РЕПУБЛИКА СРБИЈА

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА  И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

 

Н А Ц Р Т    З А К О Н А

О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

Београд, 09.12.2018. године

 

Н А Ц Р Т  З А К О Н А

О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА

 И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

 

 

Глава I

 

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

                 

Члан 1.

Овим законом уређују се права и услови за остваривање права бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата, чланова породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида и лица које је погинуло или умрло у Војсци у миру, чланова породица умрлих цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата.

 

Члан 2.

Права утврђена овим законом заснивају се на принципу накнаде штете за телесно оштећење, односно губитак живота блиског сродника, а права која припадају борцима, ратним и мирнодопским војним инвалидима, члановима породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида заснивају се и на принципу националног признања.

 

Члан 3.

На примања утврђена овим законом не плаћају се порези или друге дажбине предвиђене општим прописима по основу личних или других прихода грађана.

 

Члан 4.

Средства за остваривање и коришћење права прописаних овим законом обезбеђују се у буџету Републике Србије.

 

Глава II

КОРИСНИЦИ ПРАВА

 

1. Борци

 

Члан 5.

Борац је држављанин Републике Србије који је:

1) у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира вршио војне дужности или друге дужности ради одбране суверенитета, независности, територијалне целокупности и уставног уређења Републике Србије;

2) учествовао у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату као припадник војске Краљевине Југославије у рату од 6. до 17. априла 1941. године или у саставу савезничких армија;

3) учествовао у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату као припадник партизанских одреда народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године, односно коме је активан и организован рад у тој борби признат у посебан стаж у двоструком трајању по прописима о пензијском и инвалидском осигурању решењем надлежног органа у Републици Србији;

4) учествовао у Другом светском рату у саставу Југословенске војске у отаџбини, односно као припадник Равногорског покрета, почев од 17. априла 1941. године до 15. maja  1945. године;

5) као припадник оружаних снага СФРЈ вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за друге циљеве државне безбедности у оружаним акцијама од 17. августа 1990. године до 27. априла 1992. године, a за припаднике оружаних снага СФРЈ стационираних на територији Босне и Херцеговине до 19. маја 1992. године, ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;

6) вршио војне дужности или друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за време мира после 27. априла 1992. године ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Савезне Републике Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике Србије, до ступања на снагу овог закона;

7) вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбедности у вези са учествовањем у рату у Савезној Републици Југославији од 24. марта 1999. до 26. јуна 1999. године.

 

Члан 6.

Лице које је добровољно учествовало у рату односно оружаним акцијама предузетим у миру има статус борца уколико је било укључено у састав званичних војних јединица СФРЈ, Савезне Републике Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике Србије.

Изузетно од члана 5. овог закона, борац је и странац који је учествовао у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира, сагласно члану 5. овог закона и ставу 1. овог члана.

 

Члан 7.

Лицу из чл. 5. овог закона признаје се статус борца и разврстава се, према времену и територији укупног војног ангажовања, у следеће категорије:

• борац I категорије је борац са ангажовањем преко 200 дана, борац из члана 5. тачка 7) овог закона са ангажовањем најмање 78 дана на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија и борац коме је признато својство ратног војног инвалида без обзира на дужину његовог ангажовања;
• борац II категорије је борац са ангажовањем од 46 до 200 дана;
• борац III категорије је борац са ангажовањем до 45 дана.

 

Као време ангажовања у смислу става 1. овог члана сматра се и време које је борац након укључења у састав војне или друге јединице провео на стационарном лечењу, као и време које је борац провео у заробљеништву у које је доспео под околностима из члана 5. овог закона.

 

2. Војни инвалид

 

Члан 8.

Војни инвалид, у смислу овог закона, је ратни војни инвалид и мирнодопски војни инвалид.

 

 

 

 

• Ратни војни инвалид

 

Члан 9.

Ратни војни инвалид је држављанин Републике Србије који је задобио рану, повреду, озледу или болест, због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%, и то:

• у вршењу војних дужности или других дужности за војне циљеве са оружјем у рату или у оружаној акцији предузетој за време мира, под околностима из члана 5. овог закона;
• у вршењу војних дужности у страној земљи која је у оружаном сукобу ако га је на вршење тих дужности упутио надлежни војни орган у оквиру међународних обавеза Републике Србије и у оквиру препорука или одлука Уједињених нација;
• за време ратног заробљеништва у које је доспео као борац из члана 5. овог закона, односно као лице из тачке 2) овог члана.

 

 

Члан 10.

Ратни војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је постојала болест која се погоршала под околностима из чл. 5. и 9. овог закона, па је због тога наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

 

Члан 11.

Изузетно од чл. 9. и 10. овог закона ратни војни инвалид је и странац код кога је наступило оштећење организма под околностима из члана 5. тач. 1) и 7) овог закона, ако својство ратног војног инвалида по том основу не може остварити од стране државе.

 

Члан 12.

Ратни војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства мирнодопског војног инвалида задржава својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.

 

• Мирнодопски војни инвалид

 

Члан 13.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру у својству војника на служењу војног рока у јединицама и установама Војске Србије (у даљем тексту: Војска), ученик односно кадет војношколске установе, слушалац школе за резервне официре и лице у резервном саставу на дужности у Војсци, у вршењу војне службе или дужности у вези с том службом, без своје кривице, задобио рану, повреду или озледу због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије који је у миру, као лице које извршава војну обавезу, без своје кривице задобио рану, повреду или озледу за време гађања ватреним оружјем или других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, ако су ти облици обуке предвиђени програмима обуке ових лица и ако је обуку планирао, организовао и контролисала надлежна организациона јединица Министарства одбране и Војске или други надлежни државни орган одређен посебним прописом.

 

 

 

 

Члан 14.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру, као лице из члана 13. овог закона без своје кривице, задобио болест која је у узрочној вези са вршењем војне службе или дужности у вези с том службом, због чега је наступило оштећење његовог организма најмање за 60%.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је под околностима и условима из става 1. овог члана, услед погоршања болести која је постојала пре ступања у Војску, наступило оштећење организма најмање за 60%.

 

Члан 15.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је наступило оштећење организма најмање за 20% услед ране, повреде или озледе коју је задобио без своје кривице за веме обуке за учешће у одбрани у организацијама које одреди надлежни орган ако је обуку планирала, организовала и контролисала надлежна организациона јединица Министарства одбране и Војске и ако се обука изводи по позиву надлежног органа, као и за време гађања ватреним оружјем и других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, а који су предвиђени програмом обавезне обуке.

 

Члан 16.

Лицу на професионалној војној служби, припаднику Министарства унутрашњих послова и Безбедносно – информативне агенције се не може признати својство мирнодопског војног инвалида по одредбама овог Закона.

 

Члан 17.

Мирнодопски војни инвалид који стекне права по овом закону по основу болести и користи их најмање пет година, па се после тог времена стање побољша и проценат инвалидитета смањи испод процента одређеног у члану 14. овог закона, задржава својство мирнодопског војног инвалида и користи права према смањеном проценту инвалидитета, под условом да утврђено оштећење организма није мање од 20%.

 

Члан 18.

Мирнодопски војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства ратног војног инвалида стиче својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.

 

Члан 19.

Нехат се не сматра кривицом у смислу одредаба чл. 13. до 15. овог закона.

 

Члан 20.

Прописима којима се уређује одбрана земље и вршење службе у Војсци утврђује се шта се сматра служењем војног рока, вршењем војне службе или дужности у вези с том службом и другим облицима оспособљавања грађана за учешће у одбрани, шта се сматра извршавањем радне обавезе за време рата, односно оружаним акцијама, ко се сматра учеником, односно кадетом војношколске установе, слушаоцем школе за резервне официре, лицем у резервном саставу, односно лицем на професионалној војној служби, као и шта се сматра даном отпуштања из Војске.

 

 

Члан 21.

Даном испуњења услова за остваривање права по основу болести задобијене под околностима из члана 14. овог закона сматра се дан отпуштања из Војске, односно из војношколске установе.

 

3. Цивилни инвалид рата и цивилна жртва рата

 

Члан 22.

Цивилни инвалид рата је цивилно лице, држављанин Републике  Србије, код кога је услед ране, повреде или озледе, наступило оштећење организма најмање 50%:

• као последица злостављања или лишења слободе од стране непријатеља за време рата или у току извођења ратних операција на територији Републике Србије;
• од заосталог ратног материјала на територији Републике Србије;
• као жртва напада у дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије или на путу у то представништво, у вези са обављањем службене дужности из надлежности Републике Србије у својству запосленог.

 

Члан 23.

Цивилна жртва рата је држављанин Републике Србије који је као цивилно лице изгубио

живот под околностима из члана 22. овог закона.

Лице које је нестало под околностима из члана 22. овог закона сматра се цивилном жртвом рата.

 

4. Породица палог борца

 

Члан 24.

Породица палог борца је породица лица које је погинуло, умрло или нестало под околностима из чл. 5, 6. и 9. овог закона или је умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под тим околностима у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаној акцији.

Породица палог борца је и породица лица које је својство ратног војног инвалида остварило по основу ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 5. и 9. овог закона, а умрло је од последица тих оштећења организма у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаној акцији.

 

Члан породице палог борца је:

1) супружник или лице које са палим борцем није склопило брак уколико је са палим борцем живело у ванбрачној заједници и са њим имало заједничко дете;

2) дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете, као и пасторак кога је пали борац издржавао;

3) родитељ, очух, маћеха или усвојитељ, који је палог борца издржавао или кога је пали борац издржавао;

4) деда и баба палог борца које је пали борац издржавао.

 

5. Породица умрлог борца

 

Члан 25.

Члан породице умрлог борца је:

1) супружник;

2) дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете, као и пасторак кога је умрли борац издржавао;

3) родитељ, очух, маћеха или усвојитељ, који је умрлог борца издржавао или кога је умрли борац издржавао.

 

 

1. Породица војног инвалида и војника који је погинуо или умро у Војсци

 

Члан 26.

Члан породице војног инвалида и војника на служењу војног рока и лица у резервном саставу погинулог или умрлог у Војсци или умрлог у року од годину дана од дана отпуштања из Војске од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 13. до 15. овог закона, је:

1) супружник;

2) дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете, као и пасторак кога је војни инвалид, односно лице које је погинуло или умрло у Војсци или умрло у року од годину дана од дана отпуштања из Војске, издржавало;

3) родитељ, очух, маћеха или усвојитељ, који је војног инвалида односно лице које је погинуло или умрло у Војсци или умрло у року од годину дана од дана отпуштања из Војске издржавао или кога је он издржавао.

 

 

7. Породица цивилног инвалида рата и цивилне жртаве рата

 

Члан 27.

Чланом породице цивилног инвалида рата сматра се члан породице умрлог цивилног инвалида рата, уколико је са њим живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре његове смрти.

Чланом породице цивилне жртве рата сматра се члан породице лица из члана 23. овог закона, уколико је са њим живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре његове смрти.

Члан породице, у смислу ст. 1. и 2. ово члана је:

1) супружник;

2) дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете, као и пасторак кога је цивилни инвалид рата односно цивилна жртва рата, издржавао;

3) родитељ, очух, маћеха или усвојитељ, који је цивилног инвалида рата односно цивилну жртву рата издржавао или кога је цивилни инвалид рата односно цивилна жртва рата издржавала.

 

8. Ужа породица

 

Члан 28.

Члан уже породице, у смислу овог закона, је:

• супружник;
• дете рођено у браку или ван брака, усвојено дете, као и пасторак кога је лице по коме се остварује право издржавало.

 

 

 

9. Издржавање

 

Члан 29.

Чињеница издржавања, као услова за остваривање статуса лица из чл. 24. до 28. овог закона, утврђује се по прописима којима се уређују породични односи.

Поред општих услова из става 1. овог члана, за постојање издржавања неопходно је да је постојало заједничко домаћинство и да је издржавање трајало најмање годину дана пре смрти лица по основу кога се право остварује.

 

10. Потпуна неспособност за рад

 

Члан 30.

Потпуно неспособним за рад по овом закону сматра се лице код кога постоји потпун губитак радне способности по прописима из области пензијског и инвалидског осигурања.

 

 

11. Држављанство

Члан 31.

Држављанство Републике Србије као услов прописан овим законом подразумева  постојање тог држављанства у време подношења захтева за признавање, као и за време остваривања права признатих по овом закону, осим за корисника из члана 11. овог закона за кога држављанство није услов за остваривање и коришћење права.

Члан породице лица из чл. 24. до 27. овог закона прописана права може остварити и користити уколико има држављанство Републике Србије сходно ставу 1. овог члана.

 

Глава III

 

 ПРАВА И УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

 

1. Права

 

Члан 32.

Права по овом закону јесу:

• 1) лична инвалиднина;
• 2) породична инвалиднина;
• 3) додатак за негу;
• 4) ортопедски додатак;
• 5) здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;
• 6) медицинско техничка помагала;
• 7) бањско климатски опоравак;
• 8) професионална рехабилитација и новчана помоћ за време професионалне рехабилитације;
• 9) инвалидски додатак;
• 10) месечно новчано примање;
• 11) породични додатак;
• 12) борачки додатак; (11a)
• 13) накнада трошкова смештаја у установу социјалне заштите; (12)
• 14) новчана накнада за набавку путничког моторног возила;(13)
• 15) право на посебан пензијски стаж; (14)
• 16) решавање стамбених потреба; (15)
• 17) накнада трошкова путовања; (20)
• 18) бесплатна и повлашћена вожња; (21)
• 19) право на легитимацију; (22)
• 20) „Равногорска споменица 1941.”;
• 21) помоћ у случају смрти. (23)

 

            Општина, град, град Београд, односно аутономна покрајина, може својим прописима лицима из члана 1. овог закона утврђивати друга права (као на пример: попуст на комуналне услуге, бесплатну или повлашћену вожњу у јавном локалном превозу, бесплатно паркирање, право деце на бесплатне уџбенике и друго), или утврдити већи обим права од обима права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање, ако у свом буџету обезбеди средства за те намене.

 

2. Одређивање и усклађивање износа права

 

Члан 33.

Лична инвалиднина, породична инвалиднина, додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак, месечно новчано примање, породични додатак и борачки додатак – одређују се у месечним износима, доспевају након што решење о признатом праву постане коначно и правноснажно, а исплаћују уназад.

