Даме и господо, браћо и сестре, драги пријатељи, уважени чланови породица погинулих бораца, ратни војни инвалиди и ветерани, данас је дан сећања на страдале Србе и протеране за време Олује, која је за нас свакако геноцид без обзира што за њу нико није осуђен ни пред једним судом.
Овај говор сам написао и прочитаћу га, да ме емоције које ме обузимају поводом овог дана али и свих других дана страдања српског народа кроз историју, не би понеле и да не бих рекао нешто, што ће нанети штету мом народу и држави а још више онима који су највише страдали у ратовима од 1990.-1995. и 1999. године.
Да ли је скривање истине и писања лажне историје, ради неког суживота донело нешто добро мом народу и држави? Одговор на ово питање је засигурно, не. Да ли су заборав и опрост за геноцид над Србима 1915. године који су починиле Аустоугарске јединице, састављене првенствено од војника са територије тадашње Хрватске и Босне односно од Хрвата и Бошњака, довеле до бољег заједничког живота, одговор је, не. Напротив овај опрост је довео до новог геноцида над Србима од 1941.-1945. године. Само да Вас подсетим на Јасеновац, Јадовно и десетине других места масовног погубљења српског народа у којима су само зато што су Срби и православци, зверски убијени, без обзира на године старости или пол. Да ли је то што смо заборавили и опростили више од 800.000 убијених, ради братства и јединства и суживота у заједничкој држави, мом народу и држави донело нешто добро, на жалост одговор је поново, не. Поново због „виших интереса“ нико од злочинаца из реда Хрвата и Бошњака није осуђен. За све ове злочине над Србима, Хрвати и Бошњаци су имали подршку и заштиту оних земаља које себе данас називају “ међународном заједницом „, “ демократским и просперитетним делом света „, ЕУ или евроатлантским интеграционим процесима.
Почетком деведесетих година прошлог века Србима у Хрватској је од стране проусташких снага, а оне су биле већина у Хрватској, јасно поручено да је време за нови геноцид над њима, јер је то логична последица изостанка осуде и кривице за предходна два геноцида. Међутим значајан део Срба схвата, поучен историским чињеницама о односу према Србима на овим просторима, шта им је чинити и како се организовати да би спречили нови погром.
Зато је 17.08.1990. године значајан датум у историји српског народа. То је дан када су се Срби подигли, организовали и одбранили од новог Јасеновца и новог клања и убијања, само зато што су Срби и православци. Са поносом истичем да су наша браћа у Хрватској добила подршку тада једине регуларне војне силе на овим просторима, ЈНА и њених војника са простора целе бивше СФРЈ. Поносан сам на своје учешће у одбрани мог народа од геноцида, који му је по трећи пут у 20. веку био намењен. Поносан сам што припадам борцима који су спречили клања и убијања стотине хиљада недужних српских цивила. Сваки живот и свака рана који су принети на олтар опстанка српског народа, имају смисла када погледамо преживеле а којима је страдање било намењено, децу која су рођена а затирање им је било намењено.
Чини ми се да се историја понавља. За страдање Срба нико није одговоран. Поново нема пресуда за злочине над Србима, као 1918. и 1945. али зато сада као казна за право на одбрану од истребљења, у тамницама истих оних земаља које су помагале предходна страдања Срба, леже са окорелим криминалцима и они који су били на челу одбране права на живот и опстанак. Њихова жртва не сме бити заборављена и будуће генерације морају знати праву истину а не ону наметнуту од стране осведочених и вековних непријатеља. Само истина о страдању, је гаранција да нових геноцида над Србима неће бити.
Данас је дан жалости за страдалима и прилика да им се минутом ћутања ода почаст али ово место на коме смо се данас окупили је једино место на коме се одаје почаст и невиним жртвама цивила и онима који су погинули бранећи њихово право на живот, без обзира што су Срби и православци.
После двадесет година ћутања о страдању, ћутања о истини, ћутања о патњама и жалости за страдалима, свима поручујемо да је данашњи минут ћутања последњи. Нећемо више да ћутимо, желимо гласно и поносно да кажемо да наша жртва није узалудна, да је инспирисана часним и хуманим разлозима и да нећемо да пристајемо на кривицу без кривице, на осуду без суђења.
Нека је вечна слава свим страдалим, цивилима, жртвама рата али и браниоцима погинулим у одбрани права на живот, веру и слободу.
