И стварају велику Србију.

Сва правила ратовања крше,

Над жртвама грозна звјерства врше,

У Босни су масакре вршили,

У том смо их силом спријечили.

Сад Албанце с Косова прогоне,

И етничка чишћења спроводе,

Пљачкају их, звјерски убијају,

А жене им масовно силују.

Ни законе св’jетске не поштују,

А поредак нови одбацују.

 

Два су св’јетска рата изазвали,

 

А сада би с НАТОМ ратовали.

 

На апеле и молбе не хају,

 

Па се силом укротит морају,

 

Косово је баш прилика за то, 80

 

Запамтиће ко је моћни НАТО.

 

Све захт’јеве ако не прихвате,

 

Дрскост своју скупо ће да плате,

 

Казнићемо балканске џелате,

 

Док постоје лекцију да памте. 85

 

И да више никада не смију,

 

Ни сањати велику Србију.

 

Још пркосе да ратоват’ знају,

 

У борби се живи не предају.

 

Ако нам се војно супротставе, 90

 

Улудо ће погубити главе,

 

Од српства им неће остат ништа,

 

Сви ће отић’ у вјечна ловишта.

 

Тамо кажу да царство имају,

 

Од рођења за њег’ се спремају, 95

 

Земаљски му живот подређују,

 

Па нек’ тамо бескрајно србују,

 

Злу судбину своју оплакују,

 

Нека славе загробне животе,

 

Нови пораз и нове голготе. 100

 

Са сјенима нашим нек’ се бију,

 

Нека шире небеску Србију.

 

Тако ћемо за два до три дана,

 

Отклонити кризу са Балкана,

 

И заувјек Балкан умирити, 105

 

У оазу мира претворити.

 

III

 

Кад је пр’јетњу НАТА разумио,

 

Масовно се народ окупио,

 

И развио вито српско коло

 

Од Скупштине града наоколо, 110

 

До Саборне цркве, крај олтара,

 

Па пјевањем НАТУ одговара:

 

„Откад Срби на Балкану живе,

 

Сличне су нам прјетње долазиле,

 

Од војнички најмоћнијих сила 115

 

Прошлост нам се ево поновила.

 

Од Крсташа до вас Натоиста,

 

Стизала је нама прјетња иста:

 

Да просторе ове напустимо,

 

Или нашу вјеру промјенимо. 120

 

За планове ваше ми смо знали,

 

Пр’јетњи смо се од вас и надали.

 

Ал` ни у сну нисмо могли снити,

 

Тако подли да можете бити:

 

Да истину грубо изврћете, 125

 

Историју фалсификујете,

 

Гнусне лажи о нама ширите,

 

Кукавичија јаја подмећете,

 

Светињама нашим се ругате,

 

Варварима Србе називате. 130

 

Већих лажи и тежих клевета,

 

Није било од постанка св’јета,

 

Чак и Гебелс мало је дијете,

 

У вјештини којом св’јет лажете.

 

То је продукт мрачнога расизма, 135

 

Патолошке мржње и цинизма,

 

Према свему што је православно,

 

A код вас je присутно одавно.

 

Знадемо ми да се не стидите,

 

Ал` како се Бога не бојите? 140

 

Истина је потпуно друкчија,

 

К`о на длану јасно је видљива.

 

Хуманошћу кампању правдате,

 

А планове подмукле имате,

 

Да срушите скроз Југославију, 145

 

На пашалук сведете Србију,

 

Српске земље од ње одвојите,

 

И банана државе створите,

 

Које би се на Вас ослањале,

 

И у НАТО савез се сврстале. 150

 

Од Балкана бусију створите,

 

Даљи поход на св`јет припремите.

 

У кројењу нове карте св`јета,

 

Српски народ посебно вам смета,

 

Јер је вјерни пријатељ Русије, 155

 

Баштиник је древне Византије,

 

Чувар свете вјере православне,

 

И витешке традиције славне.

 

Па му треба државу разбити,

 

Колијевку духовну отети, 160

 

Да не може да се опорави,

 

И да славне претке заборави.

