СТАВОВИ РАДНЕ ГРУПЕ О ЗАКОНСКИМ РЕШЕЊИМА КОЈАСЕ МОГУ ПРОПИСАТИ НАЦРТОМ ЗАКОНА УСВАЈАЊЕМ ПРЕДЛОГА И СУГЕСТИЈА ПРЕДСТАВНИКА БОРАЧКО ИНВАЛИДСКИХ УДРУЖЕЊА И ПОЈЕДИНАЦА

 

РАДНА ГРУПА ЗА ИЗРАДУ НАЦРТА ЗАКОНА О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

 

СТАВОВИ РАДНЕ ГРУПЕ О  ЗАКОНСКИМ РЕШЕЊИМА КОЈАСЕ МОГУ ПРОПИСАТИ НАЦРТОМ ЗАКОНА УСВАЈАЊЕМ ПРЕДЛОГА И СУГЕСТИЈА ПРЕДСТАВНИКА БОРАЧКО ИНВАЛИДСКИХ УДРУЖЕЊА И ПОЈЕДИНАЦА

 

 

Радна група за  израду Нацрта закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, која је именована од стране министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања решењем број 119-01-97/2018-05 од 29. јуна 2018. године и допуном овог решења од 24. јула 2018. године, у току свог рада, на основу предлога самих чланова радне групе, предлога који су дати од стране представника других државних органа, предлога представника борачко инвалидских удружења, удружења цивилних инвалида рата, као и појединаца, констатовала је да се  Нацртом  закона могу прописати следећа решења и да иста треба предложити Влади ради утврђивања Предлога закона који ће бити упућен Народној скупштини Републике Србије ради усвајања:

 

 

Прописати национално признање као основ на коме се заснивају права по овом закону:

Члан ___

Права утврђена овим законом заснивају се на принципу накнаде штете за телесно оштећење, односно губитак живота блиског сродника, а права која припадају борцима, ратним и мирнодопским војним инвалидима, члановима породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида заснивају се и на принципу националног признања.

 

Прописати утврђивање статуса борца, поступак признавања овог статуса, категоризацију бораца и права која припадају по основу признатог статуса борца:

Члан ___

Лицу из чл. 4. овог закона признаје се статус борца и разврстава се, према времену и територији укупног војног ангажовања, у следеће категорије:

• борац I категорије је борац са ангажовањем преко 200 дана, борац из члана 5. тачка 7) овог закона са ангажовањем најмање 78 дана на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија и борац коме је признато својство ратног војног инвалида без обзира на дужину његовог ангажовања;
• борац II категорије је борац са ангажовањем од 46 до 200 дана;
• борац III категорије је борац са ангажовањем до 45 дана.

Као време ангажовања у смислу става 1. овог члана сматра се и време које је борац након укључења у састав војне или друге јединице провео на стационарном лечењу, као и време које је борац провео у заробљеништву у које је доспео под околностима из члана 5. овог закона.

 

Прописати да се лицима која су страдала као дипломатски, односно конзуларни представници Републике Србије у терористичким акцијама признаје својство цивилног инвалида рата, а не својство мирнодопског војног инвалида:

Члан ___.

Цивилно лице, држављанин Републике  Србије који је задобио телесно оштећење организма од најмање 50% као жртва напада у дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије или на путу у то представништво, у вези са обављањем службене дужности  из надлежности Републике Србије у својству запосленог може се сматрати цивилним инвалидом рата, а не мирнодопским војним инвалидом.

Члан ___. (прелазна одредба)

Лицу коме је по основу из члана ___ овог закона признато својство мирнодопског војног инвалида по прописима који су били на снази до почетка примене овог закона ово својство преводи се на својство цивилног инвалида рата исте групе.

Изузетно од услова прописаног чланом ___. овог закона у погледу процента инвалидитета, лице из става 1. овог члана задржава својство цивилног инвалида рата иако је проценат његовог телесног оштећења мањи од 50%, у ком случају ће се проценат његовог инвалидитета и износ личне инвалиднине утврдити као код војног инвалида од VIII до Х групе.