Основица за одређивање новчаних примања по овом закону (у даљем тексту: основица) је:

1. за право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак,  месечно новчано примање, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида,  новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, једнократну помоћ у случају смрти корисника, накнаду трошкова сахране – износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији за годину која претходи години у којој се остварује право;
2. за право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу – износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији за годину која претходи години у којој се остварује право увећан 30%;
3.  за право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио право на пензију и инвалидски додатак ратног војног инвалида који је неспособан за рад –  износ просечне месечне пензије у осигурању запослених у Републици Србији према прописима из пензијског и инвалидског осигурања, за годину која претходи години у којој се остварује право;
4. за право на борачки додатак – најнижи износ пензије у осигурању запослених у Републици Србији према прописима из пензијског и инвалидског осигурања, за годину која претходи години у којој се остварује право.

 

Примања из става 1. овог члана усклађују се једном годишње према: кретању (расту и паду) просечне зараде без пореза и доприноса, кретању просечне месечне пензије у осигурању запослених, односно најнижег износа пензије у осигурању запослених, према прописима из пензијског и инвалидског осигурања, за годину за коју је вршена исплата права. Примања из става 2. тачка 1. овог члана која се исплаћују као једнократне исплате се не усклађују.

Усклађени износи права из става 1. овог члана припадају од 1. јануара године за коју је извршено усклађивање и исплаћују се уназад. Од 1. јануара текуће године до објављивања података о основици из става 2. и усклађивању из става 3. овог члана врши се исплата месечног износа права који је исплаћиван у претходној години, а разлика по извршеном усклађивању обрачунава се једнократно и исплаћује уназад.

Основица из става 2. овог члана утврђује се на основу објављених података републичког органа надлежног за послове статистике и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Усклађивање из става 3. врши се на основу објављених података органа надлежног за послове статистике и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

 

1. Посебни услови за остваривање права

 

• Лична инвалиднина

 

Члан 34.

Војни инвалиди и цивилни инвалиди рата разврставају се, ради остваривања права по овом закону, у групе инвалидитета према степену оштећења организма израженом у проценту.

Проценат инвалидитета одређује се трајно или привремено, сразмерно оштећењу организма које је настало као последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђеним овим законом.

 

Члан 35.

Према проценту инвалидитета војни инвалиди разврставају се у десет група војног инвалидитета (од I до X), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за основне животне потребе неопходна нега и помоћ другог лица;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета;

VIII група – инвалиди са 40% инвалидитета;

IX група – инвалиди са 30% инвалидитета;

X група – инвалиди са 20% инвалидитета.

 

Према проценту инвалидитета цивилни инвалиди рата разврставају се у седам група инвалидитета (од I до VII), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за основне животне потребе неопходна нега и помоћ другог лица;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета.

 

 

Члан 36.

Својство војног инвалида и својство цивилног инвалида рата на основу оштећења организма које је настало услед ране, повреде или озледе може се утврдити само ако је рана, повреда или озледа оставила видне трагове.

Видним траговима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се јасно видљиви трагови на површини тела и видљива оштећења унутрашњих органа утврђена одговарајућим дијагностичким методама.

 

Члан 37.

При утврђивању процента војног инвалидитета лицима код којих је под околностима из члана 10. и члана 14. став 2. овог закона наступило оштећење организма услед погоршања болести, узима се одговарајући проценат од целокупног оштећења организма, с обзиром на природу болести и њен развитак, трајање и тежину ратних напора, односно напора при вршењу војне службе, као и друге околности које су утицале на болест.

Проценат војног инвалидитета утврђен коначним решењем по одредби става 1. овог члана на основу погоршања болести, који је одређен при првом утврђивању војног инвалидитета, не може се доцније повећати без обзира на даље погоршање оштећења организма.

 

Члан 38.

Лична инвалиднина одређује се према групи инвалидитета.

Месечни износ личне инвалиднине одређује се у проценту од основице и износи за:

1) I групу                    188 %

2) II групу                  139 %

3) III групу                 107 %

4) IV групу                   82 %

5) V групу                    60 %

6) VI групу                 40  %

7) VII групу                 31 %

8) VIII групу                22 %

9) IX групу                   21 %

10) X групу                  19 %

 

Инвалиду I групе који има два или више оштећења организма по основу којих му се признаје својство војног инвалида, односно својство цивилног инвалида рата, која одговарају инвалидитету I групе, као и војном инвалиду I групе коме је то својство признато по основу оштећења која су изазвала квадриплегију, лична инвалиднина из става 1. овог члана повећава се за 25% од основице и представља саставни део личне инвалиднине.

 

Члан 39.

            Надлежни министар прописује начин утврђивања процента инвалидитета према степену оштећења организма и критеријуме за утврђивање инвалидитета војних инвалида и цивилних инвалида рата.

2) Породична инвалиднина

 

Члан 40.

Право на породичну инвалиднину може остварити члан уже породице палог борца, члан уже породице војног инвалида од I до VII групе – после његове смрти и члан уже породице лица које је погинуло или умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 13. до 15. овог закона, под следећим условима:

1) уколико има држављанство Републике Србије;

2) удова – кад наврши 45 године живота или удовац – кад наврши 50 година живота, као и пре навршених 45, односно 50 година живота ако су потпуно неспособни за рад;

3) дете, усвојеник и пасторче:

– до навршене 15. године живота;

– до завршетка школовања, а најдоцније до навршене 26. година живота, односно дете палог борца до 27. године живота. Ако је школовање прекинуто због служења војног рокау јединицама и установама Војске или болести, то лице може користити право на породичну инвалиднину и за време служења војног рока у јединицама и установама Војске односно трајања болести, и то до навршене 26. године живота, односно дете палог борца до навршене 27. године живота, а после тога – највише још за онолико времена колико је због служења војног рока у јединицама и установама Војске, односно болести изгубило од школовања, ако је школовање продужено пре навршене 26. односно 27. године живота;

– ако је потпуно неспособно за рад – за време док та неспособност траје, под условом да је потпун губитак радне неспособности наступио пре навршене 15. године, односно 26. године живота, односно за дете палог борца до навршене 27. године живота;

4) ако ужу породицу сачињавају супружник са дететом, супружник има право на породичну инвалиднину као сауживалац са дететом, без обзира на услове из става 1. тачка 2) овог члана док дете има право на породичну инвалиднину.

 

Члан 41.

Сматра се да се дете налази на школовању у смислу члана 40. став 1. тачка 3) овог закона уколико  похађа основну или средњу школу, основне академске или основне струковне студије, односно дипломске академске студије, специјалистичке струковне и академске студије, као и докторске академске студије, у складу са прописима који уређују основно, средње и високо образовање и уколико има статус лица на школовању према статуту школске установе у којој се налази на школовању.

Детету које похађа средњу школу права по овом закону припадају до навршене 20. године живота.

Дете на школовању, коме је одобрено мировање права и обавеза у средњој, вишој или високошколској установи, право на породичну инвалиднину задржава само у случајевима када му је мировање права и  обавеза одобрено услед личне болести која га је спречила да се школује, а што се утврђује на основу налаза и мишљења лекарских комисија из члана 147. овог закона.

 

Члан 42.

Право на породичну инвалиднину остварују само чланови породице који испуњавају прописане услове и то: чланови уже породице лица по основу кога се остварује право – с једне стране и родитељи или очух, маћеха или усвојитељ, односно деда и баба – с друге стране.

Ако право на породичну инвалиднину користи више чланова породице у оквиру једне групе сродника наведених у ставу 1. овог члана, право им припада као сауживаоцима на равне делове.

 

Члан 43.

Члан породице палог борца из члана 24. став 3. тачка 3) овог закона и чланови породице војног инвалида од I до VII групе из члана 26. тачка 3) овог закона имају право на породичну инвалиднину иако су чланови уже породице остварили ово право.

Очух, маћеха или усвојитељ из члана 24. став 3. тачка 3) и члана 26. тачка 3) овог закона остварује право на породичну инвалиднину пре родитеља, ако родитељ није вршио родитељско право према лицу од кога изводи право на породичну инвалиднину.

 

Члан 44.

Деда и баба палог борца имају право на породичну инвалиднину ако породичну инвалиднину не остварују чланови породице из члана 24. став 3. тач. 1),  2) и 3) овог закона.

 

Члан 45.

Члан породице који испуњава услове за признање права на породичну инвалиднину по два или више лица, има право на породичну инвалиднину у несмањеном износу по сваком од тих лица, с тим да право на увећану породичну инвалиднину из члана 51. овог закона може остварити само по једном лицу.

 

Члан 46.

Породична инвалиднина признаје се као:

а)  породична инвалиднина по палом борцу,

б)  породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду,

в)  породична инвалиднина по лицу које је погинуло или умрло у Војсци,

г) додатак за родитеља палог борца,

д) увећана породична инвалиднина.

 

Ако услове за признавање права на породичну инвалиднину из чл. 47, 48. и 49. овог закона испуњава више чланова породице, породичну инвалиднину остварују као сауживаоци. Износ породичне инвалиднине утврђује се тако што се износ породичне инвалиднине који припада једном кориснику за сваког сауживаоца повећава за по 50%. Укупан износ породичне инвалиднине сауживаоцима припада у једнаким деловима.

 

а) Породична инвалиднина по палом борцу

 

Члан 47.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице палог борца износи 116 % од основице.

 

б) Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду

 

Члан 48.

Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду од I до VII групе износи 26% од основице.

 

 

в) Породична инвалиднина по лицу које је погинуло или умрло у Војсци

 

Члан 49.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице војника на служењу војног рока и лица у резервном саставу, које је погинуло или умрло у Војсци од последице ране, повреде, озледе или болести задобијене за време вршења војних дужности у Војсци или умрлог у року од годину дана од дана настанка оштећења организма под овим околностима, износи 116 % од основице.

 

 

 

г) Додатак за родитеља палог борца

 

Члан 50.

Родитељ палог борца који није имао друге деце, као и родитељ палог борца који је имао више деце и коме су остала деца изгубила живот као грађанске жртве рата, поред права на породичну инвалиднину у износу из члана 49. овог закона, има и право на додатак за родитеља палог борца у износу 54% од основице.

Ако услове за признавање права на додатак за родитеља палог борца испуњавају оба родитеља – као сауживаоци породичне инвалиднине, право на додатак за родитеља палог борца из става 1. овог члана износи 81% од основице и припада им на равне делове.

 

 

д) Увећана породична инвалиднина

 

Члан 51.

Право на увећану породичну инвалиднину, поред права на породичну инвалиднину из члана 47. овог закона, односно и права на додатак за родитеља палог борца из члана 50. овог закона, имају:

• родитељ палог борца који није имао друге деце,
• супружник палог борца који нема деце,
• родитељ, односно супружник палог борца који има једно дете или више деце која су потпуно неспособна за рад, под условом да је та неспособност наступила пре 15. године живота детета, односно пре навршене 27. године живота ако је дете било на школовању,
• дете палог борца,

 

Увећана породична инвалиднина из става 1. овог члана износи 63% од основа.

 

Ако више лица из става 1. овог члана испуњава услове за признавање права на увећану породичну инвалиднину као сауживаоци, увећана породична инвалиднина у износу из става 2. овог члана припада сваком од њих.

 

3) Додатак за негу

 

Члан 52.

Право на додатак за негу имају корисници права по овом закону којима је, због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању, неопходна помоћ и нега другог лица да би задовољили своје основне животне потребе и то:

1) војни инвалид и цивилни инвалид рата I групе;

2) војни инвалид и цивилн инвалид рата II, III и IV групе код кога постоји било које оштећење организма које је, заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона, једнако оштећењу организма војног инвалида I групе;

3) корисник права на месечно новчано примање, које је остварио по основу признатог својства војног инвалида V до X групе, цивилног инвалида рата V до VII групе, корисника породичне инвалиднине код кога постоји  оштећење организма једнако оштећењу организма војног инвалида I групе

4) корисник права на месечно новчано примање, које је остварио по основу признатог својства борца из члана 5. тач. 3) и 4) овог закона и чланови уже породице овог борца након његове смрти код кога постоји оштећење организма једнако оштећењу организма војног инвалида I групе.

 

Члан 53.

Лица из члана 52. овог закона, ради остваривања права на додатак за негу, разврставају се у пет степена, и то:

1) у први степен – војни инвалид I групе и цивилни инвалид рата I групе, који је потпуно неспособан за обављање свих основних животних потреба и коме је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

2) у други степен – војни инвалид I групе и цивилни инвалид рата I групе који није разврстан у први степен додатка за негу, као и војни инвалид и цивилни инвалид рата II, III и IV групе који је потпуно неспособан за обављање свих основних животних потреба и коме је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

3) у трећи степен – војни инвалид II, III и IV групе и цивилни инвалид рата II, III и IV групе код кога постоји оштећење организма настало под другим околностима које је заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона једнако оштећењу организма војног инвалида I групе коме припада додатак за негу;

4) у четврти степен – корисник из члана 52. тачка 3) и 4) овог закона код кога постоји  оштећење организма једнако оштећењу организма војног инвалида I групе из тачке 1) овог члана;

5) у пети степен – корисник из члана 52. тачка 3) и 4) овог закона код кога постоји оштећење организма једнако оштећењу организма војног инвалида I групе из тачке 2) овог члана;

 

Члан 54.

Надлежни министар прописује медицинске индикације за разврставање корисника из члана 53. овог закона у степене додатка за негу.

 

Члан 55.

Додатак за негу одређује се у проценту од основице и износи:

1) за први степен 180 %;

2) за други степен 118 %;

3) за трећи степен 83 %;

4) за четврти степен 36 %;

5) за пети степен 24%.

 

Члан 56.

Војни инвалид и цивилни инвалид рата који је корисник додатка за негу I, II или III степена има право на накнаду износа који је, као обвезник плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање, платио за лице које му пружа негу са којим је закључио уговор о раду, у складу са прописима о раду.

Висина основице у односу на коју се утврђује накнада доприноса из става 1. овог члана не може бити већа од износа додатка за негу који је признат војном инвалиду, односно цивилном инвалиду рата.

 

4) Ортопедски додатак

 

Члан 57.

Право на ортопедски додатак има војни инвалид и цивилни инвалид рата I до VI групе коме је својство војног инвалида, односно цивилног инвалида рата признато по основу оштећења организма које је проузроковало ампутацију екстремитета или тешко оштећење функције екстремитета, као и због потпуног губитка вида на оба ока.

Оштећења организма из става 1. овог члана разврставају се у четири степена, према тежини, врсти и узроку оштећења.

 

 

Члан 58.

Ортопедски додатак одређује се у проценту од основице и износи:

• за први степен 53 % од основице, а инвалиду код кога постоје два или више оштећења првог степена 65% од основице.
• за други степен 40 %;
• за трећи степен 26 %;
• за четврти степен 13 %.

 

Члан 59.

Надлежни министар прописује оштећења организма на основу којих војни инвалид и цивилни инвалид рата имају право на ортопедски додатак и разврставање тих оштећења у степене.