 

Ако вам` ти планови успију,

 

И скршите поносну Србију,

 

На реду су државе остале, 165

 

Што се нису у НАТО сврстале.

 

Понајприје Русија велика,

 

Створиће се и за њу прилика,

 

Која нешто као да дријема,

 

Откад у њој Господара нема. 170

 

Већ душмане њене подстичете,

 

Да изнутра и њу разбијете,

 

На московско књажевство сведете,

 

И богатства њеног дочепате.

 

А онда вам неће тешко бити, 175

 

И остатак св`јета прекроjити.

 

Баш тако је Хитлер покушао,

 

И рат други св`јетски изазвао.

 

Пропаганду сличну је водио,

 

Једно прич`о а друго радио, 180

 

Аустрију с Њемачком спојио,

 

И злогласни трећи Рајх створио.

 

На очиглед цијелога св`јета,

 

Отео је Судете од Чеха,

 

Па је дрско прегазио Пољску, 185

 

На кољена бацио Француску.

 

Пакт о миру с Русима склопио,

 

Онда мучки на њих ударио.

 

И тада се слично догодило,

 

Мало ко је те варке видио, 190

 

Зато ништа предузето није,

 

Да се Хитлер на вр`јеме сузбије.

 

А он је то вјешто користио,

 

И св`јет цијели у црно завио.

 

Захт’јеве вам зато одбијамо, 195

 

Педаљ наше земље вам не дамо,

 

Ни државу да нам сређујете,

 

Власт по жељи вашој намећете;

 

По цијену најтеже голготе,

 

Ми нећемо жалити животе. 200

 

Одавно смо на страдања свикли,

 

За слободу умират навикли.

 

Има преко хиљаду година,

 

Да ратове водимо с таквима,

 

Што су свијет хтјели да поробе, 205

 

И поретке нове да заводе.

 

Од некада моћне Византије,

 

Па злогласне Турске империје,

 

Франц Јозефа царске Аустрије,

 

Хитлерове црне Германије, 210

 

Добијасмо сличне ултимате,

 

Такве пр`јетње нама су познате.

 

Ни њима се нисмо покорили,

 

Ултимате њихове одбили,

 

С поносом смо пошли на голготу, 215

 

За крст часни и златну слободу.

 

Дв`је голготе страшне преживјели,

 

Као Феникс из њих васкрснули.

 

Пет в`јекова у ропству чамили

 

И паклене муке поднијели. 220

 

Бож`јом вољом једва смо опстали,

 

Преживјели у болу и слави,

 

По смрти смо нација највећа,

 

Гробља су нам од насеља већа.

 

И мртве нам опет убијали 225

 

Светом Сави мошти спаљивали.

 

Мученичка историја наша,

 

Писана је крвљу и сузама

 

Кроз јецаје гусала памтила,

 

На потомке тако преносила. 230

 

Сви су наши прослављени преци,

 

Мученици, ратници и свеци,

 

Задужбина дивних ствараоци,

 

И врлина чојства заточници.

 

А све наше мајке, сестре, жене, 235

 

У мараме црне завијене,

 

Од Косова још црнину носе,

 

Претке жале, с њима се поносе.

 

И од тада до данашњих дана,

 

Корота је одјећа свечана. 240

 

Сад нам ни ви мира не дајете,

 

Већ на мегдан прве нас зовете.

 

Јуначки вас на мегдан чекамо,

 

Славне претке да не обрукамо,

 

За крст часни и наш Космет свети, 245

 

Сваки Србин радо ће мријети.

 

Браниће се наша отаџбина,

 

Све док буде и једног Србина,

 

У борбама сви да изгинемо,

 

Ни мртви вам мира дат нећемо, 250

 

Душе ће вас наше прогонити,

 

И у паклу гдје ће те патити,

 

Под окриљем анђела бјелога,

 

Заштитника српства цијелога.