Члан породице умрлог мирнодопског војног инвалида из става 1. овог члана задржаће права која су му призната као члану породице умрлог мирнодопског војног инвалида.

Решења о превођењу својства из става 1. овог члана на одредбе овог закона првостепени орган донеће по службеној дужности у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, са правним дејством од почетка примене овог закона. Ова решења подлежу ревизији.

 

Повећати износе личне и породичне инвалиднине; повећати износ личне инвалиднине војним инвалидима који имају више оштећења организма која одговарају инвалидитету I групе:

Члан 1.

Лична инвалиднина одређује се према групи инвалидитета.

Месечни износ личне инвалиднине одређује се у проценту од основице и износи за:

1) I групу                    188 %

2) II групу                  139 %

3) III групу                 107 %

4) IV групу                   82 %

5) V групу                    60 %

6) VI групу                 40  %

7) VII групу                 31 %

8) VIII групу                22 %

9) IX групу                   21 %

10) X групу                  19 %

 

Инвалиду I групе који има два или више оштећења организма по основу којих му се признаје својство војног инвалида, односно својство цивилног инвалида рата, која одговарају инвалидитету I групе, као и војном инвалиду I групе коме је то својство признато по основу оштећења која су изазвала квадриплегију, лична инвалиднина из става 1. овог члана повећава се за 25% од основице и представља саставни део личне инвалиднине.

 

 

Члан 2

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице палог борца износи 116 %  од основице.

 

Члан 3.

Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду од I до VII групе износи 26%  од основице.

Члан 4.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице војника на служењу војног рока и лица у резервном саставу, које је погинуло или умрло у Војсци од последице ране, повреде, озледе или болести задобијене за време вршења војних дужности у Војсци или умрлог у року од годину дана од дана настанка оштећења организма под овим околностима, износи 116 %  од основице.

 

Члан 5.

Основица за одређивање износа примања из чл. 1. до 4. је просечна месечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији за годину која претходи години у којој се остварује право;

Члан ___. (прелазна одредба)

Првостепени орган, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, по службеној дужности донеће решења о повећању личне инвалиднине према члану 1. став 2. овог закона и повећању породичне инвалиднине према чл. 2. до 4. овог закона.

У поступку признавања права из става 1. овог члана, постојање више оштећења организма која одговарају инвалидитету I групе по основу којих је кориснику признато својство војног инвалида, односно својство цивилног инвалида рата првостепени орган утврђује на основу налаза и мишљења првостепене, односно другостепене лекарске комисије.

У поступцима признавања својства војног инвалида, односно цивилног инвалида рата по захтевима поднетим после 1. јануара 2020. године, чињенице из члана 1. став 3. овог закона утврђују се од стране надлежних лекарских комисија приликом оцене војног инвалидитета, а право на повећање личне инвалиднине за 25% од основице по службеној дужности признаје се истим решењем којим се одлучује о личној инвалиднини.

Право на повећање личне инвалиднине из става 1. овог члана припада од почетка примене овог закона.

Решење из става 1. овог члана донето у првом степену подлеже ревизији.

 

Преуредити садашње право на борачки додатак, право на накнаду за време незапослености и право на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V  до X групе; обезбедити континуитет ових права и по остваривању права на пензију, односно по настанку неспособности за рад; прописати прецизне услове за признавање права, као и услове под којима се ова права могу поново остварити уколико су престала из неког од прописаних  разлога:

 

 

а) Инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу

Члан 1.

Ратни војни инвалид има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу док је у радном односу са пуним или непуним радним временом, ако му је износ месечне зараде мањи од основице.

Лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу и за време привремене незапослености ако је у време престанка радног односа остваривало право на тај додатак, у износу који му је припадао у последњем месецу пре престанка радног односа и то му право траје све док прима новчану накнаду по прописима о запошљавању.

 

Члан 2.