 

• Здравствена заштита и друга права у вези са

остваривањем здравствене заштите

 

Члан 60.

Борац, ратни војни инвалид, мирнодопски војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, корисник месечног новчаног примања, као и чланови њихових породица, у смислу одредаба овог закона, остварују право на здравствену заштиту и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите у складу са прописима из области здравства.

 

6) Медицинско техничка помагала

 

Члан 61.

Војни инвалид остварује право на медицинско техничка помагала у складу са прописима из области здравства.

Изузетно од става 1. овог члана, за оштећења организма по основу којих је војном инвалиду признато својство, војни инвалид има право на протезе за горње и доње екстремитете, ортозе и инвалидска колица у обиму, стандарду и садржини коју прописује надлежни министар.

Право из става 2. овог члана војни инвалид остварује по овом закону ако право на исту врсту медицинско-техничких помагала није остварио по прописима из области здравства.

 

7) Бањско – климатски опоравак

 

 

 

Члан 62.

Војни инвалид и корисник породичне инвалиднине по два или више пала борца могу се упутити на бањско – климатски опоравак по посебном акту који доноси надлежни министар.

 

 

 

 

8) Професионална рехабилитација и новчана помоћ

за време професионалне рехабилитације

 

Члан 63.

Војни инвалид, цивилни инвалид рата, као и лице из члана 14. овог закона коме није признато својство војног инвалида чије оштећење организма по основу оболења које представља основ за оцену инвалидитета износи најмање 30%, има право на професионалну рехабилитацију и новчану помоћ за време професионалне рехабилитације у складу са прописима којима се уређује преквалификација или доквалификација особа са инвалидитетом.

 

9) Инвалидски додатак

 

а) Инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу

 

Члан 64.

Ратни војни инвалид има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу док је у радном односу са пуним радним временом, ако му је износ месечне зараде мањи од основице.

Изузетно од става 1. овог члана, право на инвалидски додатак из става 1. овог члана има и ратни војни инвалид који у складу са прописима о раду има право да ради са скраћеним радним временом.

Лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу и за време привремене незапослености ако је у време престанка радног односа остваривало право на тај додатак, у износу који му је припадао у последњем месецу пре престанка радног односа и то му право траје све док прима новчану накнаду по прописима о запошљавању.

За време привремене спречености за рад, лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу у истом проценту у коме се за случај спречености за рад одређује накнада зараде.

 

Члан 65.

Право из члана 64. овог закона нема лице које је оснивач привредног друштва или које после оснивања приступи привредном друштву, лице које је оснивач или члан друге профитабилне организације, лице које је предузетник, лице које је корисник пензије, као и лице које обавља послове по основу уговора о делу, односно обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду.

 

Члан 66.

Инвалидски додатак из члана 64. овог закона одређује се у месечном износу у висини разлике између основице и износа зараде без пореза и доприноса коју је корисник остварио за рад у пуном радном времену у месецу за који се признаје право.

Зарада коју је корисник остварио у смислу става 1. овог члана не може бити мања од минималне зараде у Републици Србији.

 

 

Члан 67.

Изузетно од одредбе члана 65. овог закона, ратни војни инвалид од I до IV групе, који је и корисник пензије и у радном односу, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, који се утврђује у износу разлике између основице и збира зараде без пореза и доприноса и пензије.

б) Инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида

 

Члан 68.

            Ратни војни инвалид од I до IV групе који није радно ангажован, а способан је за рад, има право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида под условом:

• да је пријављен организацији надлежној за послове запошљавања и да није одбио запослење обезбеђено посредством ове организације;
• да није корисник пензије;
• да није обвезник доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених, пољопривредника или по другом основу;
• да не остварује новчану накнаду за време незапослености по другом основу;
• да не обавља послове по основу уговора ван радног односа у складу са законом којим се уређује рад и не обавља послове по основу других уговора за које остварује накнаду;
• да није оснивач привредног друштва или да после оснивања није приступио профитабилном привредном друштву;
• да није оснивач или члан задруге или друге профитабилне организације;
• да није предузетник;
• да није корисник права на месечно новчано примање по овом закону или другим прописима;
• уколико је био у радном односу, да му ради однос није престао на основу отказа уговора о раду на његов захтев или споразумним престанком радног односа, као и да није дошло до престанка уговора о радном ангажовању због постојања оправданог разлога који се односи на понашање запосленог;
• да као незапослено лице није остварио право на исплату једнократне новчане накнаде у случају самозапошљавања, односно субвенције за самозапошљавање.

 

Корисник инвалидског додатка незапосленог ратног војног инвалида коме је то право престало због запослења, а коме престане радни однос без његове воље у случајевима у којима за то нису постојали оправдани разлози у смислу прописа о раду, може поново остварити то право уколико није остварио право на отпремнину по прописима из области радних односа и уколико испуњава услове прописане ставом 1. овог члана. Уколико је остварио отпремнину може поново остварити право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида по истеку онолико заокружених месеци колико се добија када се износ отпремнине подели са износом накнаде за време незапослености коју би остварио на дан исплате те отпремнине, рачунајући од дана исплате отпремине. Уколико је ратни војни инвалид по престанку радног односа у овим случајевима остварио новчану накнаду за време незапослености по прописима из области рада, право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида може остварити по престанку остваривања права на новчану накнаду за време незапослености.

 

Члан 69.

Инвалидски додатак из члана 68. овог закона одређује се у месечном износу 100% од основице.

 

 

 

в) Инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио право на пензију и

Инвалидски додатак ратног војних инвалида који је потпуно неспособан за рад

 

Члан 70.

            Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 68. овог закона, по остваривању права на пензију по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију, који се признаје у месечном износу а утврђује у износу разлике између основице и остварене пензије у месецу за који се признаје право.

Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 68. овог закона, који постане потпуно неспособан за рад или не испуњава услове да и даље буде пријављен организацији надлежној за послове запошљавања због година живота, а није остварио право на пензију по прописима из пензијског и инвалидског осигурања, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је потпуно неспособан за рад, који се признаје у месечном износу 100% од основице.

 

Члан 71.

            Право на инвалидски додатак из члана 70. овог закона може се остварити уколико од престанка права на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида до остваривања права на пензију (за право из члана 70. став 1. овог закона), односно до оглашавања неспособним за рад или неиспуњавања услова за евиденцију незапосленог лица код организације надлежне за послове запошљавања (за право из члана 70. став 2. овог закона) није прошло више од три месеца, као и уколико корисник испуњава и услове прописане чланом 68. тач. 3) до 11) овог закона.

 

 

10) Месечно новчано примање

 

Члан 72.

Право на месечно новчано примање има војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, члан породице умрлог цивилног инвалида рата и члан породице цивилне жртаве рата, борац из члана 5. тач. 3) и 4) који је ступио је ступио у НОР пре 1. јануара 1944. године и у истом без прекида учествовао до 15. маја 1945. године.

 

Члан 73.

Лице из члана 72. овог закона има право на месечно новчано примање под следећим условима:

1. да је материјално необезбеђен;
2. да је потпуно неспособан за рад;
3. да не остварује инвалидски додатак по овом закону;
4. да не остварује стално месечно новчано примање или изузетно месечно новчано примање, као права задржана прелазним и завршним одредбама овог закона.

 

Члан 74.

             Материјално необезбеђеним, у смислу члана 73. тачка 1. овог закона, сматра се лице:

• које није у радном односу, односно не обавља послове по основу уговора о делу или уговора о привременим и повременим пословима;
• које није оснивач ни члан профитабилног привредног друштва, нити је оснивач или члан друге профитабилне организације;
• које не обавља самосталну делатност, односно није предузетник, (осим ако се ради о лицу које остварује приход од обављања пољопривредне делатности и шумарства са земљишта површине до 10 хектара);
• које не остварује новчану накнаду за време незапослености;
• које је остварило новчану накнаду због престанка радног односа уколико је истекло онолико месеци колико се добија када се износ накнаде подели са износом минималне зараде из месеца у коме је престао радни однос, рачунајући од престанка радног односа;
• које не остварује новчану помоћ у вези са професионалном рехабилитацијом;
• које не остварује материјалну подршку путем новчане социјалне помоћи и других права по прописима у области социјалне заштите;
• које није власник, плодоуживалац или закупац на пољопривредном земљишту површине више од 10 хектара;
• које је корисник пензије, под условом:

– ако живи сам у домаћинству – да његова пензија не прелази двоструки износ најниже пензије у осигурању запослених из претходне године,

– ако живи у домаћинству са члановима уже породице који немају приходе из члана 76. алинеја 2. овог закона – да његова пензија не прелази троструки износ најниже пензије у осигурању запослених из претходне године.

 

Члан 75.

Потпуно неспособним за рад, ради остваривања права на месечно новчано примање, поред лица које се сматра неспособним за рад по члану 30. овог закона, сматра се и:

• војни инвалид и цивилни инвалид рата I до VI групе;
• војни инвалид VII до X групе и цивилни инвалид рата VII групе, уколико је  старији од 60 година живота (мушкарци), односно 50 година живота (жене);
• дете које испуњава услове за остваривање права на породичну инвалиднину прописане чланом 40. тачка 3) овог закона;
• корисник породичне инвалиднине, члан породице умрлог цивилног инвалида рата и члан породице цивилне жртаве рата уколико је старији од 60 година живота (мушкарац), односно 50 година живота (жена);
• лице из тачке 4) овог члана које је млађе од 60 година живота (мушкарац), односно од 50 година живота (жена), уколико има дете млађе од 15 година живота или старије дете које је потпуно неспоспобно за рад под условом да је основ који је изазвао ту неспособност наступио пре дететове 15 године живота, ако врши родитељско право према детету и са њим живи у заједничком домаћинству.

 

Члан 76.

Приходи од утицаја на утврђивање износа месечног новчаног примања корисника и чланова његове породице јесу:

• приходи корисника – пензија и задужење катастарским приходом по било ком основу корисника,
• приходи чланова његове породице (брачног или ванбрачног партнера, деце и родитеља), уколико живе у заједничком домаћинству – зарада из радног односа, пензија, катастарски приход, приход од власништва или чланства у профитабилном привредном друштву или другој профитабилној организацији, приход од обављања самосталне делатности, односно предузетништва, приход по основу уговора ван радног односа у складу са законом којим се уређује рад.

 

Члан 77.

Месечно новчано примање одређује се у проценту од основице и то:

• уколико корисник и чланови његове породице не остварују приходе из члана 76. овог закона месечно новчано примање износи 60% од основице за кориснике млађе од 80 година, односно 70% од основице за кориснике старије од 80 година;
• уколико се корисник и чланови његове породице задужују катастарским приходом са пољопривредног земљишта до пет хектара или остварују пензију или зараду из радног односа, или се задужују катастарским приходом са пољопривредног земљишта до пет хектара, месечно новчано примање износи 50% од основице за кориснике млађе од 80 година, односно 60% од основице за кориснике старије од 80 година;
• уколико се корисник и чланови његове породице задужују катастарским приходом са пољопривредног или шумског земљишта површине преко пет хектара, без обзира да ли остварују пензију или зараду из радног односа, месечно новчано примање износи 40% од основице за кориснике млађе од 80 година, односно 50% од основице за кориснике старије од 80 година.

 

Члан 78.

Самохраном лицу – кориснику месечног новчаног примања припада додатак за самохраност у износу 42% од основице.

Самохраним лицем, у смислу овог закона, сматра се лице које у домаћинству нема члана породице – брачног или ванбрачног партнера, дете или родитеља који је способан за рад, нити у домаћинству или ван домаћинства има супружника, дете или родитеља који остварује  приход из члана 76. алинеја 2. овог закона.

 

Члан 79.

Ако корисник испуњава услове за остваривање права на месечно новчано примање по више основа, припада му износ месечног новчаног примања само по једном основу.

Сауживаоци породичне инвалиднине право на месечно новчано примање остварују као сауживаоци.

Чланови породице цивилне жртве рата и умрлог цивилног инвалида рата наведени у члану 27. став 3. овог закона, право на месечно новчано примање остварују као сауживаоци.

Износ месечног новчаног примања и додатак за самохраност који припадају сауживаоцима утврђују се тако што се утврди износ права који припада сваком сауживаоцу појединачно, а потом месечно новчано примање, односно додатак за самохраност који припада једном од сауживалаца у повољнијем износу се повећава за 50% од износа који припада сваком од осталих сауживалаца. Овако утврђен износ месечног новчаног примања и додатка за самохраност у укупном износу сауживаоцима припада у једнаким деловима.

 

Члан 80.

            Право на месечно новчано примање признаје се од првог дана нареног месеца по поднетом захтеву и кориснику припада док за то постоје законом прописани услови, односно до настанка промена које утичу на промену износа права.

По променама које утичу на повећање износа права одлучује се по захтеву корисника, од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву.

По променама које утичу на смањење права одлучује се по службеној дужности, од првог дана наредног месеца по настанку. У поступку одлучивања по променама које утичу на смањење износа права, одлучиће се по службеној дужности и по променама које утичу на повећање износа права и без захтева корисника.

Надлежан орган који у првом степену решава о правима по овом закону у обавези је да у току априла сваке године спроведе поступак утврђивања чињеница да ли је у имовинским и породичним приликама корисника права на месечно новчано примање дошло до промене од утицаја на смањење права сходно чл. 76. до 78. овог закона и уколико јесте, да одлучи по насталој промени.

 

11) Породични додатак

 

Члан 81.

            Право на породични додатак има материјално необезбеђени корисник породичне инвалиднине по основу смрти војног инвалида коме је припадао додатак за негу.

Оцена имовинских услова, утврђивање редовних прихода домаћинства за остваривање права, одлучивање о праву на породични додатак, као и оцена услова за исплату права на породични додатак врши се на исти начин као за кориснике месечног новчаног примања.

Родитељи имају право на породични додатак под истим условима, ако то право не користе чланови уже породице.

Сауживаоцима породичне инвалиднине припада један породични додатак.

 

Члан 82.

Породични додатак признаје се у месечном износу и одређује се у проценту од износа који је припадао за степен додатка за негу у који је умрли војни инвалид био разврстан и износи:

• 85% – уколико корисник и чланови његовог домаћинства не остварују приходе из члана 76. овог закона, или се задужују катастарским приходом са пољопривредног или шумског земљишта површине до пет хектара;
• 60% – уколико корисник и чланови његовог домаћинства остварују приходе из члана 76. овог закона.

Члан 83.

Ако корисник породичне инвалиднине испуњава услове за стицање права на породични додатак и право на месечно новчано примање, признаће му се једно од ових права за које надлежни орган утврди да је за корисника повољније.

 

 

12) Борачки додатак

 

Члан 84.