 

Српски народ искрено вјерује, 255

 

Кад се Србин за српство жртвује,

 

Да му душа на небо одлази,

 

Пред Милоша с поносом излази.

 

И пред душе нашијех предака,

 

Мученика и славних јунака, 260

 

У небеско царство тад се прима,

 

Као душа светога Србина,

 

А на земљи отјелотворује

 

Као снага која надахњује,

 

И подстиче покољења нова, 265

 

Да витештво наставе дједова.

 

Ал` на мегдан мушки прсимице,

 

Не смијете, јер сте кукавице.

 

Па, без части и људских врлина,

 

Планирате нападе с даљина 270

 

Да би мање губитке имали,

 

И оружје ново испробали.

 

Mи оружја модерног немамо,

 

Нит ратове такве припремамо,

 

Имадемо срца и прегнуће, 275

 

Поднијети муке немогуће,

 

За одбрану слободе и части,

 

И нашијех светијех области.

 

Уздамо се у Господа Бога,

 

Савезника нашег јединога. 280

 

За крст часни крв смо стално лили,

 

И Господу Богу умилили.

 

Наша снага није само била,

 

У оружју, нити војна сила,

 

Мјерила су њена другачија, 285

 

За народе многе несхватљива,

 

То је снага самоодржања,

 

Божијом је милошћу нам` дана,

 

Попут снаге маленог Давида,

 

Који праћком Голијата кида. 290

 

У епскоме духу се одгаја,

 

А косовским завјетом напаја.

 

Таква снага и смрт побјеђује,

 

Јер за божју правду се жртвује.

 

Разумом се не може схватити, 295

 

Аршинима никаквим мјерити,

 

Нити било чиме савладати,

 

А може се само осјетити.

 

Ви нећете моћи издржати,

 

Оно што ми можемо подн`јети. 300

 

Ако силом на нас ударите,

 

У то ћете да се увјерите.

 

Авиони да вам сви узлете,

 

Томахавци и друге ракете,

 

Чекаћемо са пјесмом на мети, 305

 

Па Бил Клинтон испред њих да лети,

 

Да Солана лансира ракете,

 

Весли Кларк их наводи на мете,

 

Олбрајтова призива памети,

 

Карла Понте Хашким судом пр`јети. 310

 

Да се ЦИА тајно ангажује,

 

Дух отпора да нам се подрије,

 

Што до сада није мог`о нико,

 

Нећеш ни ти силна Америко;

 

Ни осамн`ест још с`тобом држава, 315

 

Сва Србија да буде крвава,

 

Сву бомбама да је преорете,

 

Небеску нам узет не можете.

 

Та Србија покорит се не да,

 

Она с`болом на све ово гледа, 320

 

Знамењима с`неба опомиње,

 

Да се Срби сложе и сједине,

 

“В`иш Србије по небу ведроме“

 

И данас нас упозори с неба,

 

Да нам опет војевати треба. 325

 

Јединствени као никад прије,

 

Од постанка српске историје,

 

Свјесни да нас само наша слога,

 

Може спасит од ропства новога.

 

Поново се свуда оглашава: 330

 

“Само слога Србина спасава“.

 

Мукотрпно сада се боримо,

 

Отаџбину нашу да спасимо,

 

Угрожено Српство заштитимо,

 

Заблуда се наших ријешимо, 335

 

Коб подјела да превазиђемо,

 

И у слози хришћанској живимо,

 

Што налаже наше православље

 

И учење светитеља Саве.

 

Ми никога нисмо нападали, 340

 

Нити туђе земље отимали,

 

Већ бранили земљу праотаца,

 

Задужбине нашијех светаца,

 

Достојанство нашеме народу,

 

Наш крст часни и златну слободу. 345

 

Иако смо на бројање мали,

 

На бојном смо пољу показали,

 

Да смо народ спартанске нарави,

 

Који чуда од јунаштва прави.

 

Многе битке које смо водили, 350

 

У св`јетској се уче историји,

 

К`о примјери командне мудрости,

 

И витешке војничке храбрости.