Право из члана 1. став 1. овог закона нема лице које је оснивач привредног друштва или које после оснивања приступи привредном друштву, лице које је оснивач или члан друге профитабилне организације, лице које је предузетник, лице које је корисник пензије, као и лице које обавља послове по основу уговора о делу, односно обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду.

 

Члан 3.

Инвалидски додатак из члана 1. став 1. овог закона за радни однос са пуним радним временом одређује се у месечном износу у висини разлике између основице и износа зараде без пореза и доприноса коју је корисник остварио за рад у пуном радном времену у месецу за који се признаје право.

Основица за утврђивање износа права на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу је износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији за годину која претходи години у којој се остварује право увећан 30%;

Инвалидски додатак из члана 1. став 1. овог закона за радни однос са непуним радним временом одређује се у месечном износу у висини разлике између основице обрачунате сразмерно броју сати за уговорени рад са непуним радним временом и износа зараде без пореза и доприноса коју је корисник остварио за број сати за уговорени рад са непуним радним временом у месецу за који се признаје право.

За време привремене спречености за рад, лице из члана 1. овог закона има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу у истом проценту у коме се за случај спречености за рад одређује накнада зараде.

Лицу из члана 1. став 1. овог закона не припада право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу  у месецу у коме је радило мање од уговореног пуног радног времена, односно мање од уговореног непуног радног времена, осим у случају из става 3. овог члана

Зарада коју је корисник остварио у смислу ст. 1. и 3. овог члана не може бити мања од минималне зараде у Републици Србији.

 

Члан 4.

Изузетно од одредбе члана 2. овог закона, ратни војни инвалид, који је и корисник пензије и у радном односу, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, који се утврђује у износу разлике између основице и збира зараде без пореза и доприноса и пензије.

 

 

б) Инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида

Члан 5.

            Ратни војни инвалид који није радно ангажован, а способан је за рад, има право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида под условом:

• да је пријављен организацији надлежној за послове запошљавања и да није одбио запослење обезбеђено посредством ове организације;
• да није корисник пензије;
• да није обвезник доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених, пољопривредника или по другом основу;
• да не остварује новчану накнаду за време незапослености;
• да не обавља послове по основу уговора ван радног односа у складу са законом којим се уређује рад и не обавља послове по основу других уговора за које остварује накнаду;
• да није оснивач привредног друштва или да после оснивања није приступио профитабилном привредном друштву;
• да није оснивач или члан задруге или друге профитабилне организације;
• да није предузетник;
• да није корисник права на месечно новчано примање по овом закону или другим прописима;
• уколико је био у радном односу, да му ради однос није престао његовом вољом у смислу прописа о раду;
• да као незапослено лице није остварио право на исплату једнократне новчане накнаде у случају самозапошљавања, односно субвенције за самозапошљавање.

 

Корисник инвалидског додатка незапосленог ратног војног инвалида коме је то право престало због запослења, а коме престане радни однос без његове воље у случајевима у којима за то нису постојали оправдани разлози у смислу прописа о раду, може поново остварити то право уколико није остварио право на отпремнину по прописима из области радних односа и уколико испуњава услове прописане ставом 1. овог члана. Уколико је остварио отпремнину може поново остварити право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида по истеку онолико заокружених месеци колико се добија када се износ отпремнине подели са износом накнаде за време незапослености коју би остварио на дан исплате те отпремнине, рачунајући од дана исплате отпремине. Уколико је ратни војни инвалид по престанку радног односа у овим случајевима остварио новчану накнаду за време незапослености по прописима из области рада, право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида може остварити по престанку остваривања права на новчану накнаду за време незапослености.

Члан 6.

Инвалидски додатак из члана 5. овог закона одређује се у месечном износу и износи 100% од основице за ратне војне инвалиде од I до IV групе, односно 63% од основице за ратне војне инвалиде од V до X групе.

Основица за утврђивање износа права из става 1. овог члана је износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији за годину која претходи години у којој се остварује право.