            Борац из члана 7. овог закона коме је признат статус борца и извршено разврставање у категорије бораца има право на борачки додатак уколико је старији од 65 година живота и уколико он или члан његове уже породице који живи у заједничком домаћинству:

• није у радном односу
• није корисник пензије;
• не обавља послове по основу уговора ван радног односа у складу са законом којим се уређује рад и не обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду;
• не обавља самосталну делатност, односно није предузетник, (осим ако се ради о лицу које остварује приход од обављања пољопривредне делатности и шумарства са земљишта површине до 5 хектара);
• није оснивач профитабилног привредног друштва или да после оснивања није приступио профитабилном привредном друштву, да није оснивач или члан задруге или друге профитабилне организације;
• није обвезник доприноса за пензијско и инвалидско осигурање;
• не остварује право власништва или плодоуживања на пољопривредном земљишту површине више од 5 хектара;
• није корисник права на месечна новчана примања по овом закону;
• не остварује материјалну подршку путем новчане социјалне помоћи и других права по прописима из области социјалне заштите;
• по основу својства борца за исти период учешћа у рату, односно оружаним акцијама предузетим за време мира не остварује месечно новчано примање од стране друге државе.

 

Члан 85.

Борачки додатак из члана 84. признаје се у одговарајућем месечном износу и то борцу I категорије у износу 100%,  борцу II категорије у износу 80% и борцу III категорије у износу 60%  од основице.

 

13) Накнада трошкова смештаја у установу социјалне заштите

 

 

Члан 86.

Корисник месечног новчаног примања по овом закону, који остварује додатак за негу или је самохрани корисник, који је због неспособности за самосталан живот смештен у одговарајућу установу социјалне заштите, има право на накнаду трошкова смештаја у ту установу.

Корисник који је смештен у установу социјалне заштите, коме укупна месечна примања по овом закону нису довољна за накнаду трошкова смештаја, има право на 25% од његових укупних месечних новчаних примања и право на накнаду трошкова смештаја у установу социјалне заштите у износу разлике између трошкова смештаја и његових укупних примања.

Износ накнаде из става 1. овог члана не може бити већи од износа личне инвалиднине војног инвалида IV групе.

Право из става 1. овог члана припада кориснику уколико то право не може остварити по другом правном основу.

 

14) Новчана накнада за набавку путничког моторног возила

 

Члан 87.

Војни инвалид коме је својство војног инвалида I групе признато трајно због ампутације или тешких оштећења доњих или горњих екстремитета изједначених са ампутацијом тих екстремитета или због губитка вида на оба ока има право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила

 

Члан 88.

Право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила кориснику припада сваких седам година. Рок од седам година за поновно признање овог права рачуна се од дана исплате претходно признатог права.

 

 

 

Члан 89.

Новчана накнада за набавку путничког моторног возила утврђује се у износу шеснаест основица.

 

 

Члан 90.

Надлежни министар прописује оштећења организма по основу којих се може остварити право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила.

 

15) Право на посебан пензијски стаж

 

Члан 91.

Лице са статусом борца из члана 7. овог закона има право да му се време проведено у оружаним акцијама, односно рату од стране надлежних органа призна у посебан пензијски стаж по прописима из пензијског и инвалидског осигурања.

 

16) Решавање стамбених потреба

 

Члан 92.

Јединица локалне самоуправе је у обавези да одговарајући удео, не мањи од 10% од вредности укупног броја станова који се граде по пројектима изградње станова за социјално становање на њеној територији, а који се утврђује у складу са делом стварно исказаних стамбених потреба на нивоу јединице локалне самоуправе, као и од вредности удела по пројектима других облика решавања стамбених питања (као на пример повољније кредите, субвенције за куповину имања, реновирање или изградњу кућа и др.) издвоји за решавање стамбених потреба следећих категорија стамбено необезбеђених лица:

• корисника породичне инвалиднине по палом борцу, као и детета палог борца коме је право престало због година живота, престанка школовања или заснивања радног односа;
• ратног војног инвалида;
• мирнодопског војног инвалида;
• борца I категорије;
• цивилног инвалида рата;
• осталих корисника породичне инвалиднине;
• корисника месечног новчаног примања.

            Јединица локалне самоуправе прописује услове и критеријуме за расподелу станова односно средстава из става 1. овог члана, при чему је један од критеријума редослед корисника наведен у ставу 1. овог члана.

            Јединица локалне самоуправе може у складу са својим подзаконским актом, односно прописом о решавању стамбених потреба корисника из става 1. овог члана, ближе уредити услове и критеријуме за доделу већ изграђених станова за овај круг лица, а у циљу трајног решавања њихових стамбених потреба, у складу са прописима којима се уређује област становања, при чему је један од критеријума редослед корисника из става 1. овог члана.

 

 

17) Накнада трошкова путовања

 

Члан 93.

Трошкове путовања чине трошкови превоза у унутрашњем саобраћају железницом или аутобусом.

Право на накнаду трошкова путовања има лице које је упућено у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом, ради коришћења права на бањско климатски опоравак или је упућено у здравствену установу ради медицинског испитивања у вези са остваривањем права по овом закону и то:

• лице о чијем праву надлежни орган одлучује по службеној дужности;
• лице које је поднело захтев за признавање права по овом закону, ако му се коначним решењем призна право;
• пратилац лица из тач. 1) и 2) овог члана, ако се одлучује о праву на додатак за негу;
• пратилац детета до навршене 18. године живота и инвалидног детета.

 

Члан 94.

Лице са пребивалиштем ван територије Републике Србије има право на накнаду трошкова путовања само за превоз од седишта органа који одлучује о његовом захтеву до седишта лекарске комисије или  здравствене установе у коју је упућен ради медицинског испитивања.

Лице из става 1. овог члана које путовање обави сопственим превозом има право на накнаду трошкова превоза у висини цене аутобуске карте на најкраћој релацији од полазног до упутног места.

 

Члан 95.

Трошкови превоза признају се у стварним износима, а дневница за време путовања и боравка у другом месту у висини дневнице за службена путовања по прописима о накнадама и другим примањима запослених у државним органима, без права на трошкове ноћења.

 

Члан 96.

Надлежни министар прописује начин остваривања права на накнаду трошкова путовања.

 

 

18) Бесплатна и повлашћена вожња

 

Члан 97.

Право на повлашћену вожњу железницом, бродом или аутобусом уз повластицу од 75% од редовне цене у унутрашњем саобраћају има:

–  војни инвалид и цивилни инвалид рата  – три путовања

– корисник породичне инвалиднине – једно путовања;

– носилац „Партизанске споменице 1941“ и „Равногорске споменица 1941.“ – четири путовања;

– лице одликовано орденом Народног хероја – неограничен број.

 

 

Члан 98.

Корисник породичне инвалиднине са пребивалиштем на територији Републике Србије има право на накнаду трошкова за једно бесплатно путовање годишње у унутрашњем саобраћају железницом (први разред) или аутобусом, ради обиласка гроба палог борца по коме су му призната права по овом закону, ако борац није сахрањен у месту пребивалишта корисника породичне инвалиднине.

Право на бесплатну вожњу има:

– носилац „Партизанске споменице 1941.“ и „Равногорске споменица 1941.“ – једну једну бесплатну вожњу;

– лице одликовано орденом Народног хероја – две бесплатне вожње.

 

 

 

 

Члан 99.

Право на повлашћену вожњу корисник остварује на основу књижице за повлашћену вожњу.

Под једним путовањем, у смислу чл. 97. и 98. овог закона, подразумева се одлазак из полазног места у упутно место (вожња у одласку) и повратак из упутног места у полазно место или које друго место (вожња у повратку).

 

Члан 100.

Војни инвалид и цивилни инвалид рата од I до IV групе коме је признато право на додатак за негу, као и корисник породичне инвалиднине по палом борцу коме је по налазу лекарске комисије потребан пратилац за време путовања, има право на бесплатно путовање и за пратиоца  кад користи бесплатну и повлашћену вожњу по овом закону.

 

Члан 101.

Надлежни министар прописује начин остваривања и коришћења права на бесплатну и повлашћену вожњу.

 

19) Право на легитимацију

 

Члан 102.

Борaц, ратни војни инвалид, мирнодопски војни инвалид, цивилни инвалид рата,  родитељ, супружник и дете палог борца, војника умрлог или погинулог у Војсци, цивилне жртве рата, умрлог војног инвалида, умрлог цивилног инвалида рата и умрлог борца имају право на легитимацију, која представља јавну исправу којом се доказује да је имаоцу легитимације признато својство борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида, цивилног инвалида рата,  односно корисника права на породичну инвалиднину или право на месечно новчано примање признатог као родитељу, супружнику или детету палог борца, војника који је погинуо или умро у Војсци, умрлог војног инвалида, умрлог цивилног инвалида рата или цивилне жртве рата.

 

Члан 103.

Право на легитимацију борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида или цивилног инвалида рата има лице коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато својство борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида или својство цивилног инвалида рата.

Право на легитимацију корисника породичне инвалиднине има родитељ, супружник или дете палог борца, војника погинулог или умрлог у Војсци и умрлог војног инвалида има лице коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато право на породичну инвалиднину.

Право на легитимацију родитеља, супружника или детета умрлог борца има родитељ, супружник или дете умрлог борца коме је време провeдено у рату признато у посебан пензијски стаж по прописима из пензијског и инвалидског осигурања.

Право на легитимацију родитеља, супружника или детета умрлог цивилног инвалида рата или цивилне жртве рата има родитељ, супружник или дете коме је по основу умрлог цивилног инвалида рата, односно цивилне жртве рата признато право на месечно новчано примање.

Лицу које испуњава услове за више легитимација из става 1. овог члана припада једна јединствена легитимација.

 

Члан 104.

Лице коме је издата легитимација из члана 103. овог закона, обавезан је да надлежном органу врати легитимацију у року од 30 дана од дана правноснажности  решења којим је   одлучено да му престане признато право по основу кога му је издата легитимација, осим у случају престанка права због неиспуњавања услова у погледу година живота, школовања, побољшања здравственог стања, оспособљавања за рад или услед смрти. Ако ималац легитимације не врати легитимацију првостепени орган ће у „Службеном гласнику Републике Србије“ исту огласити неважећом.

 

Члан 105.

Надлежни министар прописује ближе услове и поступак за издавање легитимације из члана 103. овог закона, изглед легитимације, садржину, рок важности, као и начин вођења евиденције о издатим легитимацијама. За упис података у легитимацију користе се подаци које садржи Јединствена евиденција података о корисницима права по овом закону.

Легитимацију из члана 103. овог закона израђује и штампа Народна банка Србије, Завод за израду новчаница и кованог новца.

 

20) ”Равногорска споменица 1941. ”

 

Члан 106.

”Равногорску споменицу 1941.” могу остварити борци из члана 5. тачка 4) овог закона,  под условом:

• да су у Југословенску војску у отаџбини, односно Равногорски покрет ступили од 17 априла 1941. године до 31. децембра 1941. године;
• да нису прекидали службу у Југословенској војсци у отаџбини, односно Равногорском покрету до 12. септембра 1944. године својевољним напуштањем ове војске, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, осим у случају када су после 12. септембра 1944. године приступили партизанским одредима, односно Југословенској армији.

Носиоци „Равногорске споменице1941“ су у погледу права изједначавају са носиоцима „Партизанске споменице 1941.“.

Чланови уже породице умрлог носоца „Равногорске споменице 1941.“ су у погледу права изједначавају са члановима породице умрлог носиоца „Партизанске споменице 1941.“.

„Равногорска споменица 1941.” је кружног облика, величине 49 мм у пречнику. На левој страни се налази грб Војске Краљевине Југославије, сребрнасте боје, а на десној страни фигура борца позлаћене боје, у стојећем ставу, који у левој руци држи заставу Краљевине Југославије, а десном руком позива народ на борбу.

Уколико лице из става 1. овог члана није у животу, „Равногорска споменица 1941.” може се постхумно доделити члану његове уже породице из члана 25. овог закона, а у случају да нема чланова уже породице, ова Споменица се може доделити његовом, по сродству, најближем унуку.

 

 

• Помоћ у случају смрти

 

а) Накнада погребних трошкова

 

Члан 107.

У случају смрти војног инвалида, цивилног инвалида рата, корисника породичне инвалиднине и корисника месечног новчаног примања, лице које изврши сахрану има право на накнаду погребних трошкова у износу накнаде погребних трошкова која је прописана за случај смрти корисника пензије по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Право из става 1. овог члана, признаје се лицу које право на погребне трошкове не може да оствари по другом правном основу.

 

б) Једнократна помоћ у случају смрти корисника

 

Члан 108.

У случају смрти,  војног инвалида, његови наследници имају право на једнократну помоћ у висини двоструког износа личне инвалиднине умрлог војног инвалида. Износ наведене помоћи не може бити мањи од месечног износа личне инвалиднине која је припадала војном инвалиду III групе у време смрти војног инвалида.

У случају смрти корисника права на месечно новчано примање његови наследници имају право на једнократну помоћ у двомесечном износу месечног новчаног примања које је припадало кориснику.

             

в) Накнада трошкова превоза умрлог корисника

 

Члан 109.

Лице које је сносило трошкове превоза војног инвалида, који умре ван свог пребивалишта – на путу за здравствену организацију, у тој организацији или по повратку из те организације, има право на накнаду трошкова превоза на територији Републике Србије на основу спецификације предузећа за погребне услуге.

Право на накнаду трошкова из става 1. овог члана нема лице које је те трошкове остварило по другом правном основу.

 

 

г) Накнада трошкова сахране  

 

Члан 110.

Лицу које је сносило трошкове сахране носиоца ,,Партизанске споменице 1941.”, борца  шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године и лица одликованог орденом Карађорђеве звезде с мачевима припада накнада трошкова сахране у висини 300% од основице, а за лице одликовано Орденом народног хероја у висини 500% од основице.

Глава IV

КОРИШЋЕЊЕ И ПРЕСТАНАК ПРАВА

 

1. Почетак остваривања права

 

Члан 111.

Право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, инвалидски додатак ратног војног инвалида који је неспособан за рад, месечно новчано примање, породични додатак, борачки додатак и накнада трошкова смештаја у установу социјалне заштите, припадају од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву.

Право на инвалидски додатак запосленог ратног војног инвалида и право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију припадају од првог дана наредног месеца по подношењу захтева и то само за месеце у којима постоји разлика између основица за признавање права и износа остварене зараде, односно пензије.

Статус борца признаје се по поднетом захтеву. Решењем којим се утврђује статус борца врши се и разврставање борца у категорије сходно члану 7 овог закона.

Право на медицинско-техничка помагала, новчану накнаду за набавку путничког моторног возила и једнократну помоћ у случају смрти корисника припадају од дана када је решење којим је право признато постало коначно.