 

Церска битка с Аустро-угрима,

 

У свим војним учи се школама. 355

 

Па Косовска, Армагедон битка,

 

Наша прва Голгота велика,

 

Кумановска и на Колубари,

 

Мојковачка, Кајмакчалан славни,

 

И наш отпор Фашистичкој сили, 360

 

Када смо пакт с Хитлером одбили,

 

И тај понос крваво платили,

 

Слободарски свијет задивили.

 

Већини смо по оружју браћа,

 

А сад нам се од вас тако враћа? 365

 

Терористе-Шиптар помажете,

 

Савезника вјерних одричете.

 

И недавно у Авганистану,

 

Штитили сте исто криву страну,

 

И баш они које сте штитили, 370

 

Мучки су се на вас устремили.

 

Тероризмом хришћанству пријете,

 

Не бирају средства а ни мете.

 

Брзо ће те и Ви доживјети

 

Грдно ће Вам чорбу запржити.

 

Ми се с таквим предуго хрвемо,

 

Варљиву им нарав познајемо. 375

 

Још од вакта османлијског царства,

 

Ми смо стража цијелог хришћанства.

 

Кад је турска сила пустошила,

 

За Европу, стотине година,

 

Живи штит смо непробојан били, 380

 

Турски продор на Запад спрјечили.

 

Свијет поштује ратнике слободе,

 

Државнике, славне војсковође:

 

Од мудрога кнеза Растислава,

 

Зетског храброг кнеза Војислава, 385

 

До Немање и цара Душана,

 

Кнез Лазара, сина му Стефана,

 

Карађорђа вожда Петровића,

 

Краља Петра Ослободиоца.

 

Са Цетиња лозу Петровића, 390

 

Па војводе Путника, Мишића,

 

Бојовића и Степановића,

 

Те сердара Јанка Вукотића.

 

И њихове славне сљедбенике,

 

Који муке подносе велике, 395

 

За одбрану угроженог српства,

 

И нашега православног крста.

 

Ни злочине ми нисмо чинили

 

Као што су то нама радили.

 

Овог пута то се мора рећи, 400

 

У свој овој свеопштој несрећи,

 

Због злочина које поновише,

 

Фашистички кољачи усташе,

 

Осветничких злочина је било,

 

Часно Српство то је осудило. 405

 

Све злочине што Срби почине,

 

Истичемо рад` пуне истине,

 

Не праштамо, нити сакривамо,

 

Већ издајом српства то сматрамо.

 

По нашеме обичајном праву, 410

 

Такви губе и душу и главу,

 

Жиг гријеха носе довијека,

 

И кућа им остаје проклета.

 

Душманима све смо опраштали,

 

И кад су нас у јаме бацали, 415

 

На кочеве живе набијали,

 

Трудне жене звјерски касапили,

 

Нерођену дјецу убијали,

 

Наше цркве и гробља рушили,

 

У њихову вјеру преводили, 420

 

На муке нас страшне ударали,

 

И геноцид над нама вршили.

 

Јасеновац, Аушвиц усташки,

 

Највећи је град под земљом српски.

 

То су нама радиле комшије, 425

 

Свјетска јавност то сазнала није,

 

Бивше власти то су прикривале,

 

Ни причати о том’ нису дале,

 

Све смо им то три пута праштали,

 

Под наше их окриље примали, 430

 

Као браћу рођену пазили,

 

И државе ми смо им створили.

 

А они нас поново издаше,

 

И злочине исте покушаше.

 

Вратили су усташке симболе, 435

 

Фашистичке истакли пароле,

 

Припремали поново стратишта,

 

Протјерали Србе са огњишта.

 

Сад су у ваш табор претрчали,

 

Као и сви што раде вазали, 440

 

Поданички уз вас се сврстали,

 

Јер сте им ви државе признали.

 

Одувјек су они такви били,

 

Пред истином лажима се крили,

 

Хитлеру се под скуте свијали, 445

 

И стално су газде мијењали.