 

Члан ___. (прелазна одредба)

Право на месечно новчано примање за време незапослености којe остварују ратни војни инвалиди V до X групе по Уредби о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (,,Службени гласник РС”, број 8/19), оствариваће се као право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида по одредбама чл. 5. и 6. овог закона.

Решење о признању права у складу са ставом 1. овог члана првостепени орган ће, уз утврђивање услова за његово даље остваривање, донети по службеној дужности у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Ово решење не подлеже ревизији.

 

в) Инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио право на пензију и

Инвалидски додатак ратног војног инвалида који је потпуно неспособан за рад

 

Члан 7.

Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 5. овог закона, по остваривању права на пензију по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију, који се признаје у месечном износу а утврђује у износу разлике између основице и остварене пензије у месецу за који се признаје право. Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 5. овог закона, који постане потпуно неспособан за рад или не испуњава услове да и даље буде пријављен организацији надлежној за послове запошљавања због година живота, а није остварио право на пензију по прописима из пензијског и инвалидског осигурања, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је потпуно неспособан за рад, који се признаје у месечном износу 100% од основице.

Основица за утврђивање износа права из ст. 1. и 2. овог члана је просечна месечна пензија у осигурању запослених у Републици Србији према прописима из пензијског и инвалидског осигурања, за годину која претходи години у којој се остварује право.

 

Члан 8.

            Право на инвалидски додатак из члана 7. овог закона може се остварити уколико од престанка права на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида до остваривања права на пензију (за право из члана 7. став 1. овог закона), односно до оглашавања неспособним за рад или неиспуњавања услова за евиденцију незапосленог лица код организације надлежне за послове запошљавања (за право из члана 7. став 2. овог закона) није прошло више од три месеца, као и уколико корисник испуњава и услове прописане чланом 5. став 1. тач. 3) до 11) овог закона.

 

Члан ___ (прелазна одредба)

Изузетно од члана 8. овог закона, право на инвалидски додатак ратног војног инвалида, који је остварио пензију односно који је неспособни за рад, може остварити и ратни војни инвалид који није користио инвалидски додатак по члану 5. овог закона, уколико је остваривао право на накнаду за време незапослености по члану 51. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (,,Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 29/98 и 25/00 – СУС и ,,Службени гласник РС”, бр. 101/05 – др. закон и бр.50/18), а исто му је престало пре почетка примене овог закона. Наведено право може остварити уколико захтев за његово признање поднесе у року од три месеца од почетка примене овог закона и уколико испуњава услове из члана 5. став 1. тач 3) до 8) овог закона.

 

Прописати право које ће обезбедити материјалну заштиту материјано необезбеђених бораца, неспособних за рад:

 

Борачки додатак

Члан 1.

Борац из члана 4. овог закона коме је признат статус борца и извршено разврставање у категорије бораца има право на борачки додатак уколико је старији од 65 година живота и уколико он или члан његове уже породице који живи у заједничком домаћинству:

• није у радном односу
• није корисник пензије;
• не обавља послове по основу уговора ван радног односа у складу са законом којим се уређује рад и не обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду;
• не обавља самосталну делатност, односно није предузетник, (осим ако се ради о лицу које остварује приход од обављања пољопривредне делатности и шумарства са земљишта површине до 5 хектара);
• није оснивач профитабилног привредног друштва или да после оснивања није приступио профитабилном привредном друштву, да није оснивач или члан задруге или друге профитабилне организације;
• није обвезник доприноса за пензијско и инвалидско осигурање;
• не остварује право власништва или плодоуживања на пољопривредном земљишту површине више од 5 хектара;
• није корисник права на месечна новчана примања по овом закону;
• не остварује материјалну подршку путем новчане социјалне помоћи и других права по прописима из области социјалне заштите;
• по основу својства борца за исти период учешћа у рату, односно оружаним акцијама предузетим за време мира не остварује месечно новчано примање од стране друге државе.

 

Члан 2.

Борачки додатак из члана 1. овог закона признаје се у одговарајућем месечном износу и то борцу I категорије у износу 100%,  борцу II категорије у износу 80% и борцу III категорије у износу 60%  од основице.

Основица за утврђивање износа права из става 1. овог члана  је најнижи износ пензије у осигурању запослених у Републици Србији према прописима из пензијског и инвалидског осигурања, за годину која претходи години у којој се остварује право.

 

 

Корисницима месечног новчаног примања који су неспособни за самостални живот обезбедити пун смештај у установе социјалне заштите и накнаду трошкова смештаја:

 

 Накнада трошкова смештаја у установу социјалне заштите

 

Члан ___

Корисник месечног новчаног примања по овом закону, који остварује додатак за негу или је самохрани корисник, који је због неспособности за самосталан живот смештен у одговарајућу установу социјалне заштите, има право на накнаду трошкова смештаја у ту установу.

Корисник који је смештен у установу социјалне заштите, коме укупна месечна примања по овом закону нису довољна за накнаду трошкова смештаја, има право на 25% од његових укупних месечних новчаних примања и право на накнаду трошкова смештаја у установу социјалне заштите у износу разлике између трошкова смештаја и његових укупних примања.

Износ накнаде из става 1. овог члана не може бити већи од износа личне инвалиднине војног инвалида IV групе.

Право из става 1. овог члана припада кориснику уколико то право не може остварити по другом правном основу.

 

 

Лицима са статусом борца омогућити признање времена проведеног у рату у посебан пензијски стаж:

 

Право на посебан пензијски стаж

 

Члан ____

Лице са статусом борца из члана 7. овог закона има право да му се време проведено у оружаним акцијама, односно рату од стране надлежних органа призна у посебан пензијски стаж по прописима из пензијског и инвалидског осигурања.

 

Корисницима борачко инвалидске заштите прописати правни основ за решавање стамбених потреба:

 

 

 Решавање стамбених потреба

Члан ___.

Јединица локалне самоуправе је у обавези да одговарајући удео, не мањи од 10% од вредности укупно планираних инвестција за изградњу станова за социјално становање на њеној територији (а који се утврђује у складу са делом стварно исказаних стамбених потреба на нивоу јединице локалне самоуправе), као и од вредности удела планираних инвестиција по пројектима других облика решавања стамбених питања (као на пример повољније кредите, субвенције за куповину имања, реновирање или изградњу кућа и др.) издвоји за решавање стамбених потреба следећих категорија стамбено необезбеђених лица:

• корисника породичне инвалиднине по палом борцу, као и детета палог борца коме је право престало због година живота, престанка школовања или заснивања радног односа;
• ратног војног инвалида;
• мирнодопског војног инвалида;
• борца I категорије;
• цивилног инвалида рата;
• осталих корисника породичне инвалиднине;
• корисника месечног новчаног примања.

            Јединица локалне самоуправе прописује услове и критеријуме за расподелу станова односно средстава из става 1. овог члана, при чему је један од критеријума редослед корисника наведен у ставу 1. овог члана.

            Јединица локалне самоуправе може у складу са својим подзаконским актом, односно прописом о решавању стамбених потреба корисника из става 1. овог члана, ближе уредити услове и критеријуме за доделу већ изграђених станова за овај круг лица, а у циљу трајног решавања њихових стамбених потреба, у складу са прописима којима се уређује област становања, при чему је један од критеријума редослед корисника из става 1. овог члана.

 

Прописати повољније услове за повлашћену вожњу војним инвалидима, цивилним инвалидима рата и корисницима породичне инвалиднине:

 

Бесплатна и повлашћена вожња

Члан ___.

Право на повлашћену вожњу железницом, бродом или аутобусом уз повластицу од 75% од редовне цене у унутрашњем саобраћају има:

–  војни инвалид и цивилни инвалид рата  – седам  путовања

–  корисник породичне инвалиднине –  два  путовање;

 

Прописати легитимације борца, војног инвалида цивилног инвалида рата корисника породичне инвалиднине, као јавне исправе:

 

Члан ___.

Борaц, ратни војни инвалид, мирнодопски војни инвалид, цивилни инвалид рата,  родитељ, супружник и дете палог борца, војника умрлог или погинулог у Војсци, цивилне жртве рата, умрлог војног инвалида и умрлог цивилног инвалида рата имају право на легитимацију, која представља јавну исправу којом се доказује да је имаоцу легитимације признато својство борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида, цивилног инвалида рата, односно корисника права на породичну инвалиднину или право на месечно новчано примање признатог као родитељу, супружнику или детету палог борца, војника који је погинуо или умро у Војсци, умрлог војног инвалида, умрлог цивилног инвалида рата или цивилне жртве рата.

 

Члан ___.

Право на легитимацију борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида или цивилног инвалида рата има лице коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато својство борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида или својство цивилног инвалида рата.

Право на легитимацију корисника породичне инвалиднине има родитељ, супружник или дете палог борца, војника погинулог или умрлог у Војсци и умрлог војног инвалида има лице коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато право на породичну инвалиднину.

Право на легитимацију родитеља, супружника или детета умрлог цивилног инвалида рата или цивилне жртве рата има родитељ, супружник или дете коме је по основу умрлог цивилног инвалида рата, односно цивилне жртве рата признато право на месечно новчано примање.

Лицу које испуњава услове за више легитимација из става 1. овог члана припада јединствена легитимација.

 

 

Удови палог борца који је погинуо после 27. априла 1992. године, која је право на породичну инвалиднину остваривала као сауживалац са децом дог су била на школовању и исто престало кад и деци јер је била млађа од 45 година живота, прописати правни основ да може поново остварити право на породичну инвалиднину када напуни 45 година живота без обзира на датум погибије супруга:

 

 

 

Члан ___ (прелазна одредба)

Супружнику борца погинулог после 27. априла 1992. године коме је право на породичну инвалиднину било признато као сауживаоцу са дететом по прописима који су важили пре почетка примене овог закона, а коме је ово право престало због тога што је право престало детету јер је супруга била млађа од 45 односно супруг млађи од 50 година живота, може се признати право на породичну инвалиднину и по том основу изведена права, након што испуни услове у погледу година живота и друге услове прописане овим законом. У овим случајевима права се признају од првог дана наредног месеца по подношењу захтева.

 

Прописати одредбе које ће дати правни основ за финансирање циљева, односно реализације програма борачко инвалидских удружења, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и остваривање сарадње са сродним националним и међународним организацијама:

 

УДРУЖЕЊА

 

Члан 1.

Ради унапређивања области борачко-инвалидске заштите, неговања традиције ослободилачких ратова Србије и остваривања сарадње са сродним националним и међународним организацијама, могу се оснивати удружења бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и корисника породичне инвалиднине и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, у складу са законом којим се уређују удружења.

 

 

Члан 2.

Влада Републике Србије, на предлог министра, може одредити удружења која су од посебног друштвеног значаја за унапређивање области борачко инвалидске заштите, заштите цивилних инвалида рата и неговања традиције ослободилачких ратова Србије.

За удружења од посебног значаја, поред Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, може се одредити по једно удружење чије претежно чланство су:

• борци;
• ратни и мирнодопски војни инвалиди и цивилни инвалиди рата;
• чланови породица палих бораца, умрлих војних инвалида, цивилних жртава рата и умрлих цивилних ивалида рата;
• неговаоци традиција ослободилачких ратова Србије.

 

Члан 3.

Остваривање циљева односно реализација програма удружења из члана 2. овог закона може се реализовати средствима која се обезбеђују у буџету Републике Србије, преко Министарства у складу са законом којим се уређују удружења.

Удружења су у обавези да наменски користе средства из буџета Републике Србије одобрена за реализацију програма.

Удружења су у обавези да, на захтев Министарства, подносе извештаје о утрошку одобрених средстава и достављају извештаје o реализацији финансијских програма.