Право на накнаду трошкова путовања припада од дана овере обрачуна на налогу за одобрено путовање.

Право на бесплатну и повлашћену вожњу припада од 01. јануара наредне године по подношењу захтева. Уз решење којим се признаје право на бесплатну и повлашћену вожњу по службеној дужности се издаје књижица за бесплатну вожњу, односно књижица за повлашћену вожњу.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је захтев за признавање права на додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак, месечно новчано примање и породични додатак,  поднет пре признавања права на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину, та права припадају од дана када је коначним решењем признато својство војног инвалида или својство цивилног инвалида, односно право на породичну инвалиднину. Захтев за признавање других права, у овом случају, ће се одбити.

 

Члан 112.

 

О доказима и основаности признања права која припадају борцу из члана 5. тачка 4) прибављају се мишљења општинске, градске, односно градске комисије града Београда и Комисија Владе.

Општинске, Градске, односно комисија Града Београда, даје мишљење на захтев органа надлежних за одлучивање о правима у области борачко-инвалидске заштите.

Комисија Владе даје мишљење на захтев надлежног министарства. Комисија Владе  се састоји од седам чланова, од којих три делегира Републички одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије, а четири члана бира Народна скупштина Републике Србије. Комисија Владе решава на основу предлога општинске, градске, односно градске комисије града Београда, која се састоји од пет чланова, које именује скупштина општине, града, односно града Београда. Поступак прикупљања доказа у управним предметима о којима одлучује Комисија Владе, спроводе првостепени органи и надлежно министарство.

 

Мишљење комисија из става 1. овог члана не обавезује надлежни орган у погледу начина решавања управне ствари.

У случајевима у којима се утврди непостојање изричито прописаних формалних доказа за признавање својства борца из члана 5. тачка 4) овог закона, као и за признавање својства ратног војног инвалида, односно права на породичну инвалиднину по основу околности из члана 5. тачка 4) овог закона, о захтеву за признавање тих права се може одлучити и без мишљења комисија из става 1. овог члана.

Председник Републичке комисије уручује „Равногорску споменицу 1941”.

Административно-техничке послове за потребе Републичке комисије обавља надлежно министарство.

Средства за рад Републичке комисије обезбеђују се у буџету Републике Србије.

           

 

2. Коришћење права

 

Члан 113.

Права по овом закону јесу лична права и не могу се преносити на друга лица, осим у случају из члана 86. овог закона, у коме се накнада трошкова смештаја у установу социјалне заштите може исплатити непосредно тој установи.

 

Члан 114.

 

Права прописана овим законом не припадају корисницима са пребивалиштем у иностранству.

Изузетно од става 1. овог члана, војном инвалиду и цивилном инвалиду рата са пребивалиштем у иностранству припадају лична инвалиднина, додатак за негу и ортопедски додатак и за време за које има пребивалиште у иностранству. Кориснику права на породичну инвалиднину са пребивалиштем у иностранству припада породична инвалиднина, додатак за родитеља палог борца и увећана породична инвалиднина и за време за које има пребивалиште у иностранству.

Наведена права кориснику са пребивалиштем у иностранству се могу исплаћивати уколико редовно доставља доказе из чл. 145. и 146. став 1. овог закона. Исплата се може вршити према избору корисника – преко рачуна који корисник отвори у земљи или у иностранству.

 

Члан 115.

Кориснику коме, након остваривања права по овом закону, престане држављанство Републике Србије, престају призната права даном престанка држављанства Републике Србије.

Изузетно од става 1. овог члана, ратном војном инвалиду из члана 11. овог закона припадају сва права по овом закону и ако нема држављанство Републике Србије док има пребивалиште на територији Републике Србије. Уколико има пребивалиште ван територије Републике Србије припадају му право на личну инвалиднину, додатак за негу и ортопедски додатак.

 

Члан 116.

Кориснику месечног новчаног примања који се налази на издржавању казне затвора дуже од три месеца не припада право на месечно новчано примање, као ни друга права изведена из тог права, док се налази на издржавању казне, осим ако издржава чланове уже породице у ком случају му припада 50% од износа месечног новчаног примања у периоду до шест месеци од дана ступања на издржавање казне.

 

 

 

 

 

3. Промене од утицаја на остваривање права

 

Члан 117.

Права призната по овом закону могу се користити док постоје услови за коришћење тих права прописани овим законом, а престају даном престанка испуњавања било ког услова за њихово признање,  ако овим законом није другачије прописано.

 

Члан 118.

Корисник права прописаних овим законом дужан је да надлежном органу пријави промене које утичу на коришћење и престанак тих права у року од 15 дана од дана настанка промене.

Промене које утичу на престанак или смањење права по овом закону (промене у приходима, саставу домаћинства, школовању и др.) производе правно дејство даном настанка промене, а промене које утичу на повећање права производе правно дејство од првог дана наредног месеца после подношења захтева да се о праву одлучи сходно тој промени.

Отуђење непокретне имовине и престанак права плодоуживања, у смислу овог закона, настаје даном уписа промене у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.

 

4. Сметње за остваривање и коришћење права и престанак права

 

Члан 119.

Права утврђена овим законом не могу стећи:

1) лица која су пребегла непријатељу, или су побегла из војске или са војне дужности, или су сарађивала са непријатељем, без обзира да ли су касније амнестијом ослобођени одговорности због овог дела;

2) лица која су се сама ранила или повредила ради избегавања војне дужности;

3) лица осуђена за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије и кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, правноснажнoм судском пресудом надлежног суда у Републици Србији.

Права прописана овим законом немају чланови породице лица из става 1. овог члана.

Правноснажна судска пресуда којом је лице из члана 5. тачка 4)  овог закона и члан његове породице осуђен због учешћа у борбама против партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, представља сметњу у смислу ст. 1. и 2. овог члана, осим уколико је оваква пресуда стављена ван снаге у поступку спроведеном по прописима о рехабилитацији ових лица.

 

Члан 120.

Права по  овом закону престају кориснику који је осуђен правноснажном судском пресудом због дела предвиђених у члану 119. став 1. овог закона.

Права по овом закону губи члан породице лица из става 1. овог члана.

 

Члан 121.

Право на породичну инвалиднину и право на месечно новчано примање супружника погинулог или умрлог борца, цивилне жртве рата, односно умрлог цивилног инвалида рата, и остала права по овом закону, не може остварити, а ако их је остварио она трајно престају супружнику склапањем новог брака, заснивањем ванбрачне заједнице, рођењем ванбрачног детета у ванбрачној заједници, осим ако су та права остварена по основу неспособности за рад настале пре навршених година живота према којима се по овом закону лице сматра неспособним за рад.

Права из става 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају супружнику који не врши родитељско право према детету са којом би требао да користи право. Ако настави да се стара о детету за време док дете користи право – може наставити да користи призната права.

Права из става 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају родитељу који је правноснажном судском одлуком потпуно лишен родитељског права.

 

Члан 122.

Ако војни инвалид, односно цивилни инвалид рата, за исто оштећење организма, има право на новчану накнаду за телесно оштећење по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, може по свом избору користити то право или право на личну инвалиднину по овом закону.

 

Члан 123.

Корисник права на додатак за негу по овом закону који истовремено испуњава услове за стицање права на додатак за помоћ и негу, односно новчану накнаду на име неге по другом закону може, по сопственом избору,  користити то право само по једном закону.

 

Члан 124.

Својство војног инвалида, односно корисника права на породичну инвалиднину и по том основу изведена права не може стећи по овом закону лице које је по истом чињеничном основу остварило исто или слично право у страној држави.

Војни инвалид и корисник породичне инвалиднине коме су својство војног инвалида, односно право на породичну инвалиднину, и по том основу изведена права, призната у Републици Србији а који по истом чињеничном основу накнадно оствари право на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину у другој држави, престају та права у Републици Србији са даном сазнања да ова права остварује у другој држави.

Држављанство и пребивалиште лица нису од утицаја на другачије решење из ст. 1. и 2. овог члана.

Накнадно одрицање од права признатог у другој држави у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана не ствара основ за поновним остваривање права у Републици Србији, изузев уколико корисник са надлежним министарством закључи споразум о повраћају неосновано примљеног износа од стране Републике Србије за период дупле исплате и изврши повраћај тог износа.

 

 

Члан 125.

Право на породичну инвалиднину и изведена права по овом основу престају лицу из члана 40. став 1. тачка 3) овог закона даном заснивања радног односа, оснивања задруге односно профитабилног привредног друштва, приступања задрузи односно привредном друштву, оснивања друге профитабилне организације, односно даном уписа предузетника у регистар.

Кориснику породичне инвалиднине који је право на породичну инвалиднину остварио по основу неспособности за рад престају права по овом закону даном престанка неспособности за рад, даном заснивања радног односа, оснивања задруге, профитабилног привредног друштва, приступања задрузи, односно привредном друштву, оснивања друге профитабилне организације, односно даном уписа предузетника у регистар, осим супружнику који испуњава услове у погледу година живота за остваривање права на породичну инвалиднину.

 

 

 

Члан 126.

Право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида и право на инвалидски додатак ратног војног инвалида неспособног за рад не може се поново признати кориснику коме је оно престало због заснивања радног односа или одбијања запослења обезбеђеног посредством организације надлежне за послове запошљавања.

Изузетно од става 1. овог члана, корисник коме је право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, односно право на инвалидски додатак ратног војног инвалида неспособног за рад престало због заснивања радног односа, може поново остварити то право под условом:

• да испуњава услове из члана 68. став 1. овог закона – за корисника инвалидског додатка незапосленог ратног војног  инвалида, односно услове  из члана 68. став 1. тач. 2) до 11) овог закона – за корисника инвалидског додатка ратног војног инвалида неспособног за рад;
• уколико је остварио отпремнину због престанка радног односа под условом да је протекао рок из члана 68. став 2. овог закона.

 

 

Глава V

 

ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

 

Члан 127.

У поступку остваривања права по овом закону примењују се одредбе закона којим се уређује општи  управни поступак и одредбе овог закона којима је уређено поступање по појединим питањима поступка на другачији начин.

 

1. Захтев

 

Члан 128.

Поступак за утврђивање статуса борца и разврставање бораца у категорије и за остваривање права по овом закону покреће се по захтеву странке .

Књижица за повлашћену вожњу војног инвалида, књижица за повлашћену вожњу  цивилног инвалида рата и легитимација из члана 121. овог закона издаје се по службеној дужности по  правноснажности решења којим је кориснику признато право по основу кога се остварује књижица, односно легитимација.

 

Члан 129.

Захтев за признавање статуса борца из члана 7. овог закона за лице које није у животу, може поднети само члан његове породице из чл. 24. и 25. овог закона уколико за то има правни интерес.

 

Члан 130.

Захтев за признавање права по основу оштећења организма насталог због ране, повреде или озледе подносиоца захтева, односно погибије или смрти члана породице, може се поднети без рока ограничења.

 

Члан 131.

Захтев за признавање својства ратног војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из чл. 5, 6. и 9. овог закона може се поднети у року од пет година од престанка тих околности.

Захтев за признавање својства мирнодопског војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из члана 14. овог закона може се поднети у року од пет година од дана отпуштања из Војске.

 

Члан 132.

У случајевима из члaнa 131. овог закона, у којима су захтеви за признавање својства војног инвалида поднети у року од пет година али су негативно решени због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства због недовољног процента војног инвалидитета, накнадни захтеви за признавање тог својства поднети по истеку рока од пет година одбиће се.

 

Члан 133.

Захтев за признавање права на породичну инвалиднину по основу лица које је умрло од болести задобијене под околностима из чл. 5, 9. и 14. овог закона поднет по истеку рока од пет година од дана престанка тих околности одбиће се.

 

Члан 134.

Захтев држављана Републике Србије за признавање права по овом закону које припада цивилном инвалиду рата и члану породице цивилне жртвве рата по основу ране, повреде или озледе задобијене ван територије Републике Србије, као и захтев члана породице лица погинулог под овим околностима одбиће се, осим за лица из члана 22. тачка 3) овог закона.

 

 

2. 2. Доказивање

 

Члан 135.

Статус борца из чл. 5, 6. и 7. овог закона утврђује се на основу оригиналних писаних доказа из времена учешћа у рату, односно оружаним акцијама предузетим за време мира, као и на основу писаних података којима располаже надлежни орган Републике Србије о дужини учешћа у оружаним снагама. Наведени подаци морају садржати податке о датуму почетка и датуму престанка војног ангажовања борца.

 

Члан 136.

Статус борца из члана 5. тачка 3) овог закона, коме је коначним решењем нaдлежног органа у Републици Србији време проведено у рату, односно оружаним акцијама предузетим у миру, признато у посебан стаж осигурања по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђује се на основу тог решења.

 

Члан 137.

Чињеница да је лице од кога чланови породице изводе права по одредбама овог закона погинуло, умрло или нестало под околностима из чл. 5, 6. и 9. овог закона утврђује се само писаним доказним средствима из времена када је то лице погинуло, умрло или нестало.

 

Члан 138.

Околности из члана 22. овог закона под којима је цивилно лице задобило рану, повреду или озледу, односно изгубило живот, утврђују се на основу записника о извршеном увиђају и других аката надлежних органа унутрашњих послова односно правосудних органа.

 

Члан 139.

Чињеница да је рана, повреда, озледа или болест задобијена под околностима из чл. 5,  7, 13, 14, 15. и 22. овог закона утврђује се писаним доказним средствима из времена када је рана, повреда, озледа или болест задобијена, као и доказима из каснијег периода који су издати на основу архивске документације и евиденција надлежних органа и установа сачињених у периоду када је рана, повреда, озледа или болест задобијена.

 

Члан 140.

Писаним доказним средством, у смислу члана 139. овог закона, за утврђивање чињенице да је рана, повреда или озледа задобијена под околностима из чл. 5, 7. и 22. овог закона сматра се и медицинска документација о лечењу која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније годину дана од дана престанка тих околности.

 

Члан 141.

Чињеница да је болест наступила под околностима из чл. 5. и 17. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније до истека две године од дана њиховог престанка.

Чињеница да је болест наступила под околностима из члана 14. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из времена службе у Војсци и периода од 30 дана по отпуштању из Војске.

 

Члан 142.

Када се својство војног инвалида признаје по основу болести: шизофренија, манијако депресивне психозе, епилептичка болест, неурозе, психопатије, посттрауматски стресни синдром, повреда лобање са појавом трауматске енцефалопатије, амбиотрофична нервна обољења (осим Адисонове болести, туберкулозне етиологије), алергична обољења, урођене срчане мане, полицистичка обољења, малигни неопластични процеси, трофичне промене екстремитета и све друге болести ендогене и непознате етиологије, налаз и мишљење о војном инвалидитету надлежна лекарска комисија може дати само под условом да је извршено претходно кличничко испитивање – које подразумева болничко лечење, хоспиталну опсервацију са одговарајућим тестирањем и друге хоспиталне радње.

 

Члан 143.

Јединица или установа Војске или други орган надлежан за лице које је под околностима из члана 7. тач. 1) и 2) и чл. 13, 14. и 22. овог закона задобило рану, повреду или озледу услед које је наступило оштећење организма, односно које под тим околностима погине или умре, на основу писмене евиденције којом располаже, на захтев правно заинтересованог лица, односно надлежног органа који одлучује о правима из области борачко инвалидске заштите, ради остваривања права по овом закону, издаће уверење о околностима под којима се случај догодио.

 

Члан 144.

Доказним средством, у смислу чл. 135, 136. и 137. овог закона, сматрају се документи у којима су наведене чињенице о испуњености релевантних услова прописаних овим законом, а посебно војни, полицијски и правосудни документи и медицинска документација.

Изјава странке и других лица, без обзира у ком облику је дата, не сматра се доказним средством у смислу чл. 135, 136. и 137. овог закона. Упис у војну књижицу извршен без позива на одговарајућу службену евиденцију не сматра се доказним средством.

Доказним средством у смислу ст. 1. и 2. овог члана  не сматрају се изјаве сведока дате у судским поступцима ради остваривања права по другим прописима.

 

Члан 145.

Корисници личне инвалиднине, породичне инвалиднине и месечног новчаног примања дужни су да сваких шест месеци надлежном првостепеном органу подносе доказ о животу, осим уколико ту чињеницу орган није утврдио непосредним виђењем корисника или на други начин.

 

Члан 146.

Докази из члана 40. став 1. тачка 3) алинеја 2. овог закона прибављају се сваке године, почетком школске године. Наведени докази за кориснике који се школују у иностранству морају бити нострификовани од стране надлежних органа Републике Србије и уподобљени одговарајућем степену школовања у Републици Србији.

Износ остварене зараде из члана 66. став 1. овог закона, прибавља се сваког месеца, а износ остварене пензије из члана 70. став 1. овог закона прибавља се шестомесечно.

Докази из члана 68. став 1. тачка 1) овог закона прибављају се свака три месеца, а остали докази из тог члана прибављају се сваких годину дана, рачунајући од дана доношења коначног решења којим је то право кориснику признато.

 

Члан 147.

Инвалидитет, постојање више оштећења која одговарају инвалидитету I групе, вероватноћа промене процента инвалидитета, додатак за негу, ортопедски додатак, право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, чињеница да је болест, односно смрт у узрочној вези са вршењем војне службе, потреба војног инвалида за медицинско-техничким помагалом, утврђују се на основу налаза и мишљења лекарских комисија и то:

1) лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у првом степену решава о            правима по овом закону (у даљем тексту: првостепена лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

2) лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у другом степену решава о правима по овом закону (у даљем тексту: другостепена лекарска комисија), коју чине пет лекара специјалиста;

3) лекарска комисија која даје мишљење о настанку вероватноће промене процента инвалидитета (у даљем тексту: посебна лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

Председник и чланови лекарских комисија из става 1. овог члана имају заменике.

Лекарске комисије из става 1. овог члана имају секретара и заменика секретара који се именују из реда запослених у надлежном министарству, односно у првостепеном органу према седишту лекарске комисије.

Чланове, заменике лекарских комисија, секретаре и заменике секретара лекарских комисија именује надлежни министар, који одређује седиште и подручје њиховог рада, као и висину накнада за рад чланова комисија.

Другостепена лекарска комисија и Посебна лекарска комисија имају седиште у Београду.

Потпуну неспособност за рад за остваривање права по овом закону, утврђују надлежне лекарске комисије по прописима из пензијског и инвалидског осигурања.

Надлежни министар прописује начин рада лекарских комисија у поступку за остваривање права по овом закону.

 

 

 

Члан 148.

Првостепена лекарска комисија даје налаз и мишљење на основу непосредног прегледа лица за које се утврђује процент инвалидитета, ортопедски додатак, додатак за негу, медицинско техничко помагало, оштећење организма за које се признаје новчана накнада за набавку путничког моторног возила, као и на основу медицинске и друге документације која је од утицаја за утврђивање тих чињеница.

Другостепена лекарска комисија даје налаз и мишљење, по правилу, на основу непосредног прегледа лица из става 1. овог члан и на основу медицинске и друге документације прибављене у првостепеном поступку. Та комисија може налаз и мишљење дати и без непосредног прегледа лица ако нађе да такав преглед није потребан. О оштећењу организма на основу кога лице има право на додатак за негу и степену тог додатка лекарска комисија у другостепеном поступку даје налаз и мишљење по извршеном прегледу војног инвалида.

Посебна лекарска комисија даје мишљење о вероватноћи да је наступила промена од утицаја на утврђени процент војног инвалидитета на основу мишљења лекара одговарајуће специјализације, које војни инвалид подноси уз захтев за утврђивање новог процента војног инвалидитета, и на основу постојеће медицинске документације у предмету војног инвалида.

Ако је медицинска документација на основу које првостепена или другостепена лекарска комисија треба да донесе налаз и мишљење непотпуна, противречна или се појави основана сумња у њену тачност, комисија може лице на које се та документација односи упутити на додатно специјалистичко испитивање. Уколико наведено лице одбије да достави допуну медицинске документације или одбије да се подвргне додатном специјалистичком испитивању по упуту лекарске комисије, захтев по коме се води поступак ће се одбити.

 

1. Првостепени управни поступак

 

Члан 149.

О правима из овог закона у првом степену решава општинска, односно градска управа по месту пребивалишта странке (у даљем тексту: првостепени орган), која ове послове обавља као поверене послове.

Решење којим се утврђује статус борца из чл. 5. и 7. овог закона и борац разврстава у категорије овог закона доноси првостепени орган.

 

Члан 150.

Књижицу за повлашћену вожњу војних инвалида и цивилних инвалида рата и легитимацију из члана 121. овог закона издаје првостепени орган.

 

Члан 151.

За решавање захтева лица са местом пребивалишта ван територије Републике Србије, надлежни првостепени орган је Градска управа града Новог Сада (за лица са територије Републике Хрватске), Градска управа Вршац (за лица са територије Републике Румуније) и Градска општина Стари Град у граду Београду (за лица из осталих земаља).

Изузетно од става 1. овог члана, за кориснике који имају пребивалиште ван територије Републике Србије, а о чијем праву је одлучивано на територији Републике Србије, орган који је одлучивао по овом закону до дана када је корисник променио пребивалиште задржава надлежност.

 

 

 

 

1. Другостепени управни поступак

 

Члан 152.

О правима из овог закона у другом степену решава надлежно министарство.

 

Члан 153.

Против решења донетог у првом степену дозвољена је жалба.

Решење којим се признаје право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију инвалидски додатак ратног војног инвалида који је неспособан за рад, месечно новчано примање, породични додатак, борачки додатак, накнаду трошкова смештаја у установу социјалне заштите и новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, донето у првом степену, „Равногорску споменицу 1941.“ подлеже ревизији.

О жалби и ревизији одлучује  надлежно министарство.

 

Члан 154.

Ревизију првостепеног решења врши надлежно министарство у року од три месеца од дана пријема списа предмета.

Ако против решења донетог у првом степену није изјављена жалба, орган који је донео то решење доставиће га на ревизију заједно са списима предмета, у року од осам дана од дана истека рока за жалбу.

Ревизија решења донетог у првом степену извршиће се и кад се утврди да првостепени орган није у законском року доставио решење на ревизију.

 

Члан 155.

Ако је против решења донетог у првом степену изјављена жалба, о ревизији и жалби решава се истим решењем.

Ревизија и жалба одлажу извршење решења.

 

Члан 156.

Ако другостепена лекарска комисија упути на медицинско испитивање лице на које се односи решење које је у поступку ревизије, рок из члана 154. став 1. овог закона почиње тећи од дана кад је та лекарска комисија доставила налаз и мишљење надлежном министарству.

 

Члан 157.

У вршењу ревизије на првостепено решење се може дати сагласност, може се поништити, изменити или укинути и ствар другачије решити, или вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак.

У поступку ревизије првостепено решење се може поништити или укинути и ствар решити у корист или на штету странке ако се утврди да су у првостепеном поступку непотпуно или погрешно утврђене чињенице, или да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која би била од утицаја на решење ствари, или да су погрешно оцењени докази, или да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак у погледу чињеничног стања, или да су погрешно примењене материјалне или процесне одредбе закона на основу кога је решена ствар.

Првостепени орган чије је решење у поступку ревизије поништено или укинуто и  предмет враћен на поновни поступак доноси ново решење. Ново решење подлеже ревизији.

 

 

Члан 158.

У поступку ревизије, чињенице да ли је болест у узрочној вези са вршењем војне службе, проценат инвалидитета, степен ортопедског додатка, степен додатка за негу, оштећење организма по основу кога се признаје право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, утврђују се на основу налаза и мишљења другостепене лекарске комисије, а потпуна неспособност за рад се утврђује на основу налаза и мишљења лекарске комисије из члана 147. став 6. овог закона.

 

5. 5. Управни спор

 

Члан 159.

Против решења донетог по жалби, као и против решења донетог у вршењу ревизије може се водити управни спор.

Против решења донетог по жалби, као и против решења донетог у вршењу ревизије, којим је решење првостепеног органа поништено или укинуто и враћено на поновни поступак не може се водити управни спор.

 

 

6. 6. Ванредна правна средства

 

а) Понављање поступка

 

Члан 160.

Поступак за решавање о праву по овом закону, окончан решењем против кога нема редовног правног средства у управном поступку, може се поновити и по истеку рока прописаног за понављање поступка у закону којим се уређује општи управни поступак.

Ако је предлог за понављање поступка поднет у року од пет година од дана достављања решења странци, у поступку понављања примењују се прописи који су важили у време доношења решења, а ако је предлог поднет по истеку тог рока, примењују се прописи који важе у време подношења предлога за понављање поступка.

Право утврђено решењем донетим у поновљеном поступку по предлогу странке припада од првог дана наредног месеца од дана подношења предлога за понављање поступка.

 

б) Поништавање коначног решења

 

Члан 161.

Решење о правима по овом закону које је постало коначно у управном поступку надлежно министарство, као другостепени орган или као надзорни орган, по службеној дужности, може у целини или делимично поништити ако у њему није уопште или није правилно примењен материјални закон, други пропис или општи акт, у корист појединца, а на штету јавног интереса, и по протеку рока предвиђеног законом којим се уређује општи управни поступак и без пристанка странке.

 

 

 

 

 

 

 

7. 7. Поступак по променама од утицаја на право

и код привремено признатих права

 

Члан 162.

Првостепени орган, по службеној дужности, покреће поступак за доношење новог решења ако сазна за промене које утичу на смањење обима или престанак права по овом закону.

Поступак за доношење новог решења због промене која утиче на повећање обима признатог права покреће се по захтеву корисника.

 

Члан 163.

У случају када је дошло до промене по основу које се по службеној дужности покреће поступак измене решења  о признатом праву, а корисник недостављањем тражених доказа о којима се не води службена евиденција или на други начин онемогући вођење поступка, донеће се решење о престанку права. У овом случају право престаје са даном настанка промене. Корисник је у обавези да изврши повраћај примљеног износа за три последње године рачунајући од  задње неправилне исплате.

У случају из става 1. овог члана, уколико су испуњени прописани услови, право се може поново  признати од првог дана наредног месеца по новоподнетом захтеву.

 

Члан 164.

Првостепени орган, по службеној дужности, спроводи поступак за доношење новог решења о праву које је по овом закону призната привремено.

Решењем којим се право признаје привремено, право се признаје до последњег дана у месецу у коме истиче привременост.

Решење из става 1. овог члана има правно дејство од првог дана наредног месеца по истеку важења решења којим је право привремено признато.

 

Члан 165.

Поступак покренут по захтеву за остваривање права по овом закону обуставиће се ако се подносилац захтева не одазове на преглед, ако одбије да се одазове додатном специјалистичком испитивању из члана 147. stav 4. овог закона или на други начин онемогући да првостепена или другостепена лекарска комисија донесе налаз и мишљење, сматраће се да је одустао од вођења поступкa по овом захтеву и поступак ће се обуставити.

Ако лице из става 1. овог члана поднесе поновни захтев за остваривање права по овом закону по истом основу, ново решење има правно дејство од првог дана наредног месеца од дана подношења новог захтева.

Члан 166.

У случају када надлежна лекарска комисија утврди да се оштећење организма корисника према коме се врши оцена услова за признање права по овом закону може смањити одговарајућим лечењем или хируршком интервенцијом, право се може признати само привремено.

 

Члан 167.

Ако код војног инвалида, односно цивилног инвалида рата наступе промене које су од утицаја на проценат инвалидитета признатог коначним решењем, инвалид може по истеку две године од дана доношења коначног решења поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета у вези са насталом променом.

Прописом за извршавање овог закона којим се уређује утврђивање процента инвалидитета одредиће се оштећења организма по основу којих се може поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета и пре истека рока из става 1. овог члана.

По захтеву поднетом у смислу става 1. овог члана поступак ће се покренути ако инвалид учини вероватним да је настала промена од утицаја на утврђено право.

Сматра се да је учињено вероватним да је настала промена у смислу става 3. овог члана ако инвалид о томе поднесе налаз лекара специјалисте и ако посебна лекарска комисија, на основу тог налаза и друге медицинске документације, да мишљење да има основа да се преиспита утврђени проценат инвалидитета.

Захтев из става 1. овог члана одбиће се ако није учињено вероватним да је настала промена у смислу одредаба овог члана.

Војни инвалид, односно цивилни инвалид рата чији је захтев за утврђивање новог процента инвалидитета одбијен може поново поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета по истеку две године од дана доношења решења којим је захтев одбијен, а пре истека тог рока у случају оштећења организма утврђених у складу са ставом 2. овог члана.

 

Члан 168.

Одредба члана 167. овог закона примењује се и у поступку по захтеву за утврђивање процента инвалидитета које поднесе лице коме је престало својство војног инвалида или својство цивилног инвалида рата због неиспуњавања услова прописаног законом за даље  остваривање тог својства у погледу процента инвалидитета, без обзира да ли му је својство инвалида било признато по основу ране, повреде, озледе или болести.

Одредба члана 167. овог закона примењује се и у поступку за признавање својства војног инвалида или својства цивилног инвалида рата који поднесе лице коме је раније поднет захтев за признавање тог својства по основу ране, повреде или озледе одбијен због недовољног процента инвалидитета.

Поступак из чл. 166. и 167. овог закона не спроводи се у случају у коме је својство војног инвалида признато уз примену члана 37. овог закона, осим у случају када је решењем чија се измена тражи признат мањи проценат војног инвалидитета од процента признатог коначним решењем код прве оцене инвалидитета.

 

 

8. 8. Трошкови поступка и трошкови за извршавање закона

 

Члан 169.

У поступку за остваривање права по овом закону не плаћају се таксе (административне, јавно-бележничке и судске), као ни друге дажбине утврђене општим прописима.

 

Члан 170.

Трошкови који произлазе из извршавања обавеза Републике Србије за остваривање права по овом закону обезбеђују се у буџету Републике Србије.

 

 

 

 

 

 

 

 

ГЛАВА VI

 

ЈЕДИНСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА ПОДАТАКА

И ИСПЛАТА ПРАВА

 

1) Јединствена евиденција података о корисницима права

из области борачко инвалидске заштите

 

Члан 171.

О корисницима права по овом закону води се Јединствена евиденција података o корисницима права из области борачко инвалидске заштите (у даљем тексту: Јединствена евиденција података). Јединствену евиденцију података води надлежно министарство, а непосредан унос података у евиденцију врше надлежно министарство и првостепени орган. Орган који врши унос података одговоран је за тачност тих података. Надлежно министарство не може вршити измену података чији унос је извршио првостепени орган.

Јединствена евиденција података води се у електронском облику.

У Јединственој евиденцији података воде се следећи подаци о корисницима, оствареним правима, члановима корисниковог домаћинства, приходима корисника и чланова његовог домаћинства:

Подаци о корисницима права и то: презиме, име једног родитеља и име; јединствени матични број грађана; пол; датум, место и држава рођења; држављанство и националност; пребивалиште, односно боравиште; име старатеља односно пуномоћника корисника; околности под којима је корисник остварио својство борца, војног инвалида, односно цивилног инвалида рата и околности страдања цивилне жртве рата; права која су кориснику призната коначним решењем, број решења, датум доношења и назив органа који је донео решење; начин остваривања права (самостално или као сауживалац); врста и проценат телесног оштећења војних инвалида, односно цивилних инвалида рата; члановима породичног домаћинства корисника чији приходи утичу на остваривање права корисника; социјално-економски статус корисника; начин исплате новчаних износа по оствареним правима; датум виђења корисника или уверење о животу корисника; датум смрти корисника; неисплаћена новчана примања умрлог корисника и име лица коме се врши исплата ових примања.

Када је корисник права члан породице погинулог, умрлог или несталог борца, војног инвалида, цивилног инвалида рата или цивилне жртве рата воде се подаци о погинулом, несталом односно умрлом, и то: датум, околности и узрок смрти; својство у тренутку погибије, нестанка или смрти.

За борце се уносе  подаци о времену проведеном у рату, односно оружаним акцијама; решење којим је кориснику признато статус борца и категорија борца, односно којим му је време проведено у рату, односно оружаним акцијама признато у посебан стаж осигурања; решење о неспособности за привређивање; налаз и мишљење надлежних лекарских комисија.

За војне инвалиде и цивилне инвалиде рата се уносе и: уверење о времену проведеном у рату, односно оружаним акцијама; уверење о времену проведеном на одслужењу војног рока односно о времену проведеном у војношколским установама; уверење о околностима рањавања, односно записник надлежног органа о извршеном увиђају; медицинска документација о лечењу насталог оштећења организма које је основ за признавање права; налаз и мишљење надлежних лекарских комисија; датум исплате новчане накнаде за набавку путничког моторног возила.

За кориснике права – чланове породице погинулих, умрлих и несталих бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата: потврде о школовању деце; решење надлежног органа о неспособности за рад, односно налаз и мишљење надлежних лекарских комисија; извод из матичне књиге умрлих; уверење о околностима погибије, смрти односно нестанка; решење надлежног органа о проглашењу несталог за умрлог; уверење о времену проведеном у рату, односно оружаним акцијама, као и о времену проведеном на одслужењу војног рока, односно у војношколским установама; коначно решење о признатом својству по прописима из области борачко-инвалидске заштите.

 

Члан 172.

            Подаци из Јединствене евиденције података користе се за признавање и праћење остваривања права по овом закону, као и за исплату права.

Надлежни министар ближе прописује садржај, обрасце и начин вођења Јединствене евиденције података, као и начин прикупљања и коришћења тих података.

 

 

• Исплата новчаних износа права

 

Члан 173.

Решења којима се признају права по овом закону извршавају се по службеној дужности.

Исплата новчаних износа права признатих по овом закону вршиће се на основу Јединствене евиденције података и налога за исплату који даје првостепени орган.

 

Члан 174.

Ако корисник пријави промену која утиче на престанак права или смањење новчаног износа признатог права, или о таквој промени орган сазна на други начин, исплата ће се обуставити и поново успоставити на основу коначног решења којим буде одлучено о праву по насталој промени.

Исплата новчаног износа по основу привремено признатог права обуставиће се истеком привремености – уколико о продужетку тог права није донето одговарајуће решење пре истека привремености.

 

Члан 175.

Надлежни министар прописује начин исплате месечних и других новчаних износа примања по овом закону, начин вођења евиденције о извршеним исплатама и начин подношења извештаја о утрошеним средствима.

 

 

• Повраћај неосновано оствареног примања

 

Члан 176.

У случајевима у којима првостепени орган утврди да је дошло до неосноване исплате, решењем утврђује износ неоснованог примања и период у коме је остварено. Потраживања овог примања застарева истеком рока одређеног прописима о застарелости потраживања.

Новчано примање по овом закону које доспева месечно застарева у складу са прописима о застарелости потраживања.

Ако се корисник не сагласи да ће извршити повраћај неправилно примљеног износа из става 1. овог члана, првостепени орган ће поднети предлог Државном правобранилаштву да се повраћај овог износа оствари у судском поступку.

 

 

Глава VII

 

КОНТРОЛА НАМЕНСКОГ КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА И

НАДЗОР НАД РАДОМ ОРГАНА У ВРШЕЊУ

ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА  ДРЖАВНЕ УПРАВЕ 

 

Члан 177.

Надлежно министарство врши надзор над радом органа у вршењу овим законом поверених послова државне управе, у складу са законом којим се уређује државна управа.

Првостепени орган, над чијим радом се врши надзор, дужан је да омогући службеном лицу надлежног министарства несметан приступ да изврши надзор, стави на увид управне предмете, исплатну и другу документацију и да даје податке потребне за вршење надзора.

О извршеном надзору лице које врши надзор саставља записник у току вршења надзора, а изузетно у службеним просторијама надлежног министарства.

Записник се уручује, односно доставља првостепеном органу над којим је извршен надзор.

На основу стања утврђеног записником, надлежно министарство решењем налаже извршење мера у циљу отклањања констатованих неправилности у раду органа над којим се врши надзор, по којима је тај орган дужан да поступа.

Против решења из става 5. овог члана може се изјавити жалба. О жалби одлучује Влада. Жалба не одлаже извршење решења.

Првостепени орган над којим је извршен надзор дужан је да, у року од осам дана од дана истека рока за извршење наређених мера, писмено обавести надлежно министарство да ли су наређене мере извршене.

 

Члан 178.

Првостепеном органу надлежно министарство даје обавезне инструкције за извршавање поверених послова.

На захтев надлежног министарства, првостепени орган је дужан да подноси извештаје о спровођењу овог закона и прописа донетих на основу њега.

 

 

ГЛАВА VIII

 

УДРУЖЕЊА

 

Члан 179.

Ради унапређивања области борачко-инвалидске заштите, неговања традиције ослободилачких ратова Србије и остваривања сарадње са сродним националним и међународним организацијама, могу се оснивати удружења бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и корисника породичне инвалиднине и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, у складу са законом којим се уређују удружења.

 

 

 

 

 

 

Члан 180.

Влада Републике Србије, на предлог Министра, може одредити удружења која су од посебног друштвеног значаја за унапређивање области борачко инвалидске заштите, заштите цивилних инвалида рата и неговања традиције ослободилачких ратова Србије.

За удружења од посебног значаја, поред Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, може се одредити по једно удружење чије претежно чланство су:

• борци;
• ратни и мирнодопски војни инвалиди и цивилни инвалиди рата;
• чланови породица палих бораца, умрлих војних инвалида, цивилних жртава рата и умрлих цивилних ивалида рата;
• неговаоци традиција ослободилачких ратова Србије.

 

Члан 181.

Остваривање циљева односно реализација програма удружења из члана 130. овог закона може се реализовати средствима која се обезбеђују у буџету Републике Србије, преко надлежног министарства у складу са законом којим се уређују удружења.

Удружења су у обавези да наменски користе средства из буџета Републике Србије одобрена за реализацију програма.

Удружења су у обавези да, на захтев надлежног министарства, подносе извештаје о утрошку одобрених средстава и достављају извештаје o реализацији финансијских програма.

 

 

Глава IХ

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 182.

Одговорно лице у првостепеном органу, казниће се за прекршај новчаном казном од 5.000,00 динара до 150.000,00 динара:

• ако у прописаном року не спроведе радње из члана 190. став 1. овог закона;
• ако службеном лицу надлежног министарства које врши надзор над радом првостепеног органа не омогући несметан приступ да изврши надзор, не стави на увид управне предмете, исплатну и другу документацију и не да податке потребне за вршење надзора (члан 177. став 2.);
• ако у поступку не прибави налаз и мишљење надлежне лекарске комисије у случајевима у којима се одлучује и на основу налаза и мишљења лекарске комисије (чл. 147. ст. 1. тач.1) и 3) и став 6. овог закона);
• ако изврши решење које подлеже ревизији на које надлежно министарство није дало сагласност, осим ако овим законом није другачије прописано (члан 153. став 2.);
• ако у прописаном року не достави ради ревизије решење надлежном министарству (члан 154. став 2.);
• ако благовремено не покрене поступак по службеној дужности за доношење новог решења о продужењу привремено признатог права (члан 164.);
• ако не спроведе управне радње из члана 176. став 1. овог закона;
• ако не поднесе предлог Државном правобранилаштву за покретање судског поступка из члана 176. став 3. овог закона;
• ако у року од осам дана од дана истека рока за извршење наређених мера, односно извештаја о спровођењу овог закона и прописа донетих на основу њега, писмено не обавести надлежно министарство да ли су наређене мере извршене, односно не поднесе тражени извештај (члан 177. став 7. и члан 178. став 2.);

Глава Х

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 183.

Војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, корисници породичне инвалиднине и корисници месечног новчаног примања који су ова права и по том основу изведена права остварили до почетка примене овог закона по основу који није прописан овим законом, задржавају призната права и иста настављају да остварују под условима, у обиму и на начин утврђен овим законом, уколико овим законом није другачије прописано.

 

Члан 184.

Корисник без држављанства Републике Србије коме су призната права по законима који престају да важе почетком примене овог закона, престају призната права даном почетка примене овог закона уколико није стекао држављанство Републике Србије, осим за корисника из члана 10. овог закона.

 

Члан 185.

Супружнику борца погинулог после 27. априла 1992. године коме је право на породичну инвалиднину било признато као сауживаоцу са дететом по прописима који су важили пре почетка примене овог закона, а коме је ово право престало због тога што је право престало детету јер је супруга била млађа од 45 односно супруг млађи од 50 година живота, може се признати право на породичну инвалиднину и по том основу изведена права, након што испуни услове у погледу година живота и друге услове прописане овим законом. У овим случајевима права се признају од првог дана наредног месеца по подношењу захтева.

 

Члан 186.

Лицу коме је по основу из члана 22. тачка 4) овог закона признато својство мирнодопског војног инвалида по прописима који су били на снази до почетка примене овог закона ово својство преводи се на својство цивилног инвалида рата исте групе.

Изузетно од услова прописаног чланом 22. овог закона у погледу процента инвалидитета, лице из става 1. овог члана задржава својство цивилног инвалида рата иако је проценат његовог телесног оштећења мањи од 50%, у ком случају ће се проценат његовог инвалидитета и износ личне инвалиднине утврдити као код војног инвалида од VIII до Х групе.

Члан породица умрлог мирнодопског војног инвалида из става 1. овог члана задржаће права која су му призната као члану породице умрлог мирнодопског војног инвалида.

Решења о превођењу својства из става 1. овог члана на одредбе овог закона првостепени орган донеће по службеној дужности у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, са правним дејством од почетка примене овог закона. Ова решења подлежу ревизији.

 

Члан 187.

Првостепени орган, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, по службеној дужности донеће решења о повећању личне инвалиднине сходно члана 38. став 2. овог закона.

У поступку признавања права из става 1. овог члана, постојање више оштећења организма која одговарају инвалидитету I групе по основу којих је кориснику признато својство војног инвалида, односно својство цивилног инвалида рата првостепени утврђује се на основу налаза и мишљења првостепене, односно другостепене лекарске комисије.

У поступцима признавања својства војног инвалида, односно цивилног инвалида рата по захтевима поднетим после 1. јануара 2020. године, чињенице из члана 38. став 2. овог закона утврђују се од стране надлежних лекарских комисија приликом оцене војног инвалидитета, а право на повећање личне инвалиднине за 25% од основице по службеној дужности признаје се истим решењем којим се одлучује о личној инвалиднини.

Право на повећање личне инвалиднине из става 1. овог члана припада од почетка примене овог закона.

Решење из става 1. овог члана донето у првом степену подлеже ревизији.

 

Члан 188.

Изузетно од члана 71. овог закона, право на инвалидски додатак ратног војног инвалида, који је остварио пензију односно који је неспособни за рад, може остварити и ратни војни инвалид који није користио инвалидски додатак по члану 68. овог закона, уколико је остваривао право на накнаду за време незапослености по члану 51. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (,,Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 29/98 и 25/00 – СУС и ,,Службени гласник РС”, бр. 101/05 – др. закон и бр.50/18) а исто му је престало пре почетка примене овог закона. Наведено право може остварити уколико захтев за његово признање поднесе у року од три месеца од почетка примене овог закона и уколико испуњава услове из члана 68. став 1. тач 3) до 8) овог закона.

 

Члан 189.

Право на месечно новчано примање за време незапослености којe су остварили ратни војни инвалиди V до X групе по Уредби о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (,,Службени гласник РС”, број 42/06), оствариваће се у износу 63% од основице, под условима и на начин прописан овим законом за право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида од I до IV групе.

Решење о признању права у складу са ставом 1. овог члана првостепени орган ће, уз утврђивање услова за њихово даље остваривање, донети по службеној дужности у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Ово решење не подлеже ревизији.

 

Члан 190.

Носиоци ,,Партизанске споменице 1941.”, борци народноослободилачког рата, борци шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године, лица одликована Орденом народног хероја, орденом Карађорђеве звезде с мачевима или златном медаљом Обилића, као и чланови њихових породица задржавају права призната по прописима који престају да важе почетком примене овог закона и настављају са коришћењем тих  права на следећи начин:

• право на додатак уз пензију, остварује се на начин утврђен прописима из пензијског и инвалидског осигурања;
• право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, остварује се у складу са прописима из области здравства;
• право на бањско и климатско лечење остварује се на начин прописан овим законом за право на бањско климатски опоравак војних инвалида;
• право на стално месечно новчано примање, обрачунава се према основици из члана 33. став 2. тачка 2. овог закона;
• право на додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце ,,Партизанске споменице 1941.”, обрачунава се као разлика између права на стално месечно новчано примање и износа који се исплаћује носиоцу ,,Партизанске споменице 1941.” по прописима из пензијског и инвалидског осигурања;
• право на годишње новчано примање за опоравак, лицу одликованом орденом Карађорђеве звезде с мачевима обрачунава се у износу 100% од основице из члана 33. став 2. тачка 1. овог закона, а носиоцу ,,Партизанске споменице 1941.” и борцу шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године обрачунава се у износу 100% од наведене основице;
• право на годишње новчано примање, лицу одликованом Орденом народног хероја, односно члану породице погинулог или умрлог народног хероја, обрачунава се у износу 125% од основице из члана 33. став 2. тачка 1. овог закона;
• војне почасти умрлог лица одликованог Орденом народног хероја остварују се у складу са Законом о Војсци.

 

Члан 191.

Носиоци права на изузетно месечно новчано примање, права на посебно месечно новчано примање и права на изузетну новчану накнаду, која су им призната по прописима који престају да важе почетком примене овог закона, настављају са коришћењем тих права.

Призната права обрачунавају се у износу 70% од основице из члана 33. став 2. тачка 1. овог закона;

 

Члан 192.

Првостепени орган, по службеној дужности, у року од шест месеци од дана  ступања на снагу овог закона, донеће решења којима ће права призната по прописима који важе до почетка примене овог закона превести и признати у складу са овим законом у погледу назива права, прописаној основици за утврђивање износа права, процентуалним износима права од основице и начину усклађивања следећих права:

• лична инвалиднина;
• породична инвалиднина по палом борцу, породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду, породична инвалиднина по лицу које је погинуло или умрло у Војсци и увећана породична инвалиднина;
• увећање породичне инвалиднине – на додатак за родитеља палог борца;
• додатак за негу и помоћ војних инвалида и додатак за туђу негу и помоћ цивилних инвалида рата – на додатак за негу I, II или III степена;
• додатка за негу корисника месечног новчаног примања – на додатак за негу четвртог или петог степена;
• повећање месечног новчаног примања због везаности за постељу – на додатак за негу четвртог степена;
• ортопедски додатак;
• борачки додатак – на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу,
• накнада за време незапослености ратних војних инвалида од I до IV групе – на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида;

Првостепени орган, по службеној дужности, у року од осам месеци од дана ступања на снагу овог закона, спровешће поступак утврђивања породичних и имовинских услова за остваривање и коришћење права и донети решења којима ће права призната по прописима који важе до почетка примене овог закона превести и признати у складу са овим законом у погледу  назива права, прописаном основу за утврђивање износа права, процентуалним износима права од основа и начину усклађивања следећих права:

• месечно новчано примање,
• инвалидски додатак и посебан инвалидски додатак – на месечно новчано примање;
• основна новчана накнада и допунска новчана накнада – на месечно новчано примање;
• породични додатак;
• накнада трошкова смештаја у установу социјалне заштите, уз утврђивање која права ће кориснику бити задржана уз превођење основице и износа тих права у складу са овим законом.

Права по решењима донетим у складу са ст. 1. и 2. овог члана признају се од почетка примене овог закона.

Решење из става 1. овог члана подлеже ревизији. Ако против овог решења није изјављена жалба, првостепени орган који је донео решење, изузетно од рока из члана 154. став 2. овог закона, доставиће га заједно са списима предмета надлежном министарству у року који му одреди надлежно министарство. У овим случајевима ревизија не одлаже извршење решења. У поступку ревизије, изузетно од одредбе члана 157. став 1. овог закона, то решење се може само укинути и управна ствар другачије решити или укинути и вратити на поновни поступак и одлуку.

 

Члан 193.

Поступци по захтевима за признавање својства борца, својства ратног војног инвалида по основу учешћа у НОР-у у својству припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, права на породичну инвалиднину по основу борца који је под околностима овог учешћа погинуо или умро, право на месечно новчано примање, за додељивање „Равногорске споменице 1941.” за признавање права на изузетно месечно новчано примање и додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941.” који нису решени до дана почетка примене овог закона, решиће се на начин, по поступку и у износима прописаним аналогним правима у чл. 190, 191. и 192. овог закона.

 

Члан 194.

Исплата права признатих решењима донетим по прописима који су одредбом  члана 3. став 1. Уставног закона о изменама и допунама Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије (Службени гласник РС, број 20/93) престали да важе, у складу са чланом 5. став 1. тог закона, престаје даном ступања на снагу овог закона, са којим даном престаје и важење решења којима су права призната, о чему није потребно доносити посебна решења.

За права која су призната по прописима из става 1. овог члана по службеној дужности донеће се решења којима ће се основица за обрачун износа права утврдити према износу просечне зараде из претходне године и утврдити њихово годишње усклађивање са дејством ових решења за период од 1.1.2019. до почетка примене овог закона, од када ће важити решења донета у складу са овим законом.

О праву на месечно новчано примање, додатак за негу и повећању месечног новчаног примања због везаности за постељу, која су призната по Закону о правима бораца и војних инвалида („Службени лист САПВ“, бр. 19/85, 31/86, 32/88, 15/89, 1/90, 9/90 и 37/90 и „Службени гласник РС“, број 20/93) одлучиће се у складу са чланом 192. овог закона и даље остваривати под условима у обиму и на начин прописан овим законом, са правним дејством овог решења од почетка примене овог закона.

О праву на основну новчану накнаду, допунску новчану накнаду и изузетну новчану накнаду признатом по Закону о материјалном обезбеђењу и здравственој заштити учесника народноослободилачког рата („Службени лист САПК“, број 5/79), као и о праву на инвалидски додатак, посебан инвалидски додатак, породични додатак, професионалну рехабилитацију признатом по Закону о инвалидском додатаку и другим правима војних инвалида („Службени лист САПК“, број 24/79) одлучиће се у складу са чл. 191. и 192. овог закона и даље остваривати под условима у обиму и на начин прописан овим законом, са правним дејством овог решења од почетка примене овог закона.

Корисник са територије АП Косово и Метохија, на којој је Резолуцијом 1244 Савета безбедности Организације уједињених нација успостављена Привремена административна мисија ОУН, у поступку из ст. 1. и 4. овог члана је у обавези да надлежном органу приложи доказ о околностима под којима је задобијено телесно оштећење или погибија члана породице по основу кога је признато основно и изведено права од Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова и о држављанству Републике Србије.

 

Члан 195.

Корисницима који на дан ступања на снагу овог закона имају држављанство Републике Србије и пребивалиште на територији Републике Србије, којима је у Републици Србији успостављена исплата права у области борачко-инвалидске заштите на основу решења друге републике бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и који су се затекли у Републици Србији у исплати на дан ступања на снагу овог закона, на основу доступних или реконструисаних списа предмета, извршиће се превођење права чија је исплата вршена на права утврђена овим законом. Решењем из става 1. овог члана наведена права кориснику ће се признати у обиму у коме их је користио на дан ступања на снагу овог закона, уз признавање основице за утврђивање износа права, начина усклађивања права и услова за остваривање права по овом закону, уколико надлежни орган не може прибавити списе предмета са коначним решењем о признавању права, или уколико надлежни орган не може извршити реконструкцију списа предмета на основу којих се може утврдити основ за признавање права. Уколико се списи предмета, односно докази накнадно прибаве, корисник ће моћи да оствари и већи обим права, као и друга права, уколико за то испуњава прописане услове.

Захтеви лица која су остварила права из области борачко-инвалидске заштите по прописима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, односно Савезне Републике Југославије, а који се на дан ступања на снагу овог закона не налазе у исплати у Републици Србији, неће се узимати у поступак.

Решења о превођењу права из ст. 1. и 2. овог члана на износе прописане ставом 2. овог члана, уз утврђивање услова за њихово остваривање, првостепени орган донеће по службеној дужности у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, са правним дејством од почетка примене овог закона. Ова решења подлежу ревизији.

 

Члан 196.

Војним инвалидима и корисницима породичне инвалиднине признатим у Републици Српској, који су преузети у систем борачко инвалидске заштите Републике Србије и којима је по прописима Републике Србије успостављена исплата права у Републици Србији на основу Протокола о сарадњи Савезног министарства за рад, здравство и социјалну политику Савезне Републике Југославије и Министарства за питања бораца, жртава рата и рада Републике Српске у области борачко-инвалидске заштите потписаног у Бањалуци 26. јуна 2000. године и Протокола о сарадњи Министарства за социјална питања Републике Србије и Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске потписаног у Београду 27. новембра 2003. године, допуњеног 18. новембра 2005. и 29.09.2006. године, превешће се наведена права и признати под условима, у обиму и на начин утврђен овим законом.

Решења о превођењу права из става 1. овог члана на одредбе овог закона уз утврђивање услова за њихово даље остваривање, првостепени орган донеће по службеној дужности у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, са правним дејством од почетка примене овог закона. Ова решења подлежу ревизији.

 

 

 

 

Члан 197.

Изузетно од чл. 22. и 23. овог закона, цивилни инвалид рата односно корисник права на месечно новчано примање по основу цивилне жртве рата или умрлог цивилног инвалида рата, код кога је телесно оштећење, односно смрт или нестанак настао ван територије Републике Србије и коме су до почетка примене овог закона ова права призната по прописима који престају да важе почетком примене овог закона, може и даље користи призната права у обиму, на начин и под условима прописаним овим законом.

Решења о превођењу права из става 1. овог члана на одредбе овог закона уз утврђивање услова за њихово даље остваривање, првостепени орган донеће по службеној дужности у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, са правним дејством од почетка примене овог закона. Ова решења подлежу ревизији.

 

Члан 198.

Нерешени захтеви за остваривање права на ортопедска и друга медицинско-техничка помагала поднети до почетка примене овог закона по прописима који престају да важе почетком примене овог закона, а која нису прописана овим законом, односно подзаконским актом донетим на основу овог закона, одбиће се.

Права на ортопедска и друга медицинско-техничка помагала која су била призната до почетка примене овог закона по прописима који престају да важе почетком примене овог закона закона, а која нису прописана овим законом, престају истеком рока трајања тих помагала.

 

Члан 199.

Кориснику коме је право на путничко моторно возило признато по пропису који престаје да важи почетком примене овог закона, право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила по члану 87. овог закона може се признати по истеку рока од седам година од дана преузимања претходно додељеног возила, односно исплате новчаног износа за набавку возила по Закључку Владе 05 Број: 401-1181/2011 од 24. фебруара 2011.године.

 

Члан 200.

Захтев за успостављање исплате на основу решења надлежног органа Републике Србије лицу коме се исплата није вршила у Републици Србији на дан ступања на снагу овог закона, већ је на основу тог решења или решења надлежног органа друге републике преведен у систем борачко-инвалидске заштите у некој од република бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или Савезне Републике Југославије, односно друге државе чланице државне заједнице Србија и Црна Гора, одбиће се, без обзира на држављанство и пребивалиште подносиоца захтева.

Захтев за успостављање исплате права из области борачко-инвалидске заштите признатог решењем друге републике бивше СФРЈ, СРЈ, односно друге чланице државне заједнице Србија и Црна Гора по прописима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије, односно Државне заједнице Србија и Црна Гора,  одбиће се, без обзира на држављанство и пребивалиште подносиоца захтева.

 

Члан 201.

Корисници којима су права призната као лицима неспособним за привређивање, односно неспособним за рад, по прописима који престају да важе даном почетка примене овог закона, сматрају се неспособним за рад и у смислу овог закона.

 

 

 

 

Члан 202.

Исплата права прописаних овим законом вршиће се по прописима који су били на снази до почетка примене овог закона, до почетка исплате у складу са  чланом 172. овог закона преко Јединствене евиденције.

 

Члан 203.

Прописе за спровођење овог закона надлежно министарство ће донети до дана почетка примене овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се подзаконски акти донети на основу прописа који престају да важе почетком примене овог закона.

 

Члан 204.

Даном почетка примене овог закона престају да важе:

• Закон о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица (,,Службени гласник СРС”, број 54/89 и ,,Службени гласник РС”, бр. 137/04 и 50/18);
• Закон о правима цивилних инвалида рата (,,Службени гласник РС”, број 52/96);
• Закон о финансирању удружења бораца ослободилачких ратова Србије (,,Службени гласник РС”, број 21/90);
• Закон о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (,,Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 29/98 и 25/00 – СУС и ,,Службени гласник РС”, бр. 101/05 – др. закон и бр.50/18);
• одредбе чл. 60. и 61. Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине (,,Службени гласник РС”, број 99/09);
• одредбе чл. 1а, 2, 3, 5, 6а, 9, 10, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 18а, 19, 20, 22, 23а и 23б Закона о основним правима носилаца ,,Партизанске споменице 1941.” (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• одредбе чл. 2а, 3, 4, 6, 7а, 10, 11, 12, 13, 15, 16, 17, 19, 19а, 20, 21, 23, 24а и 24б Закона о основним правима бораца шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• одредбе чл. 2, 3, 5, 6, 8, 10а, 10б, 10в, 10д, 11, 12, 12а, 13, 14, 14а, 15, 17. и 19. Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 21/74, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• одредбе чл. 1а, 2, 4, 11. и 11а Закона о основним правима лица одликованих Орденом Карађорђеве звезде с мачевима, Орденом Белог орла с мачевима и Златном медаљом Обилића (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 22/73, 33/76, 68/81, 75/85, 44/89 и 87/89);
• одредбе чл. 4, 5, 6, 8, 11. и 15. Закона о борачком додатку (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 33/76, 32/81, 68/81, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• Уредбa о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите (,,Службени гласник РС”, број 51/05);
• Уредба о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (,,Службени гласник РС”, број 42/06);
• Одлука о образовању Комисије за одлучивање о праву на изузетно месечно новчано примање (,,Службени гласник РС”, број 81/05).

 

Члан 205.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије” а примењиваће се од 1. јануара 2020. године, осим одредаба чл.190, 191, 193, 195, 196, 199, 200 став 2, 201, 202, 203. и  204. овог закона које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.