 

Вас ће исто тако преварити,

 

Новоме се газди приклонити,

 

Ако им се укаже прилика,

 

Досадашња то им је одлика. 450

 

И нама да држите лекције,

 

Из морала, права, историје,

 

Још бестидно подмећете нама,

 

Поганлуке вашег неморала.

 

А под плаштом слобода и права, 455

 

Ви сте легло сваког неморала,

 

Најгорега свјетског криминала,

 

Гангстеризма и нарко мафије,

 

Болештина, порока свакије.

 

Долар вам је постао божанство 460

 

Исмјевате свако достојанство

 

Када смо ми имали државу,

 

Уређену на правди и праву,

 

Ви ни народ тада нисте били,

 

С подручја сте разних доселили, 465

 

Туђу земљу силом населили,

 

Домороце звјерски уништили.

 

Рат грађански свиреп сте водили,

 

Док нијесте државу створили.

 

И када сте створили државу, 470

 

Дуго нисте имали управу,

 

Сурови сте дивљи Запад били,

 

Каубојски правду дијелили,

 

Закони су били самовоља,

 

И брзина трзања пиштоља. 475

 

Стравичне сте злочине чинили,

 

Добро знане свјетској историји.

 

Геноцид сте први извршили,

 

Индијанце кад сте истр`јебили.

 

Црни народ у ропству држали, 480

 

Као марву сте га третирали.

 

Најстрашнији злочин починили,

 

Кад сте бомбе атомске бацили,

 

На јапанске невине грађане,

 

Што ће жива рана да остане, 485

 

У срцима јапанског народа,

 

Јер је злочин био без повода.

 

Историја није запамтила,

 

Грђи начин помора цивила.

 

На градове бомбе сте бацили, 490

 

Не да бисте Јапан поразили,

 

Већ цијели свијет заплашили,

 

Да сте страшно оружје створили.

 

И од тада стално настојите,

 

Да поредак нови изградите, 495

 

Вриједности своје наметнете,

 

Полицајци свјета постанете.

 

Те циљеве да би остварили,

 

НАТО савез војни сте створили.

 

Гдје нијесте могли доларима, 500

 

Пробали сте многим ратовима.

 

Од Кореје, Кубе, Вијетнама,

 

Па до рата ког спремате нама.

 

Стотине сте ратова водили,

 

Милионе људи погубили, 505

 

Од чега су већина цивили.

 

Ти злочини нису застарили.

 

С употребом силе настављате,

 

Нови хаос у свијету стварате.

 

Нуклеарне бомбе гомилате, 510

 

Судбином се Планете играте,

 

Човјечанству смакнућем пр`јетите,

 

У сталноме страху га држите.

 

Сила вам је разум помрачила,

 

А бездушност савјест уништила. 515

 

IV

 

Америчком великом народу,

 

Који воли правду и слободу,

 

С поштовањем вам се обраћамо,

 

И у савјест вашу се уздамо:

 

Молимо вас ако Бога знате, 520

 

Да силнике ваше обуздате,

 

Војном силом да не ударају,

 

Наше ране да не вријеђају.

 

Сами ћемо државу средити,

 

Власт по нашој вољи изабрати; 525

 

То смо сами радили и прије,

 

Рушили смо наше династије.

 

Комунизам сами одбацили,

 

Још се од њег` нисмо оправили,

 

Опасно се подјелили били, 530

 

Сами себе умало затрли.

 

Спасите нас вашег Хуманизма,

 

Глобализма и Мондијализма,

 

Доста нам је било Комунизма,

 

Пролетерског космополитизма, 535

 

И свих других врста утопија,

 

Од којих је уморна Србија.

 

У претешким овим временима,

 

Враћамо се нашим корјенима,

 

Светосавским трајним вр`једностима, 540

 

Каквих мало који народ има.

 

Нијесмо ми дивљачка племена,

 

Него древни народ од имена,

 

Прије шесто педесет година,

 

Србија је била царевина, 545

 

Демократску управу имала,

 

Савремене законе писала,

 

И данас је Законик Душанов,

 

За правнике научни изазов.

 

Градили смо дивне задужбине, 550

 

Манастире, цркве и храмове,

 

Сва та дјела те баштине наше,

 

Старија су од државе ваше.

 

Многа од њих и сликарске фреске,

 

Сврстане су у вр`једности свјетске, 555

 

Међ` првима књиге смо штампали,

 

Издавачку дјелатност имали,

 

Оснивали школе и занате,

 

У тадашњој Европи познате.

 

Боја с вама нијесмо водили, 560

 

Нити смо се до сада свађали,

 

Земља снова некада сте били,

 

Вашем смо се напретку дивили,

 

Свијету правде заједно тежили,

 

Америку такву смо вољели. 565

 

Куд` то сада Америка иде,

 

Да ли њени грађани то виде?

 

Демократска и правна држава,

 

У свјетског се жандара претвара.

 

Када сте се за правду борили, 570

 

Вјерни смо вам савезници били,

 

Добровољце наше смо вам слали,

 

Пилоте смо ваше спасавали.

 

Бројни Срби ваши су грађани,

 

Америчкој држави лојални. 575

 

Славних људи пуно смо имали,

 

Непроцјењив допринос су дали,

 

У науци, култури, техници,

 

Историји, спорту и етици:

 

Од светога Саве Немањића, 580

 

Бошковића и Миланковића,

 

Грофа Саве Владисављевића,

 

Доситеја, Панчића, Цвијића,

 

Те Његоша, Вука Караџића,

 

Па Андрића, Јована Дучића, 585

 

До Пупина и Тесле Николе,

 

Што су код вас изучили школе.

 

Човјечанство и вас задужили,

 

Открићима што су изумили.

 

То су свјетског ранга великани, 590

 

А и ваши заслужни грађани.

 

С Америком Пупин се сродио,

 

Процвату је њеном допринио,

 

Конгресмен је и сенатор био,

 

Држављанство ваше је примио, 595

 

А српским се порјеклом дичио.

 

Сањао је у својим п`јесмама,

 

Да мостове гради међу нама:

 

„Саградићу лепи мост без краја

 

До мојега родног завичаја.“ 600

 

Сад се ваши силници без душе,

 

Припремају да мостове руше.

 

Српкиња је и Теслу родила,

 

Америка га је прихватила,

 

А он јој се трајно одужио, 605

 

Трофазну је струју измислио.

 

Многа друга открића научна,

 

Проналаске и решења стручна,

 

Без којих би свј`ет, у тами био,

 

И још петрол-лампу користио. 610

 

Оличење скромности је био,

 

У хотелској соби је живио,

 

Вестингхаус фирму је спасио,

 

Свој удио сав јој поклонио,

 

Од кога је могао да има, 615

 

У власништву неколико фирма.

 

Српске гусле стално је носио,

 

Историјом српском поносио,

 

Гусларска је приређив`о сјела,

 

Ваша јавност то је завољела, 620

 

Гусларским се пјесмама дивила,

 

А генија Теслу је славила.

 

Кроз ратове и стална страдања,

 

И ратничке услове живљења,

 

Код Срба се временом створио, 625

 

Ко антички Агон што је био.

 

Кодекс строгог витешког морала,

 

С правилима обичајног права,

 

Темељ му је српско светосавље,

 

А духовна потка православље. 630

 

Па је за нас часније умријети,

 

Него ропски и срамно живјети,

 

Слобода је вриједност највећа,

 

И од самог живота је преча,

 

Гостопримство и љубав хришћанска, 635

 

Одлика је наша светосавска.

 

Ми ц`јенимо свако прегалаштво,

 

А посебно чојство и јунаштво.

 

У борби се јунаштвом дичимо,

 

Људски углед са чојством стичемо. 640

 

Јунаштвом се лакше прославити,

 

Него ли се чојством окитити,

 

„Силан јунак да је човјек таки“

 

То је кодекс части неписани,

 

Да се други од себе одбрани, 645

 

И по ц`јену властитог живота,

 

Не дозволи на образ срамота.

 

У рату је чојство на провјери,

 

Србин не см`је да га изневјери,

 

Па ће рађе мушки погинути, 650

 

Но на правди Бога ког` убити;

 

Или други злочин починити,

 

И заувијек душу огр’јешити.

 

Преци су нас наши васпитали,

 

Примјерима лекције држали, 655

 

Да се душа не см’је огријешити,

 

Па да ће се глава изгубити,

 

Као што је Јевросима мајка,

 

Заклињала свога сина Марка,

 

Легендарног српскога јунака, 660

 

“Немој сине душу огр`јешити,

 

Боље ти је главу изгубити.“

 

Пуно таквих примјера имамо,

 

Нараштаје тако васпитамо.

 

Морал чојства, епску традицију, 665

 

Само Срби на св`јету његују.

 

Те врлине одлично су знали,

 

О њима су с љубављу писали,

 

Многи свјетски славни књижевници,

 

Филозофи, љекари, правници: 670

 

Јохан Гете и Геземан Герхард,

 

Браћа Грим и доктор Рајс Арчибалд

 

Који срце Србима остави,

 

Многи други умови блистави,

 

Епу су се српскоме дивили, 675

 

Наше епске пјесме преводили,

 

Вр’једне књиге о том написали,

 

Српски народ свјету представили.

 

Ви изгледа схватит` не можете,

 

Нашу прошлост и завјете свете, 680

 

Које схвата свако српско д`јете,

 

Нит` можете да разумијете,

 

Српски дубљи смисао живљења,

 

За врлине части и поштења.

 

Култ Косова и Видова дана, 685

 

Што је српска непреболна рана,

 

На коју нам и ви со сипате,

 

Другу битку Косовску спремате.

 

Хришћани би бар требали знати,

 

Да је гријех светиње дирати, 690

 

Ко тај божји закон не поштује,

 

На проклетство себе осуђује,

 

Такав народ будућности нема,

 

Своју пропаст он тиме припрема,

 

Јастребови ваши сад то чине, 695

 

И насрћу на српске светиње,

 

Спријечите безбожне авети,

 

Да оставе наш Космет пресвети.

 

Као што је светиња велика,

 

Ватикан за сваког католика, 700

 

А за ислам Мека и Медина,

 

За будисте Гајрина Будина,

 

И Зид плача за народ Јеврејски.

 

Косово је за сав народ Српски,

 

Много већа светиња и завјет, 705

 

За које смо увјек спремни мријет.

 

Нешто преко хиљаду година,

 

Косово је српска постојбина.

 

Ту смо српству корјење пустили,

 

Православну вјеру учврстили. 710

 

Косово је српства крштеница,

 

Православља највећа ризница,

 

Колијевка наше духовности,

 

Музеј свјетских културних вр`једности.

 

За крст часни ту смо изгинули, 715

 

Сваку стопу крвљу натопили,

 

Па из сваке стопе са Косова,

 

Проговара душа Србинова.

 

И цв`јет Божур боје је црвене,

 

Од те Српске крви проливене. 720

 

Српској дјеци још у колијевци,

 

Пјевуши се о Косовској бици,

 

Па науче јунаке Косова,

 

Пр’је азбуке од тридесет слова.

 

Због зулума с Косова селили, 725

 

У души га са собом носили,

 

За повратак стрпљиво спремали,

 

Побједнички на њег` се враћали.

 

Шест в`јекова ту битку бијемо,

 

Док живимо, одустат нећемо, 730

 

Ради наше постојбине свете,

 

И завјетне Лазареве клетве.

 

Можда област Космета отмете,

 

Ал’ косовски завјет не можете.

 

Он је нама свима у генима, 735

 

И без њега нема ни Србина,

 

Увр`јежен је у нашим душама,

 

И на небу он живи у нама.

 

,,Косово је грдно судилиштe,“

 

И вјековно српско разбојиште. 740

 

Свети завјет за сва покољења,

 

Да без смрти нема васкресења.

 

Прије шесто и десет година,

 

Ту је пала српска кнежевина,

 

Немањића славних престолница, 745

 

Српског племства постаде гробница.

 

Од тада смо небо населили,

 

И небеску Србију створили.

 

Кнез се Лазар небу приволио,

 

Сва земаљска добра оставио, 750

 

И умјесто царства земаљскога,

 

Уз`о престо цара небескога.

 

Ултиматум турски је одбио,

 

Наметнуту битку прихватио,

 

За част рода и вјеру Христову, 755

 

Сву је војску жртвовао своју.

 

И он мушки главу изгубио,

 

Тако милост Божју задобио,

 

Душу српском народу спасио,

 

Српски народ овјековјечио, 760

 

И царство му небеско створио.

 

Од постанка људске историје,

 

Није било жртава већије,

 

За Божију правду и хришћанство,

 

И витешко људско достојанство. 765

 

Лазару се српство одужило,

 

Свецем га је нашим прогласило.

 

Епски мит смо о њему створили,

 

Његов завијет два пут извршили:

 

Враћали смо отето Косово, 770

 

Обнављали државу поново.

 

Лазар и сад на небу царује,

 

Српски народ снагом надахњује,

 

Да издржи све земаљске муке,

 

Јер правда ће из божије руке, 775

 

Агресоре на крају казнити,

 

А српски се народ прославити.

 

Ако Бог да и овом приликом,

 

У сукобу с НАТО Америком.

 

V

 

Је ли воља милости Божије? 780

 

Или чудни усуд историје?

 

Да баш Срби од народа свије,

 

Руше моћне свјетске империје.

 

По мистичном правилу до сада

 

Кад се српска држава напада, 785

 

Пропадају царства и државе,

 

И цареви многи губе главе.

 

Од Михајла бугарскога цара,

 

Што погибе од српског ханџара,

 

Кад смо царство Бугарско срушили, 790

 

Византију моћну потиснули;

 

Па Мурата Османлијског цара,

 

Кога Милош Обилић распара;

 

Аустријског принца Фердинанда,

 

Што од метка Принциповог страда; 795

 

Многе борбе с њима смо водили,

 

На крају им и царства срушили;

 

Па до данас и овијех дана,

 

Није било боја ни мегдана,

 

За слободу које смо водили, 800

 

Да владара нисмо погубили,

 

Царевину нечију срушили,

 

Ил` на бојном пољу прославили.

 

Ви сте сада пета империја,

 

Којој смета држава Србија. 805

 

Требало би ви да размислите,

 

Прије него силу примјените,

 

Историја до сад` опомиње,

 

Ко мач узме, од мача и гине.

 

Устануће мајчица Русија,

 

Древна Кина, велика Индија,

 

Све државе што слободу воле,

 

Ваша неће горјети до зоре.

 

И ви ћете прије ил` касније,

 

Проћи као и све империје.

 

Свијет ће вас по злу запамтити,

 

Нараштаји многи проклињати,

 

Ми ћемо се опет прославити,

 

Свијет ће се Србима дивити.

 

Наш отпор ће све док сунце грије,

 

Бити понос српске историје.

 

И док Срба буде на планети,

 

Гуслари ће о томе пјевати,

 

Подсјећати српску омладину,

 

Како ваља бранит отаџбину,

 

Част и понос своме милом роду,

 

И највеће богатство слободу.

 

VI

 

Па гаврана Срби призивају

 

Одговор му за НАТО предају:

 

„Ево, теби нашег одговора,

 

„Из главе је цијелог народа,”

 

Однеси га, поздрави Солану,

 

Чекамо их мушки на мегдану.

 

Наш вјековни гласниче гавране,

 

Ти нас увјек пратиш на мегдане,

 

Ових дана можеш се вратити,

 

Јуначке се крви напојити,

 

И пренјети свијету истину,

 

Како Срби за слободу гину.”

 

Аеродром Батајница

 

Љета Господњег Вукота М.

 

Вртикапа

 

21. март 1999.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *