Н А Ц Р Т    З А К О Н А

О БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКОЈ ЗАШТИТИ

 

 

Београд, 10.08.2018. године

 

Н А Ц Р Т  З А К О Н А

О БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКОЈ ЗАШТИТИ

 

Глава  I

 

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

 

 

Члан 1.

Овим законом уређују се права и услови за остваривање права бораца, ратних и мирнодопских војних инвалида, цивилних инвалида рата, чланова породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида и лица које је погинуло или умрло у војсци у миру, чланова породица умрлих цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата.

 

Члан 2.

На примања утврђена овим законом не плаћају се порези или друге дажбине предвиђене општим прописима по основу личних или других прихода грађана.

 

Члан 3.

Средства за остваривање и коришћење права прописаних овим законом обезбеђују се у буџету Републике Србије.

 

Глава II

КОРИСНИЦИ ПРАВА

 

1. Борци

 

Члан 4.

Борац је држављанин Републике Србије који је:

• као припадник оружаних снага СФРЈ вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за друге циљеве државне безбедности у оружаним акцијама од 17. августа 1990. године до 27. априла 1992. године, a за припаднике оружаних снага СФРЈ стационираних на територији Босне и Херцеговине – до 19. маја 1992. године, ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;
• вршио војне дужности или друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за време мира после 27. априла 1992. године ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Савезне Републике Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике Србије, до ступања на снагу овог закона;
• вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбедности у вези са учествовањем у рату у Савезној Републици Југославији од 24. марта до 26. јуна 1999. године;
• у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира вршио војне дужности или друге дужности ради одбране суверенитета, независности, територијалне целокупности и уставног уређења Републике Србије.

 

 

 

Члан 5.

Својство борца, ради остваривања права по овом закону, може остварити лице из члана 4. овог закона које је у рату, односно оружаним акцијама предузетим за време мира у континуитету било ангажовано најмање 45 дана.

Као време ангажовања у смислу става 1. овог члана сматра се и време одсуства по основу боловања или привремене неспособности за војну службу одобрене на основу налаза и мишљења надлежних лекарских комисија, као и време које је борац провео у заробљеништву у које је доспео под околностима из члана 4. овог закона.

Лице коме је признато својство ратног војног инвалида својство борца остварује без утврђивања времена ангажовања у смислу става 1. овог члана.

 

 

2. Војни инвалид

 

Члан 6.

Војни инвалид, у смислу овог закона, је ратни војни инвалид и мирнодопски војни инвалид.

 

• Ратни војни инвалид

 

Члан 7.

Ратни војни инвалид је држављанин Републике Србије који је задобио рану, повреду, озледу или болест, због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%, и то:

• у вршењу војне дужности или друге дужности за војне циљеве са оружјем у рату или у оружаној акцији предузетој за време мира, под околностима из члана 4. овог закона;
• при вршењу војних дужности у страној земљи која је у оружаном сукобу ако га је на вршење тих дужности упутио надлежни војни орган у оквиру међународних обавеза Републике Србије и у оквиру препорука или одлука Уједињених нација;
• за време ратног заробљеништва у које је доспео као борац из члана 4. овог закона, односно као лице из тачке 2) овог члана.

 

Држављанство Републике Србије као услов прописан ставом 1. овог члана подразумева постојање тог држављанства и у време када је настало оштећење његовог организма, као и у време подношења захтева за признавање својства ратног војног инвалида. Овај услов испуњава и лице из члана 4. овог закона које је у време настанка оштећења његовог организма имало држављанство друге републике СФРЈ, које је пре 27. априла 1992. године имало пребивалиште на територији Републике Србије и које је накнадно стекло држављанство Републике Србије.

 

 

Члан 8.

Ратни војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је постојала болест која се погоршала под околностима из чл. 4. и 7. овог закона, па је због тога наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

 

 

 

 

 

 

Члан 9.

Ратни војни инвалид је и странац код кога је наступило оштећење организма под околностима из члана 4. тач. 3) и 4) овог закона, ако својство ратног војног инвалида по том основу не може остварити од стране државе.

 

Члан 10.

Ратни војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства мирнодопског војног инвалида задржава својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.

 

• Мирнодопски војни инвалид

 

Члан 11.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру у својству војника на служењу војног рока или у својству војникa који добровољно служи војни рок у јединицама и установама Војске Србије (у даљем тексту: Војска), ученик односно кадет војношколске установе, слушалац школе за резервне официре и лице у резервном саставу на дужности у Војсци, у вршењу војне службе или дужности у вези с том службом, без своје кривице, задобио рану, повреду или озледу због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

 

Изузетно од става 1. овог члана, мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије који је у миру, као лице које извршава војну обавезу у цивилној служби, без своје кривице задобио рану, повреду или озледу за време гађања ватреним оружјем или других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, ако су ти облици обуке предвиђени програмима обуке ових лица и ако је обуку планирао, организовао и контролисао орган војске или други надлежни државни орган одређен посебним прописом.

 

 

Члан 12.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру, као лице из члана 11. овог закона без своје кривице, задобио болест која је у узрочној вези са вршењем војне службе или дужности у вези с том службом, због чега је наступило оштећење његовог организма најмање за 60%.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је под околностима и условима из ст. 1. овог члана, услед погоршања болести која је постојала пре ступања у Војску, наступило оштећење организма најмање за 60%.

 

 

Члан 13.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је наступило оштећење организма најмање за 20% услед ране, повреде или озледе коју је задобио без своје кривице за веме обуке за учешће у одбрани у организацијама које одреди надлежни орган ако је обуку планирао, организовао и контролисао орган Војске и ако се обука изводи по позиву надлежног органа, као и за време гађања ватреним оружјем и других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, а који су предвиђени програмом обавезне обуке.

 

 

 

 

Члан 14.

Лицу на професионалној војној служби, припаднику Министарства унутрашњих послова и Безбедносно – информативне агенције се не може признати својство мирнодопског војног инвалида по одредбама овог Закона.

 

Члан 15.

Мирнодопски војни инвалид који стекне права по овом закону по основу болести и користи их најмање пет година, па се после тог времена стање побољша и проценат инвалидитета смањи испод процента одређеног у члану 12. овог закона, задржава својство мирнодопског војног инвалида и користи права према смањеном проценту инвалидитета, под условом да утврђено оштећење организма није мање од 20%.

 

Члан 16.

Мирнодопски војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства ратног војног инвалида стиче својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.

 

Члан 17.

Нехат се не сматра кривицом у смислу одредаба чл. 11 до 13. овог закона.

 

Члан 18. 

Прописима којима се уређује одбрана земље и вршење службе у Војсци утврђује се шта се сматра служењем војног рока, вршењем војне службе или дужности у вези с том службом и другим облицима оспособљавања грађана за учешће у одбрани, шта се сматра извршавањем радне обавезе за време рата, односно оружаним акцијама, као и ко се сматра учеником, односно кадетом војношколске установе, слушаоцем школе за резервне официре, лицем у резервном саставу, односно лицем на професионалној војној служби.

 

Члан 19.

Даном испуњења услова за остваривање права по основу болести задобијене под околностима из члана 12. овог закона сматра се дан отпуштања из Војске, односно из војношколске установе.

 

3. Цивилни инвалид рата и цивилна жртва рата

 

Члан 20.

Цивилни инвалид рата је цивилно лице, држављанин Републике Србије, код кога је наступило оштећење организма најмање за 50% услед ране, повреде или озледе, и то:

1) задобијене злостављањем или лишењем слободе од стране непријатеља за време рата, у току извођења ратних операција, од заосталог ратног материјала или непријатељских диверзантских и терористичких акција, на територији Републике Србије, уколико је и у време настанка оштећења организма имао држављанство Републике Србије и пребивалиште на територији Републике Србије.

2) коју је задобио као жртва терористичког напада у иностранству на дипломатско или   конзуларно представништво Републике Србије.

 

 

 

Члан 21.

Цивилна жртва рата је држављанин Републике Србије који је као цивилно лице изгубио

живот под околностима из члана 20. овог закона. Лица која су киднапована или нестала под околностима из члана 20. овог закона сматрају се цивилном жртвом рата.

 

4. Породица палог борца

 

Члан 22.

Породица палог борца је породица лица које је погинуло, умрло или нестало под околностима из чл. 4. и 7. овог закона или је умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под тим околностима у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаној акцији.

Породица палог борца је и породица лица које је својство ратног војног инвалида остварило по основу ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 4. и 7. овог закона, а умрло је од последица тих оштећења организма у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаној акцији.

Чланови породице палог борца јесу:

1) супружник, као и лице које са палим борцем није заснивало брачну заједницу, а са палим борцем је живело у ванбрачној заједници, ако је са њим имало ванбрачне деце;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је пали борац издржавао;

3) родитељи, као и очух, маћеха и усвојитељи који су палог борца издржавали или које је пали борац издржавао;

4) деда и баба палог борца који су палог борца издржавали или које је пали борац издржавао.

 

5. Породица умрлог борца

 

Члан 23.

Чланови породице умрлог борца јесу:

1) супружник;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је умрли борац издржавао;

• родитељи, очух, маћеха и усвојитељи који су умрлог борца издржавали или које је умрли борац издржавао.

 

1. Породица војног инвалида и лица које је погинуло или умрло у Војсци

 

Члан 24.

Чланови породице војног инвалида и лица које је погинуло или умрло у Војсци или умрло у року од годину дана од дана отпуштања из Војске, од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 11 – 13. овог закона, јесу:

1) супружник;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је војни инвалид издржавао;

3) родитељи, очух, маћеха или усвојитељи који су војног инвалида издржавали или које је војни инвалид издржавао.

 

 

7. Породица цивилног инвалида рата

и цивилне жртаве рата

 

Члан 25.

Чланом породице цивилног инвалида рата сматра се члан породице умрлог цивилног инвалида рата, уколико је са њим живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре његове смрти.

Чланом породице цивилне жртве рата сматра се члан породице лица из члана 20. овог закона, уколико је са њим живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре његове смрти.

Чланови породице, у смислу ст. 1. и 2. ово члана јесу:

1) супружник;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је цивилни инвалид рата, односно цивилна жртва рата, издржавао;

3) родитељи.

 

8. Ужа породица

 

Члан 26.

Чланови уже породице, у смислу овог закона, јесу:

• супружник;
• деца рођена у браку или ван брака, усвојена деца и пасторчад.

 

9. Издржавање

 

Члан 27.

Постојање издржавања као услова за остваривање права у смислу чл. 20-25. овог закона утврђује се по прописима којима се уређују породични односи.

Поред општих услова из става 1. овог члана, за постојање издржавања када су у питању очух, маћеха и пасторчад, неопходно је да је између њих постојало заједничко домаћинство и да је издржавање трајало најмање годину дана пре смрти лица по основу кога се право остварује.

 

Глава III

 

 ПРАВА И УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

 

1. Права

 

Члан 28.

Права борца јесу:

• признавање својства борца;
• легитимација борца;
• здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите.

 

 

 

Члан 29.

Права војног инвалида јесу:

• лична инвалиднина;
• додатак за негу;
• ортопедски додатак;
• здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;
• медицинско-техничка помагала;
• бањско и климатско лечење;
• професионална рехабилитација и новчана помоћ за време професионалне рехабилитације;
• инвалидски додатак;
• месечно новчано примање;
• накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;
• новчана накнада за набавку путничког моторног возила;
• накнада трошкова путовања;
• бесплатна и повлашћена вожња;
• право на помоћ у случају смрти.

 

Члан 30.

Права члана породице палог борца јесу:

• породична инвалиднина;
• здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;
• месечно новчано примање;
• додатак за негу;
• накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;
• накнада трошкова путовања;
• бесплатна и повлашћена вожња;
• право на помоћ у случају смрти.

 

 

Члан 32.

Права члана породице умрлог војног инвалида јесу:

• породична инвалиднина;
• здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;
• месечно новчано примање;
• породични додатак;
• додатак за негу;
• накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;
• накнада трошкова путовања;
• бесплатна и повлашћена вожња;
• право на помоћ у случају смрти.

 

 

 

Члан 33.

Права цивилног инвалида рата јесу:

• лична инвалиднина;
• додатак за негу;
• ортопедски додатак;
• здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;
• месечно новчано примање;
• накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;
• накнада трошкова путовања;
• бесплатна и повлашћена вожња.

 

Члан 34.

Права члана породице цивилне жртве рата и умрлог цивилног инвалида рата јесу:

• месечно новчано примање;
• додатак за негу;
• накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;
• накнада трошкова путовања;
• право на помоћ у случају смрти.

 

Члан 35.

            Општина, град, град Београд, односно аутономна покрајина, може својим прописима утврђивати друга права у области борачко-инвалидске заштите, већи обим права од обима права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање, ако у свом буџету обезбеди средства за те намене.

 

2. Легитимација

 

Члан 36.

Борaц, ратни војни инвалид, односно мирнодопски војни инвалид и родитељи, супружник и дете палог борца имају право на легитимацију, која представља јавну исправу којом се доказује да је имаоцу легитимације признато својство борца, ратног војног инвалида, односно корисника породичне инвалиднине признате као родитељу, супружнику или детету палог борца.

Члан 37.

Право на легитимацију борца има борац коме је то својство по основу учешћа у рату односно оружаним акцијама од најмање 45 дана  признато коначним решењем надлежног органа по овом закону, као и борац коме је учешће у рату, кончаним решењем надлежног органа у Републици Србији, признато у посебан пензијски стаж по прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Изузетно, право на легитимацију борца има и борац Народноослободилачког рата коме је време проведено у том рату признато у посебан пензијски стаж решењем надлежног органа друге републике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, уколико је он корисник неког од права по овом закону.

Право на легитимацију ратног војног инвалида, односно легитимацију мирнодопског војног инвалида има војни инвалид коме је то својство признато коначним решењем надлежног органа у Републици Србији.

 

Члан 38.

Право на легитимацију родитеља, супружника или детета палог борца има родитељ, супружник или дете палог борца коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато право на породичну инвалиднину по палом борцу.

 

 

Члан 38.

Легитимација из члана 36. овог закона одузима се лицу коме решењем надлежног органа престане својство борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида, односно право на породичну инвалиднину признато као родитељу, супружнику или детету палог борца, осим у случају престанка овог својства односно права услед смрти.

 

Члан 39.

Министар надлежан за послове борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: Министар) прописује ближе услове за издавање легитимације из члана 36. овог закона, изглед легитимације, садржину и рок важности, као и начин вођења евиденције о издатим легитимацијама.

 

3. Општи услови за остваривање права

 

Члан 40.

Војни инвалиди и цивилни инвалиди рата разврставају се, ради остваривања права по овом закону, у групе инвалидитета према степену оштећења организма израженом у проценту.

Проценат инвалидитета одређује се трајно или привремено, сразмерно оштећењу организма које је настало као последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђеним овим законом.

Проценат инвалидитета који се одређује привремено утврђује се ако постоје изгледи да ће се оштећење организма у знатној мери побољшати применом било ког медицинског средства (оперативне интервенције, физикалне терапије и рехабилитације, медикаментозно лечење и др.).            За одређивање процента инвалидитета узимају се у обзир и оштећења организма настала услед употребе стандардних лекова, операција и других терапеутских подухвата ради лечења од рана, повреда, озледа и болести задобијених под околностима предвиђеним овим законом и ношења медицинско-техничких помагала, губитак или тешко оштећење парног органа ако је други парни орган изгубљен или тешко оштећен услед последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђеним овим законом, околности под којима је код малолетника и ратних заробљеника наступило оштећење организма услед психосоматских оштећења и поремећаја, као и пол инвалида.

 

Члан 41.

Према проценту инвалидитета војни инвалиди разврставају се у десет група војног инвалидитета (од I до X), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за редован живот потребна нега и помоћ;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета;

VIII група – инвалиди са 40% инвалидитета;

IX група – инвалиди са 30% инвалидитета;

X група – инвалиди са 20% инвалидитета.

 

Према проценту инвалидитета цивилни инвалиди рата разврставају се у седам група инвалидитета (од I до VII), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за редован живот потребна нега и помоћ;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета.

 

Члан 42.

            Министар прописује начин утврђивања процента инвалидитета према степену оштећења организма и критеријуме за утврђивање инвалидитета војних инвалида и цивилних инвалида рата.

 

Члан 43.

Својство војног инвалида и својство цивилног инвалида рата на основу оштећења организма које је настало услед ране, повреде или озледе може се утврдити само ако је рана, повреда или озледа оставила видне трагове.

Видним траговима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се јасно видљиви трагови на површини тела и видљива оштећења унутрашњих органа утврђена одговарајућим дијагностичким методама.

 

Члан 44.

При утврђивању процента војног инвалидитета лицима код којих је под околностима из члана 8. и члана 12. став 2. овог закона наступило оштећење организма услед погоршања болести, узима се одговарајући проценат од целокупног оштећења организма, с обзиром на природу болести и њен развитак, трајање и тежину ратних напора, односно напора при вршењу војне службе, као и друге околности које су утицале на болест.

Проценат војног инвалидитета утврђен коначним решењем по одредби става 1. овог члана на основу погоршања болести, који је одређен при првом утврђивању војног инвалидитета, не може се доцније повећати без обзира на даље погоршање оштећења организма.

 

 

4. Одређивање и усклађивање износа права

 

Члан 45.

Лична инвалиднина, породична инвалиднина, додатак за негу, ортопедски додатак, новчане накнаде за време професионалне рехабилитације, инвалидски додатак и месечно новчано примање – одређују се у месечним износима, доспевају након што решење о признатом праву постане коначно и правноснажно, а исплаћују уназад, у складу са техничким могућностима реализације исплате.

Основ за одређивање месечних износа личне инвалиднине, породичне инвалиднине, додатка за негу, ортопедског додатка, новчане накнаде за време професионалне рехабилитације, месечног новчаног примања, инвалидског додатка, једнократне помоћи у случају смрти, накнаде трошкова сахране и накнаде трошкова изградње надгробног споменика, јесте износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији из претходне године, а за право на инвалидски додатак ратних војних инвалида који су остварили пензију односно који су неспособни за рад  јесте просечна пензија у Републици Србији из претходне године (у даљем тексту: основ).

Примања из става 1. овог члана усклађују се једном годишње према кретању (расту и паду) просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији у претходној години и исплаћују уназад.

Усклађени износи права из става 1. овог члана припадају од 1. јануара године за коју је извршено усклађивање и исплаћују се уназад након обрачуна припадајућих износа у складу са објављеним подацима органа надлежног за послове статистике. Од 1. јануара текуће године до објављивања података о основу из става 2. овог члана и података о кретању просечне зараде из става 3. овог члана, врши се исплата месечног износа права који је исплаћиван у претходној години, а разлика по извршеном усклађивању обрачунава се једнократно и исплаћује уназад.

Основ из става 2. овог члана и подаци о кретању просечне зараде из става 3. овог члана утврђују се на основу објављених података републичког органа надлежног за послове статистике.

 

Члан 46.

Министар утврђује номиналне износе права по овом закону и проценте усклађивања из члана 45. овог закона.

 

5. Посебни услови за остваривање права

 

• Лична инвалиднина

 

Члан 47.

Лична инвалиднина одређује се према групи инвалидитета.

Месечни износ личне инвалиднине одређује се у проценту од основа и износи за:

1) I групу                   187,58%

2) II групу                  138,98%

3) III групу                 106,58%

4) IV групу                   81,38%

5) V групу                    59,78%

6) VI групу                   39,98%

7) VII групу                 30,98%

8) VIII групу                21,98%

9) IX групу                   20,18%

10) X групу                  18,38%

 

Инвалидима I групе који имају више оштећења организма по основу по коме им се признаје својство војног инвалида, односно својство цивилног инвалида рата, која одговарају инвалидитету I групе, као и војним инвалидима I групе којима је то својство признато по основу оштећења која су изазвала квадриплегију, износ личне инвалиднине из става 1. овог члана повећава се за 25%.

 

2) Породична инвалиднина

 

Члан 48.

Право на породичну инвалиднину могу остварити чланови уже породице палог борца, чланови уже породице војног инвалида од I до VII групе – после његове смрти, и чланови уже породице лица које је погинуло или умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 11 – 13. овог закона, под следећим условима:

1) уколико има држављанство Републике Србије;

2) удова – кад наврши 60 године живота или удовац – кад наврши 65 година живота, као и пре навршене 60, односно 65 година живота ако су неспособни за рад;

3) деца, усвојеници и пасторчад:

–  до навршене 15. године живота;

– до завршетка школовања, а најдоцније до навршених 26 година живота, односно деца палог борца до 27. године живота. Ако је школовање прекинуто због добровољне војне службе у јединицама и установама Војске у земљи или болести, та лица могу користити право на породичну инвалиднину и за време добровољне војне службе у јединицама и установама Војске у земљи односно трајања болести, и то до навршене 26. године живота, односно деца палог борца до 27. године живота, а после тога – највише још за онолико времена колико су због добровољне војне службе у јединицама и установама Војске у земљи, односно болести изгубила од школовања, ако је школовање продужено пре навршене 26. односно 27. године живота;

– ако су неспособни за рад – за време док та неспособност траје, под условом да је неспособност наступила пре навршене 15. године, односно 26. године живота (инвалидно дете у складу са прописима о разврставању деце ометене у развоју – у даљем тексту: инвалидно дете);

4) ако ужу породицу сачињавају супружник са једним дететом или са више деце, супружник има право на породичну инвалиднину као сауживалац са њима, без обзира на услове из става 1. тачка 1) овог члана, и то док и једно од те деце има право на породичну инвалиднину.

 

Члан 49.

Сматра се да се дете налази на школовању у смислу члана 43. став 1. тачка 3) овог закона уколико  похађа основну или средњу школу, основне академске или основне струковне студије, односно дипломске академске студије, специјалистичке струковне и академске студије, као и докторске академске студије, у складу са прописима који уређују основно, средње и високо образовање и уколико има статус лица на школовању према статуту школске установе у којој се налази на школовању.

Детету које похађа средњу школу права по овом закону припадају најдоцније до 20. године живота.

Дете на школовању, коме је одобрено мировање права и обавеза, на вишој или високошколској установи, право на породичну инвалиднину задржава само у случајевима када му је мировање права и  обавеза одобрено услед личне болести која га је спречила да се школује, а што се утврђује на основу налаза и мишљења лекарских комисија из члана 172. овог закона.

 

   Члан 50.

Неспособност за рад у смислу члана 48. овог закона одговара потпуном губитку радне способности по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

 

 

 

Члан 51.

Право на породичну инвалиднину остварују само чланови породице који испуњавају прописане услове и то чланови уже породице лица по основу кога се остварује право – с једне стране и родитељи или очух, маћеха или усвојитељ, односно деда и баба – с друге стране.

Ако право на породичну инвалиднину користи више чланова породице у оквиру једне групе сродника наведених у ставу 1. овог члана, право им припада као сауживаоцима на равне делове.

 

Члан 52.

Чланови породице палог борца из члана 22. став 3. тачка 3) овог закона и чланови породице војног инвалида од I до VII групе из члана 24. тачка 3) овог закона имају право на породичну инвалиднину иако су чланови уже породице остварили ово право.

Очух, маћеха или усвојитељ из члана 22. став 3. тачка 3) и члана 24. тачка 3) овог закона остварује право на породичну инвалиднину пре родитеља, ако родитељ није вршио родитељско право према лицу од кога изводи право на породичну инвалиднину.

 

Члан 53.

Деда и баба палог борца имају право на породичну инвалиднину ако породичну инвалиднину не остварују чланови породице из члана 22. став 3. тач. 1),  2) и 3) овог закона.

Ако породицу сачињавају деда и баба по оцу и деда и баба по мајци, право на породичну инвалиднину имају деда и баба који су се старали о подизању и васпитању лица од којег изводе право, односно деда и баба које је то лице издржавало.

 

Члан 54.

Члан породице који испуњава услове за признање права на породичну инвалиднину по два или више лица, има право на породичну инвалиднину у несмањеном износу по сваком од тих лица, с тим да право на увећану породичну инвалиднину из члана 49. овог закона може остварити само по једном лицу.

 

Члан 55.

Право на породичну инвалиднину, под условима прописаним овим законом, има и војни инвалид.

 

Члан 56.

Породична инвалиднина признаје се као:

а)  породична инвалиднина по палом борцу,

б)  породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду,

в)  породична инвалиднина по лицу које је погинуло или умрло у Војсци

г) додатак за родитеља палог борца,

д)  увећана породична инвалиднина,

 

а) Породична инвалиднина по палом борцу

 

Члан 57.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице палог борца, погинулог и умрлог од последице ране, повреде, озледе или болести задобијене за време вршења војних дужности у Војсци Србије или умрлог у року од годину дана од дана настанка оштећења организма, износи 115,58% од основа.

 

 

 

 

 

б) Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду

 

Члан 58.

Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду од I до VII групе износи 25,58% од основа.

 

в) Породична инвалиднина по лицу које је погинуло или умрло у Војсци

 

Члан 59.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице војника на служењу војног рока и лица у резервном саставу које је погинуло или умрло у Војсци од последице ране, повреде, озледе или болести задобијене за време вршења војних дужности у Војсци Србије или умрлог у року од годину дана од дана настанка оштећења организма, износи 115,58% од основа.

 

Члан 60.

Ако право на породичну инвалиднину остварује више чланове породице, за сваког сауживаоца износ породичне инвалиднине из чл. 57, 58 и 59. овог закона повећава се за 50%.

 

 

г) Додатак за родитеља палог борца

 

Члан 61.

Родитељ палог борца који није имао друге деце, као и родитељ палог борца који је имао више деце и коме су остала деца изгубила живот као грађанске жртве рата, поред права на породичну инвалиднину у износу из члана 57. овог закона, има и право на додатак за родитеља палог борца у износу 54% од основа.

Ако услове за признавање права на додатак за родитеља палог борца испуњавају оба родитеља – као сауживаоци породичне инвалиднине, увећање породичне инвалиднине из става 1. овог члана износи 81% од основа и припада им на равне делове.

 

д) Увећана породична инвалиднина

 

Члан 62.

Право на увећану породичну инвалиднину, поред права на породичну инвалиднину из члана 57. овог закона, односно и права на додатак за родитеља палог борца из члана 61. овог закона, имају:

• родитељ палог борца који није имао друге деце,
• супружник палог борца који нема деце,
• родитељ, односно супружник палог борца који има једно или више деце која су инвалидна деца, под условом да је та неспособност наступила пре 15. године живота детета, односно пре навршених 26 година живота ако је дете било на школовању
• дете палог борца;
• корисници породичне инвалиднине по два или више пала бораца.

 

Увећана породична инвалиднина из става 1. овог члана износи 63% од основа.

Ако више лица из става 1. овог члана испуњава услове за признавање права на породичну инвалиднину као сауживаоци, увећана породична инвалиднина у износу из става 2. овог члана припада сваком од њих.

 

 

3) Додатак за негу

 

Члан 63.

Право на додатак за негу имају:

1) војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе;

2) војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе код којих постоји било које оштећење организма које је, заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона, једнако оштећењу организма војног инвалида I групе;

3) корисници месечног новчаног примања.

 

Члан 64.

Лица из члана 63. овог закона, ради остваривања права на додатак за негу, разврставају се у четири степена, и то:

1) у први степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе који су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

2) у други степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе који нису разврстани у први степен, као и војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе који су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

3) у трећи степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе код којих постоји било које оштећење организма које је заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона једнако оштећењу организма војног инвалида I групе коме припада додатак за негу;

4)  у четврти степен – корисници из члана 63. тач. 3) овог закона чије је оштећење организма једнако оштећењу организма војног инвалида I групе коме припрада додатак за негу или су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица.

 

 

Члан 65.

Министар прописује медицинске индикације за разврставање корисника из члана 63. овог закона у степене додатка за негу.

 

Члан 66.

Додатак за негу одређује се у проценту од основа и износи:

1) за први степен 180%;

2) за други степен 118%;

3) за трећи степен 82,8%;

4) за четврти степен 36%.

Кориснику додатка за негу не исплаћује се овај додатак док се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији преко 60 дана.

 

 

 

 

 

Члан 66а

Војни инвалид корисник додатка за негу I, II или III степена има право на накнаду износа који је, као обвезник плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање, платио за лице које му пружа негу са којим је закључио уговор о раду, у складу са прописима о раду, односно други уговор у складу са законом.

Висина основице у односу на коју се утврђује накнада доприноса из става 1. овог члана не може бити већа од износа додатка за негу који је војном инвалиду признат.

 

4) Ортопедски додатак

 

Члан 67.

Право на ортопедски додатак имају војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I до VI групе којима је својство војног инвалида, односно цивилног инвалида рата признато по основу оштећења организма које је проузроковало ампутацију екстремитета или тешко оштећење функције екстремитета, као и због потпуног губитка вида на оба ока.

Оштећења организма из става 1. овог члана разврставају се у четири степена, према тежини, врсти и узроку оштећења.

 

Члан 68.

Министар прописује оштећења организма на основу којих војни инвалид и цивилни инвалид рата има право на ортопедски додатак и разврставање тих оштећења у степене.

 

Члан 69.

Ортопедски додатак одређује се у проценту од основа и износи:

• за први степен 52,2%;
• за други степен 39,6%;
• за трећи степен 25,2%;
• за четврти степен 12,6%.

Ортопедски додатак из става 1. тачка 1) овог члана повећава се за 25% инвалиду код кога постоје два или више оштећења првог степена и износи 65% од основа.

 

 

• Здравствена заштита и друга права у вези са

  остваривањем здравствене заштите

 

Члан 70.

Борац, ратни војни инвалид, мирнодопски војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, корисник месечног новчаног примања, као и чланови њихових породица, у смислу одредаба овог закона, остварују право на здравствену заштиту у складу са прописима којима се уређује здравствено осигурање.

 

6) Медицинско-техничка помагала

 

Члан 75.

Војни инвалид у смислу овог закона, остварује право на медицинско техничка помагала у складу са прописима којима се уређује здравствено осигурање.

 

Изузетно од става 1. овог члана, за оштећења организма по основу којих је војном инвалиду признато својство, војни инвалид има право на протезе за горње и доње екстремитете, ортозе и инвалидска колица у обиму, стандарду и садржини коју прописује надлежни министар.

 

Право из става 2. овог члана војни инвалид остварује на терет средстава буџета Републике Србије, ако право на исту врсту медицинско-техничких помагала није остварио по правилима којима се уређује здравствено осигурање.

 

7) Бањско и климатски опоравак

 

Члан 76.

Војни инвалид и корисник породичне инвалиднине по два или више пала борца имају право на бањско-климатски опоравак.

 

Члан 77.

Бањско-климатски опоравак, у смислу овог закона, јесте опоравак на који се упућују корисници из члана 76. овог закона у циљу побољшања њиховог општег здравственог стања.

Члан 78.

Бањско-климатски опоравак спроводи се на основу уговора о бањско-климатском опоравку лица из члана 76. овог закона који закључује надлежни министар са специјалним болницама за рехабилитацију на територији Републике Србије у складу са индикационим подручјима и планом мрежа ових организација, а са којима надлежне организације здравственог и пензијског осигурања имају закључене уговоре ради спровођења бањско-климатског лечења, односно бањско-климатског опоравка по прописима из области здравственог осигурања, односно пензијско-инвалидског осигурања.

 

Уговорима из става 1. овог члана нарочито се утврђују обим и квалитет услуга које те организације пружају корисницима, цене тих услуга и друга међусобна права и обавезе.

 

Tрошкове коришћења бањско-климатског опоравка министарство надлежно за послове борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: надлежно министарство) исплаћује здравственим и другим организацијама у којима се спроводи опоравак.

 

Члан 79.

Бањско-климатски опоравак спроводи се по посебном програму.

 

Члан 80.

Министар доноси пропис о индикацијама и контраиндикацијама за бањско и климатски опоравак лица из члана 76. овог закона, трајању тог лечења, начину остваривања тог права и основама на којима се израђује програм из члана 79. овог закона.

 

8) Професионална рехабилитација и новчана помоћ

за време професионалне рехабилитације

 

Члан 81.

Право на професионалну рехабилитацију има:

а) војни инвалид;

б) лице из члана 12. овог закона коме није признато својство војног инвалида, ако оштећење његовог организма по основу оболења које представља основ за оцену инвалидитета износи најмање 30%.

Право из става 1. овог члана признаје се уколико се професионална рехабилитација не може остваривати по другом основу.

 

Члан 82.

Право на професионалну рехабилитацију спроводи се на начин и под условима који су предвиђени за обављање преквалификације или доквалификације инвалидних лица по поступку утврђеном посебним законом.

 

Члан 83.

Лице које се професионално рехабилитује има право на новчану помоћ за време професионалне рехабилитације у висини:

• 40% од основа, кад се оспособљава за вршење послова за које је потребан I или II степен стручне спреме и њима одговарајуће квалификације;
• 50% од основа, кад се оспособљава за вршење послова за које је потребан III или IV

степен стручне спреме и њима одговарајуће квалификације;

• 60% од основа, кад се оспособљава за вршење послова за које је потребан V  или VI

степен стручне спреме и њима одговарајуће квалификације;

 

Новчана помоћ из става 1. овог члана не може се остварити уколико се може остварити по другом основу, као и уколико корисник права на професионалну рехабилитацију остварује право на месечно новчано примање по овом закону или новчану накнаду по основу незапослености по овом закону или по другом основу.

Корисницима новчане помоћи за време професионалне рехабилитације припада накнада трошкова превоза, ако стално користе превозно средство до места где се врши рехабилитација и ако накнаду трошкова превоза не могу остварити по другом основу.

 

 

9)Инвалидски додатак

 

а) Инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу

 

Члан 84.

Ратни војни инвалид има право на инвалидски додатак док је у радном односу са пуним радним временом, ако му је износ месечне зараде мањи од основа увећаног за 30%.

Изузетно од става 1. овог члана, право на инвалидски додатак има и ратни војни инвалид који према налазу и мишљењу надлежне лекарске комисије има право да ради са скраћеним радним временом ако је војни инвалид или инвалид рада, односно жена која по прописима има право да ради са скраћеним радним временом због дојења или неговања детета.

Лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак и за време привремене незапослености ако је у време престанка радног односа остваривало право на тај додатак у износу који му је припадао у последњем месецу пре престанка радног односа и то му право траје све док прима новчану накнаду по прописима о запошљавању.

За време привремене спречености за рад, лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак у истом проценту у коме се за случај спречености за рад одређује накнада зараде.

 

Члан 85.

Право из члана 84. овог закона нема лице које је оснивач привредног друштва или које после оснивања приступи привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, лице које је оснивач или члан друге организације, лице које је предузетник, лице које је корисник пензије, као и лице које обавља послове по основу уговора о делу, односно обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду.

 

Члан 86.

Инвалидски додатак из члана 84. овог закона одређује се у месечним износима у висини разлике између основа и износа зараде без пореза и доприноса коју је корисник остварио за рад у пуном радном времену у месецу за који се признаје право.

Зарада коју је корисник остварио у смислу става 1. овог члана не може бити мања од минималне зараде у Републици Србији.

Инвалидски додатак из члана 84. овог закона одређује се у месечним износима, доспевају након што решење о признатом праву постане коначно и правноснажно, а исплаћују уназад, у складу са техничким могућностима реализације исплате.

 

Члан 86а

Изузетно од одредбе члана 85. овог закона, ратни војни инвалид од I до IV групе, који је корисник пензије који је и у радном односу, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу који се утврђује у износу разлике између основа увећаног 30% и збира зараде без пореза и доприноса и пензије.

 

б) Инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида

 

Члан 87.

            Ратни војни инвалид од I до IV групе који није у радном односу, а способан је за рад, има право на инвалидски додатак под условом да:

• је пријављен организацији надлежној за послове запошљавања и да није одбио запослење обезбеђено посредством ове организације;
• уколико је био у радном односу, да исти није престао његовом кривицом и да није остварио отпремнину због престанка радног односа;
• није корисник пензије;
• није обвезник доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених, пољопривредника или по другом основу;
• не остварује накнаду за време незапослености по другом основу;
• не обавља послове по основу уговора о делу, односно да не обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду;
• није оснивач привредног друштва или да после оснивања није приступио привредном друштву у својству ортака, комплементара, командатора, члана или акционара, да није оснивач или члан друге организације, да није предузетник;
• није корисник права на месечно новчано примање по овом закону или другим прописима.

9) да му радни однос није престао на основу писменог споразума са послодавцем на сопствену иницијативу или споразумним престанком радног односа, односно да није дошло до престанка обављања послова по основу уговора о раду или уговора о привременим и повременим пословима, његовим отказом или отказом уговора о раду или уговора о привременим и повременим пословима од стране послодавца због постојања оправданог разлога који се односи на  понашање запосленог у складу са прописима о раду,

10) да као незапослено лице није остварио право на исплату једнократне новчане накнаде, у случају самозапошљавања, односно субвенције за самозапошљавање.

 

Ратни војни инвалид од I до IV групе коме је радни однос престао без његове воље у случајевима у којима за то нису постојали оправдани разлози у смислу прописа о раду, а који је остварио отпремнину по прописима из области радних односа, уколико испуњава и друге услове прописане овим законом, може поново остварити право на накнаду за време незапослености по истеку онолико месеци колико се добија када се износ отпремнине подели са износом накнаде за време незапослености коју би остварио на дан исплате те отпремнине, рачунајући од дана исплате отпремине.

 

Члан 88.

Инвалидски додатак из члана 87. овог закона одређује се у месечном износу 100% од основа.

 

 

Члан 89.

Корисник инвалидског додатка из члана 87. овог закона коме је то право престало због запослења, а коме престане радни однос без његове кривице, може поново остварити то право уколико није остварио право на отпремнину и уколико испуњава услове прописане чланом 87. овог закона.

 

в) Инвалидски додатак ратних војних инвалида који су остварили пензију

односно који су неспособни за рад

 

Члан 90.

            Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 84. овог закона, по остваривању права на пензију по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, има право на инвалидски додатак у износу разлике између основа и остварене пензије у месецу за који се признаје право.

Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 87. овог закона, који постане неспособан за рад или не испуњава услове да буде пријављен организацији надлежној за послове запошљавања због година живота, а није остварио право на пензију, уколико испуњава остале услове прописане чланом 87. став 1. овог закона, има право на инвалидски додатак у износу 100% од основа.

Неспособност за рад у смислу става 2. овог члана одговара потпуном губитку радне способности по прописима о пензијском и инвалидског осигурању, а утврђује се у поступку евидентирања незапослених лица у организацији надлежној за послове запошљавања.

 

 

Члан 91.

            Право на инвалидски додатак из члана 90. овог закона може се остварити уколико од престанка радног односа до остваривања права на пензију (за случај из члана 90. став 1. овог закона), односно до оглашавања неспособним за рад или неиспуњавања услова за евиденцију незапосленог лица код организације надлежне за послове запошљавања (за случај из члана 90. став 2. овог закона) није прошло више од три месеца, као и уколико корисник испуњава и услове прописане чланом 87. тач. 4) до 8) овог закона.

 

 

Члан 92.

Инвалидски додатак из члана 90. став 1. овог закона одређује се у месечним износима, а коначно обрачунава у наредној години, након објављивања званичних података о усклађивања износа пензија по прописима о пензијском и инвалидском осигурању и исплаћује сходно члану 45. став 4. овог закона.

 

Члан 93.

Ратни војни инвалид који прима пензију а налази се у радном односу, нема право на инвалидски додатка ратног војног инвалида у радном односу, а право на инвалидски додатак ратних војних инвалида који су остварили пензију односно  који су неспособни за рад му припада у износу разлике између основа за утврђивање овог права и збира остварене зараде и пензије.

 

Члан 94.

            Министар прописује начин одређивања висине инвалидског додатка и вршења обрачуна средстава исплаћених на име инвалидског додатка, као и начин вођења евиденције и достављања извештаја о тим средствима.

 

10) Месечно новчано примање

 

Члан 95.    

Право на месечно новчано примање има војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, члан породице умрлог цивилног инвалида рата и члан породице цивилне жртаве рата.

 

Члан  96.  

Лице из члана 95. овог закона има право на месечно новчано примање под следећим условима:

1. да је држављанин Републике Србије и има пребивалиште на територији Републике Србије;

1. да је материјално необезбеђен;
2. да је неспособан за рад;
3. да је материјално необезбеђен;
4. да не остварује право на новчану помоћ за време професионалне  рехабилитације и инвалидски додатак по овом закону;
5. да не остварује стално месечно новчано примање или изузетно

месечно новчано примање по овом закону, као права задржана прелазним и завршним одредбама овог закона.

 

Члан  97.     

Материјално необезбеђеним, у смислу члана 96. тачка 2. овог закона, сматра се лице које:

• није у радном односу;
• није оснивач ни члан привредног друштва, нити је оснивач или члан друге организације која остварује профит;

3) не обавља самосталну делатност, односно није предузетник, (осим ако се ради о лицу које остварује приход од обављања пољопривредне делатности и шумарства са земљишта површине до 10 хектара);

4) не остварује накнаду за време незапослености;

5) уколико је остварио накнаду због престанка радног односа да је истекло       онолико месеци колико се добија када се износ накнаде подели са износом минималне зараде из месеца у коме је престао радни однос, рачунајући од престанка радног односа;

6) не остварује новчану накнаду у вези са професионалном рехабилитацијом;

7) не остварује  материјалну подршку путем новчане социјалне помоћи и других права по прописима у области социјалне заштите;

8) не остварује право власништва или плодоуживања на пољопривредном земљишту површине више од 10 хектара;

9) уколико остварује пензију да иста није већа од најнижег износа пензије по основу радног односа из претходне године.

 

Члан  98.

Неспособним за рад, у смислу члана 96. тачка 3) овог закона, сматра се:

• лице код којег постоји потпун губитак радне способности у смислу прописа о пензијском и инвалидском осигурању;
• дете до навршене 15. године живота и дете на редовном школовању под условима из члана 48. овог закона, као и дете старије од 15 година живота које није на школовању а неспособно је за рад, под условом да је основ који је изавао ту неспособност наступио пре његове 15. године живота;
• удовац млађи од 65 година живота, односно удовица млађа од 60 година живота који има дете млађе од 15 година живота или старије дете неспоспобно за рад, под условом да је основ који је изазвао ту неспособност наступио пре његове 15 године живота, ако се стара о детету и са њим живи у заједничком домаћинству.

 

Члан  99.     

Приход од утицаја на утврђивање износа месечног новчаног примања су пензија и задужење катастарским приходом по било ком основу корисника,  као и зарада из радног односа, пензија или задужење катастарским приходом чланова његове уже породице (супружника и деце) и родитеља, уколико живе у заједничком домаћинству.

 

Члан 100.   

Месечно новчано примање одређује се у проценту од основа и износи:

Уколико корисник и чланови његовог домаћинства не остварују приходе из члана 99. овог закона:

• 60% од основа за кориснике млађе од 80 година;
• 70% од основа за кориснике старије од 80 година

Уколико  домаћинство корисника остварује пензију или зараду из радног односа:

• 50% од основа за кориснике млађе од 80 година;
• 60% од основа за кориснике старије од 80 година

Уколико се домаћинство корисника задужује катастарским приходом, без обзира да ли остварује пензију или зараду из радног односа:

• 40% од основа за кориснике млађе од 80 година;
• 50% од основа за кориснике старије од 80 година

 

 

Члан   101.    

Самохраном лицу – кориснику месечног новчаног примања припада додатак за самохраност у износу 42% од основа.

Самохраним лицем, у смислу овог закона, сматра се лице које у домаћинству нема чланове уже породице (супружника и дете) и родитеља који је способан за рад, нити у домаћинству или ван домаћинства има члана уже породице или родитеља који остварује  приход из члана 99. овог закона.

 

Члан 102.      

Ако корисник испуњава услове за остваривање права на месечно новчано примање по више основа, припада му износ месечног новчаног примања само по једном основу.

 

Супружник и деца као сауживаоци породичне инвалиднине, односно родитељи као сауживаоци породичне инвалиднине, право на месечно новчано примање остварују као сауживаоци.

Чланови породице цивилне жртве рата право на месечно новчано примање остварују као сауживаоци.

Корисницима више инвалиднина по овом закону припада једно месечно новчано примање.

Износ месечног новчаног примања и додатак за самохраност који припадају сауживаоцима утврђују се тако што се утврди износ права који припада сваком сауживаоцу појединачно, а потом месечно новчано примање, односно додатак за самохраност који припада једном од сауживалаца у повољнијем износу се повећава за 50% од износа који припада сваком од осталих сауживалаца. Овако утврђен износ месечног новчаног примања и додатка за самохраност у укупном износу сауживаоцима припада у једнаким деловима.

 

Члан 103.    

Кориснику месечног новчаног примања и додатка за самохраност који се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији, ако не издржава чланове уже породице исплаћује се месечно новчано примање за првих 30 дана лечења у несмањеном износу, а за лечење преко 30 дана – 50% од припадајућег примања. Ако издржава чланове уже породице, исплата наведеног права врши се у несмањеном износу, без обзира на трајање лечења.

Ако се један сауживалац месечног новчаног примања и додатка за самохраност налази на лечењу у стационарој здравственој организацији осталим сауживаоцима исплаћује се припадајући део без повећања примања за сауживаоца.

 

Члан 104.

                        Право на месечно новчано примање признаје се од првог дана нареног месеца по поднетом захтеву и кориснику припада док за то постоје законом прописани услови, односно до настанка промена које утичу на смањење износа права, по којима се одлучује по службеној дужности, од првог дана наредног месеца по настанку. О променама које утичу на повећање износа права одлучује се по захтеву корисника, од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву.

Првостепени орган управе у обавези је да у току априла сваке године спроведе поступак утврђивања чињеница да ли је у имовинским и породичним приликама корисника права на месечно новчано примање дошло до промене од утицаја на смањење права сходно чл. 96. до 99. овог закона и уколико јесте да одлучи по насталој промени.

 

 

10 а) Породични додатак

 

Члан 105.

            Право на породични додатак има материјално необезбеђени корисник породичне инвалиднине по основу смрти војног инвалида коме је припадао додатак за негу.

Оцена имовинских услова, утврђивање редовних прихода домаћинства за остваривање права и одлучивање о праву на породични додатак врши се на исти начин као за кориснике месечног новчаног примања.

Родитељи имају право на породични додатак под истим условима, ако то право не користе чланови уже породице.

Сауживаоцима породичне инвалиднине припада један породични додатак.

 

Члан 106.

Породични додатак одређује се у проценту од основа и износи:

• 85% од додатка за негу за степен потребе за негом и помоћи у који је војни инвалид био разврстан, уколико корисник и чланови његовог домаћинства не остварују приходе из члана 99. овог закона;
• 60% од додатка за негу за степен потребе за негом и помоћи у који је војни инвалид био разврстан, уколико корисник и чланови његовог домаћинства остварују приходе из члана 99. овог закона.

 

Члан 107.

Ако корисник породичнеинвалиднине испуњава услове за стицање права на породични додатак и право на месечно новчано примање, признаће му се једно од ових права за које надлежни орган утврди да је за корисника повољније.

 

 

• Накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите

 

Члан 108.

Корисник месечног новчаног примања по овом закону, који остварује додатак за негу или је самохрани корисник, који је због неспособности за самосталан живот смештен у одговарајућу установу социјалне заштите, има право на накнаду трошкова смештаја у ту установу.

Право из става 1. овог члана припадају кориснику уколико то право не може остварити по другом правном основу.

 

Члан 109.

Накнада из члана 108. овог закона утврђује се у износу разлике између цене смештаја и укупног износа свих примања која корисник остварује по овом закону  – умањених за 25%.

Уколико су примања корисника из става 1. овог члана, након умањења за 25%, већа од цене тих трошкова, право на накнаду трошкова у установе социјалне заштите се не признаје, већ се примањима корисника исплаћују трошкови смештаја, а корисник остварује право на остатак тих примања.

Корисник који се због неспособности за самосталан живот налази у стационарној здравственој установи или у установи социјалне заштите, где су му плаћени трошкови смештаја по другом правном основу не припадају примања која корисник остварује по овом закону, већ му припада право на разлику између трошкова смештаја по другом правном основу и његових укупних примања признатих по овом закону, с тим да износ разлике не може бити мањи од 25% од тих примања.

 

12) Новчана накнада за набавку путничког моторног возила

 

Члан 110.

Војни инвалид коме је својство војног инвалида I групе признато трајно због ампутације или тешких оштећења доњих екстремитета изједначених са ампутацијом тих екстремитета или због губитка вида на оба ока има право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила.

 

Члан 111.

Право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила кориснику припада сваких седам година.

 

Члан 112.

Новчана накнада за набавку путничког моторног возила утврђује се у висини произвођачке цене моторног возила увећане за износ пореза на додату вредност.

 

Члан 113.

Министар прописује оштећења организма по основу којих се може остварити право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила и врсту возила у односу на које ће се утврђивати износ накнаде.

 

13) Накнада трошкова путовања

 

Члан 114.

Трошкове путовања чине трошкови превоза у унутрашњем саобраћају железницом или аутобусом и дневница.

Право на накнаду трошкова путовања има:

• лице о чијем праву надлежни орган одлучује по службеној дужности, а које је упућено у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом, или је упућено у здравствену установу ради медицинског испитивања у вези са остваривањем права по овом закону;
• лице које је поднело захтев за признавање права по овом закону, ако му се коначним решењем призна право;
• пратилац лица из тач. 1) и 2) овог члана, ако се одлучује о праву на додатак за негу;
• пратилац детета до навршене 18. године живота и инвалидног детета.

 

 

Члан 115.

Лице са пребивалиштем ван територије Републике Србије има право на трошкове путовања само на релацији правца превоза од места боравка по доласку у земљу и то на дан када је упућен на преглед пред лекарском комисијом – до места где је преглед извршен.

Лице из става 1. овог члана које путовање обави сопственим превозом има право на накнаду трошкова превоза у висини цене аутобуске карте на најкраћој релацији од полазног до упутног места.

 

 

Члан 116.

Трошкови превоза признају се у стварним износима, а дневница за време путовања и боравка у другом месту у висини дневнице за службена путовања по прописима о накнадама и другим примањима запослених у државним органима, без права на трошкове ноћења.

 

Члан 117.

Министар прописује начин остваривања права на накнаду трошкова путовања.

 

 

14) Бесплатна и повлашћена вожња

 

Члан 118.

Право на повлашћену вожњу уз повластицу од 75% од редовне цене у унутрашњем саобраћају железницом или аутобусом, годишње имају:

-војни инвалиди – за три путовања;

-цивилни инвалиди рата – за три путовања;

-корисник породичне инвалиднине – за два путовања.

 

Члан 119.

Корисник породичне инвалиднине са пребивалиштем на територији Републике Србије има право на једно бесплатно путовање годишње у унутрашњем саобраћају као и у саобраћају на територијама република бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије железницом (први разред) или аутобусом, ради обиласка гроба палог борца по коме су му призната права по овом закону, ако борац није сахрањен у месту пребивалишта корисника породичне инвалиднине.

Корисник породичне инвалиднине има право на једно бесплатно путовање, када користи право из става 1. овог члана, и за пратиоца, ако му је по налазу лекарске комисије потребан пратилац за време путовања.

 

Члан 120.

Под једним путовањем, у смислу чл. 118. и 119. овог закона, подразумева се одлазак из полазног места у упутно место (вожња у одласку) и повратак из упутног места у полазно место или које друго место (вожња у повратку).

 

Члан 121.

Војни инвалид и цивилни инвалид рата од I до IV групе, као и корисник породичне инвалиднине по палом борцу, коме је признато право на додатак за негу или коме је по налазу лекарске комисије потребан пратилац за време путовања, има право на бесплатно путовање и за пратиоца  кад користи повлашћену вожњу по овом закону.

 

Члан 122.

Министар прописује начин остваривања и коришћења права на бесплатну и повлашћену вожњу.

15) Помоћ у случају смрти

а) Једнократна помоћ у случају смрти корисника

 

Члан 123.

У случају смрти војног инвалида, цивилног инвалида рата, корисника породичне инвалиднине и корисника права на месечно новчано примање, члан домаћинства са којим је то лице живело последњу годину живота, има право на једнократну помоћ у висини двоструког износа основа.

Уколико корисника из става 1. овог члана сахрани друго физичко лице, то физичко лице има право на накнаду погребних трошкова у једноструком износу основа.

 

б) Накнада трошкова ексхумације палог борца.

 

Члан 124.

Члан уже породице палог борца који је сносио трошкове идентификације и ексхумације, као и превоз посмртних остатака до места сахране палог борца, има право на накнаду тих трошкова – уколико нису остварени по другом правном основу.

 

в) Накнада трошкова сахране

 

Члан 125.

Члан уже породице палог борца који је сносио трошкове сахране палог борца и војника погинулог односно умрлог за време добровољног вршења војне службе у Војсци, има право на накнаду трошкова сахране у двоструком износу од основа.

Накнада трошкова сахране лица из става 1. овог члана остварена по другом правном основу не утиче на остваривање овог права.

 

Члан 126.

Лица из члана 125. став 1. овог закона сахрањују се уз војне почасти, уколико породица благовремено обавести надлежну јединицу Војске – која обезбеђује одговарајуће војне почасти.

 

 

г) Накнада трошкова за изградњу надгробног споменика

 

Члан 127.

Члан уже породице палог борца и породица војника погинулог или умрлог за време добровољног вршења војне службе у Војсци има право на накнаду трошкова изградње надгробног споменика палом борцу, односно војнику у висини основа, уколико то право не може да оствари по другом основу.

Породица палог борца, односно војника погинулог или умрлог на одслужењу редовног војног рока која је овакву накнаду остварила по другом основу у висини мањој од износа из става 1. овог члана има право на разлику тих износа.

Право на накнаду из ст. 1. и 2. овог члана нема члан уже породице несталог борца.

Право на накнаду из ст. 1. и 2. овог члана има члан породице из става 1. овог члана који је сносио трошкове сахране палог борца, односно погинулог или умрлог војника.

 

 

Члан 128.

Министар прописује висину трошкова из чл. 124. и 125. овог закона, као и начин остваривања права прописаних одредбама чл. 124. до 127. овог закона.

 

 

 

 

 

ГЛАВА IV

 

УДРУЖЕЊА

 

 

Члан 129.

Ради унапређивања положаја и бриге о материјалној и социјалној сигурности корисника права по овом закону, неговања традиција ослободилачких ратова Србије и остваривања сарадње са сродним националним и међународним организацијама, могу се оснивати удружења бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и корисника породичне инвалиднине, и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, у складу са законом којим се уређују удружења.

 

Члан 130.

Средства за финансирање програма и циљева, кaо и рада и активности репрезентативних удружења из члана 129. овог закона основаних за територију Републике Србије обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Репрезентативним удружењем у смислу става 1. овог члана сматра се удружење које испуњава следеће услове:

• да је уписано у регистар надлежног органа – без услова и ограничења;
• да је регистровано најмање три године уназад од подношења захтева за финансирање;
• да делује на територији Републике Србије,
• да има претежан број чланова у оквиру одговарајуће интересне групе за коју  је основано (50%+1);
• да своју делатност остварује преко регистрованих општинских одбора на подручју најмање две трећине општина на територији Републике Србије;
• да евиденцију чланства води у електронском облику (у којој ће, поред осталих података, бити садржан и податак о јединственом матичном броју грађана и датуму учлањења);
• да одржава изборне скупштине у складу са статутом удружења;
• да до краја текуће године доноси годишњи план рада за наредну годину, из кога се виде посебни програми и планиране активности, редовни и текући послови удружења и начина рада.

Изузетно од става 2. тачке 5. овог члана, репрезентативност удружења коме је основна делатност неговање традиција ослободилачких ратова Србије, односно заштита права и интереса породица палих бораца, цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата, утврђује се само по претежном броју укупно регистрованих чланова свих удружења која региструју ову групу чланства.

Удружења су у обавези да наменски користе добијена средства у складу са одобреним програмом рада и финансијским планом.

Удружења су у обавези да, на захтев Министарства, подносе извештаје о утрошку одобрених средстава и достављају и друге извештаје и податке везане за њихово финансирање и рад.

Члан 131.

Репрезентативна удружења оснивају Заједничко тело репрезентативних удружења из области борачко-инвалидске заштите и неговања традиција ослободилачких ратова Србије, преко кога, на основу ставова заузетих већином гласова, остварују сарадњу са надлежним државним органима.

Састав, надлежности и начин рада Заједничког тела из става 1. овог члана споразумно уређују репрезентативна удружења. Овај споразум закључиће се на основу захтева Министра или на захтев најмање два репрезентативна удружења.

Број чланова у оквиру одређене групе чланства утврђује се на основу службених података којима располаже Министарство и података добијених од стране свих регистрованих удружења.

Члан 132.

Решење о утврђивању репрезентативности удружења – ако су испуњени услови из члана 130. овог закона, решење о одбијању захтева – ако удружење не испуњава прописане услове о репрезентативности, односно решење о губитку репрезентативности – ако удружење престане да испуњава прописане услове о репрезентативности, доноси Министар.

Против решења из става 1. овог члана може се покренути управни спор.

 

 

Члан 133.

Министар прописује врсту делатности удружења из члана 129. овог закона, укупан број чланова у оквиру одређене интересне групе – на основу података добијених од стране свих регистрованих удружења, као и основне податке које треба да садрже евиденције чланства удружења, ближе услове, критеријуме и начин утврђивања репрезентативности удружења и финансирања репрезентативних удружења.

Глава   V

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

 

1. Захтев

 

Члан 134.

Права по овом закону остварују се по поднетом захтеву.

Својства борца по овом закону утврђују се по поднетом захтеву.

Легитимација за бесплатну и повлашћену вожњу, легитимација борца, легитимација ратног војног инвалида, легитимација мирнодопског војног инвалид и легитимација родитеља, супружника и детета палог борца издаје се по поднетом захтеву.

 

Члан 135.

Уз захтеве за признавање права прописаних овим законом подносе се само оригинални докази којима подносилац захтева располаже, а којима се утврђује постојање услова за њихово признавање.

У току поступка, странци се наведени докази могу давати само на увид или омогућити препис у присуству овлашћеног лица.

Уколико подносилац захтева не располаже доказом из става 1. овог члана или се до таквог доказа не може доћи на други начин, захтев ће се одбити.

 

Члан 136.

Захтев за признавање својства борца из члана 4. овог закона за лице које није у животу, може поднети само члан његове уже породице из члана 26. став 1. овог закона који испуњава услове прописане овим законом за остваривање права на месечно новчано примање, о чему се решава као о претходном питању.

 

Члан 137.

Захтев за признавање права по овом закону по основу оштећења организма насталог због ране, повреде или озледе подносиоца захтева, односно погибије или смрти члана породице, може се поднети без рока ограничења.

Захтев за признавање права по овом закону по основу оштећења организма насталог због болести може се поднети у прописаном року.

Члан 138.

Захтев за признавање својства ратног војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из чл. 4. и 7. овог закона поднет по истеку пет година од престанка тих околности – неће се узимати у поступак.

 

Члан 139.

Захтев за признавање својства мирнодопског војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из члана 12. овог закона поднет по истеку пет година од дана отпуштања из Војске – неће се узимати у поступак.

 

Члан 140.

            Изузетно од чл. 138. и 139. овог закона, захтев за признавање својства војног инвалида по основу оштећења организма које је последица радиоактивног зрачења задобијеног под околностима из чл. 4, 7. и 12. овог закона, може се поднети и по истеку рока од пет година.

 

Члан 141.

Рок из члана 138. став 1. и члана 139. овог закона примениће се и у случајевима поновљених захтева ако су претходни захтеви за признавање својства војног инвалида поднети у року од пет година али су негативно решени због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства због недовољног процента војног инвалидитета.

 

 

Члан 142.

Захтев за признавање права на породичну инвалиднину по основу лица које је умрло од болести задобијене под околностима из чл. 4, 7. и 12. овог закона поднет по истеку пет година од дана престанка тих околности – неће се узимати у поступак.

 

Члан 143.

Захтеви држављана Републике Србије за признавање права у области заштите цивилних инвалида рата по основу ране, повреде или озледе задобијене ван територије Републике Србије, као и захтеви чланова породице лица погинулих под овим околностима, неће се узимати у поступак, осим за лица из члана 20. тачка 2) овог закона.

 

2. Почетак остваривања права

 

Члан 144.

Право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, инвалидски додатак ратног војног инвалида који је радно неспособан а није остварио пензију, месечно новчано примање и накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите, припадају од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву.

Право на инвалидски додатак запосленог ратног војног инвалида и право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију припадају од првог дана наредног месеца по подношењу захтева и то само за месеце у којима постоји разлика између основа за признавање права и остварене пензије.

Право на здравствену заштиту, медицинско-техничка помагала, бањско и климатско лечење, професионалну рехабилитацију, новчане накнаде за време професионалне рехабилитације, новчану накнаду за набавку путничког моторног возила и помоћ у случају смрти припадају од дана када је решење којим је право признато постало коначно.

Право на накнаду трошкова путовања припадају од дана овере обрачуна на налогу за одобрено путовање.

Право на бесплатну и повлашћену вожњу припада од 01. јануара наредне године по подношењу захтева, а остварује се на основу легитимације за бесплатну и повлашћену вожњу.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је захтев за признавање права на додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак и месечно новчано примање – која се остварују по основу признатог права на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину, поднет пре признавања права на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину, та права припадају од дана када је коначним решењем признато својство војног инвалида или својство цивилног инвалида, односно право на породичну инвалиднину. Захтев за признавање других права, у овом случају, ће се одбити.

Мирнодопски војни инвалид који стекне права по овом закону по основу болести и ужива их најмање пет година, па се после тога стање побољша и процент инвалидитета смањи испод процента одређеног у члану 8. ст. 1. и 2. овог закона, задржава својство мирнодопског војног инвалида и користи права према смањеном проценту инвалидитета, под условом да утврђено оштећење организма није мање од 20%.

Војни инвалид користи здравствену заштиту по овом закону и за време од три месеца од дана престанка својства војног инвалида. Војни инвалид коме је војни инвалидитет утврђен привремено користи здравствену заштиту по овом закону и за време од три месеца по истеку последњег дана периода за који је војни инвалидитет утврђен привремено.

Члан породице војног инвалида који је остварио право на здравствену заштиту по овом закону користи здравствену заштиту и за време од три месеца од дана престанка својства војног инвалида, односно од дана смрти војног инвалида.

 

 

3. Коришћење права

 

Члан 146.

Права по овом закону јесу лична права и не могу се преносити на друга лица, осим у случају из члана 109. овог закона.

 

Члан 147.

Новчана примања права по овом закону која се утврђују у месечним износима припадају до истека месеца у коме престају услови за њихово даље остваривање.

 

Члан 148.

Новчана примања права по овом закону која се утврђују у месечним износима, доспевају првог дана у месецу, а исплаћују се уназад, по истеку месеца за који се врши исплата након обрачуна припадајућих износа у складу са објављеним подацима органа надлежног за послове статистике.

Члан 149.

Права из члана 45. став 1. овог закона, осим права на додатак за негу, могу бити предмет извршења или обезбеђења у складу са прописима којима се уређује област извршења и обезбеђења.

 

Члан 150.

Новчана примања права по овом закону која се признају у месечним износима могу се исплаћивати корисницима док имају једино пребивалиште, или једино место боравка на територији Републике Србије и три месеца по напуштању територије Републике Србије. Поновна исплата ових права може се успоставити од првог дана наредног месеца по пријави јединог боравка у Републици Србији.

Остала права по овом закону могу се исплаћивати односно остваривати само ако корисник има једино пребивалиште односно место боравка на територији Републике Србије.

Корисницима који бораве ван територије Републике Србије више од три месеца, исплата месечних новчаних примања права обуставља се решењем.

Месечна новчана примања права која су обустављена док су корисници боравили ван територије Републике Србије не могу се накнадно исплатити.

Изузетно од става 1. овог члана право на личну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак и право на породичну инвалиднину може се исплаћивати без прекида војном инвалиду, односно кориснику породичне инвалиднине који има пребивалиште или место боравка у иностранству дуже од три месеца уколико редовно доставља доказе из чл. 184. и 185. став 1. овог закона. Исплата се може вршити према избору корисника – преко рачуна који корисник отвори у земљи или иностранству. Изузетно од овога, ратном војном инвалиду коме је то својство признато применом члана 9. овог закона исплата личне инвалиднине може се вршити и ако нема држављанство Републике Србије.

Кориснику породичне инвалиднине и права на месечно новчано примање коме, након остваривања ових права, престане држављанство Републике Србије, престају права призната по овом закону, даном престанка држављанства Републике Србије.

 

Члан 151.

У случају смрти корисника, призната права обрачунавају се закључно са задњим даном у месецу у којем је корисник умро.

Износи признатих права који нису исплаћени због смрти корисника исплатиће се оглашеним наследницима, осим уколико се ради о неисплаћеним правима из задња два месеца пре смрти – која припадају лицу које има право на једнократну помоћ у случају смрти тог корисника по овом закону.

 

4. Промене од утицаја на остваривање права

 

Члан 152.

Права призната по овом закону могу се користити док постоје услови за коришћење тих права прописани овим законом, ако овим законом није другачије прописано.

Права призната по овом закону престају престанком испуњавања било ког услова за њихово признање,  ако овим законом није другачије прописано.

 

 

 

 

 

 

Члан 153.

Корисник права прописаних овим законом дужан је да надлежном органу пријави промене које утичу на коришћење и престанак тих права у року од 15 дана од дана настанка промене.

Промене које утичу на губитак или смањење права по овом закону (промене у приходима, саставу домаћинства, школовању и др.) производе правно дејство од првог дана наредног месеца после настанка промене, а промене које утичу на повећање права производе правно дејство од првог дана наредног месеца после подношења захтева.

Отуђење непокретне имовине и престанак права плодоуживања, у смислу овог закона, настаје даном уписа промене у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.

 

5. Сметње за остваривање и коришћење права

 

Члан 154.

Права утврђена овим законом не могу стећи:

1) лица која су пребегла непријатељу, или су побегла из војске или са војне дужности, или су сарађивала са непријатељем;

2) лица која су се сама ранила или повредила ради избегавања војне дужности;

3) лица осуђена за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије и кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, правноснажнoм судском пресудом надлежног суда у Републици Србији.

Права прописана овим законом немају чланови породице лица из става 1. овог члана.

 

Члан 156.

Права по  овом закону губи корисник који је осуђен правноснажном судском пресудом због дела предвиђених у члану 154. став 1. овог закона.

Права по овом закону губи и члан породице лица из става 1. овог члана.

 

Члан 157.

Право на породичну инвалиднину и право на месечно новчано примање супружника погинулог или умрлог борца, цивилне жртве рата, односно умрлог цивилног инвалида рата, и остала права по овом закону, не може остварити, а ако их је остварио она трајно престају супружнику склапањем новог брака, заснивањем ванбрачне заједнице утврђене решењем надлежног органа социјалне заштите, рођењем ванбрачног детета у ванбрачној заједници, осим ако су та права остварена по основу неспособности за рад настале пре навршених година живота према којима се по овом закону лице сматра неспособним за рад.

Права из става 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају супружнику који се не стара о деци са којом би требао да користи право. Ако настави да се стара о деци за време док деца користе права – може наставити да користи призната права.

Права из става 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају родитељу који је правноснажном судском одлуком потпуно лишен родитељског права или је лишен права на чување и подизање, односно васпитавање детета по основу кога су му призната права.

Члан 158.

Ако војни инвалид, односно цивилни инвалид рата, за исто оштећење организма, има право на новчану накнаду за телесно оштећење по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, може користити то право или право на личну инвалиднину по овом закону.

 

Члан 159.

Корисник права на додатак за негу по овом закону који истовремено испуњава услове за стицање права на додатак за помоћ и негу, односно новчану накнаду на име неге по другом закону – може користити то право по другом закону или право на додатак за негу по овом закону.

 

Члан 160.

Кориснику месечног новчаног примања који се налази на издржавању казне затвора не припада право на месечно новчано примање, као ни друга права изведена из тог права, док се налази на издржавању казне, осим ако издржава чланове уже породице у ком случају му припада 50% од износа месечног новчаног примања до шест месеци од дана ступања на издржавање казне.

 

Члан 161.

Права по овом закону не може стећи корисник који је по истом чињеничном основу стекао исто или слично право у страној држави или уколико се истог одрекао ради остваривања права у Републици Србији.

 

Члан 162.

Војни инвалид и корисник породичне инвалиднине који по истом основу остварују право на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину у другој држави, не може то право остваривати у Републици Србији, без обзира на пребивалиште и држављанство корисника.

Накнадно одрицање од права признатог у другој држави не ствара основ за остваривање права у Републици Србији.

 

6) Престанак права

 

Члан 163.

Право на породичну инвалиднину и остала права по овом закону престају лицу из члана 48. став 1. тачка 3) овог закона даном заснивања радног односа, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, оснивања друге организације, односно даном уписа предузетника у регистар.

Кориснику породичне инвалиднине који је право на породичну инвалиднину остварио по основу неспособности за рад престају права по овом закону даном заснивања радног односа, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, оснивања друге организације, односно даном уписа предузетника у регистар, осим супружнику који испуњава услове у погледу година живота за остваривање права на породичну инвалиднину.

Право на инвалидски додатак из члана 87. овог закона престаје даном брисања из евиденције незапослених лица организације надлежне за послове запошљавања, заснивања радног односа, остваривања пензије, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, оснивања друге организације, даном уписа предузетника у регистар, даном наступања обавезе плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника, даном када наврши године живота које су прописима из области радних односа утврђене као горња граница до које може остати у радном односу, као и у случају одбијања запослења обезбеђеног посредством организације надлежне за послове запошљавања.

Право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију или је неспособан за рад, престаје даном престанка испуњавања било ког услова прописаних за њихово остваривање.

Право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, право на инвалидски додатак ратног војног инвалида неспособног за рад, односно право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију, не може се поново признати кориснику коме је оно престало због заснивања радног односа, одбијања запослења обезбеђеног посредством организације надлежне за послове запошљавања или настанка неког од случајева из члана 87. став 1. тач. 7) и 8) овог закона.

Изузетно од става 5. овог члана, корисник коме је право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида престало због запослења или почетка обављања послова по основу уговора о привременим и повременим пословима, а коме засновани радни однос, односно обављање послова по основу уговора од привремених и повременим пословима није престао његовим отказом или отказом од стране послодавца због постојања оправданих разлога који се односе на понашање запосленог у складу са прописима о раду, може поново остварити то право уколико није остварио право из члана 87 став 1. тач. 4), 5), 6) и 9) овог закона, а уколико је остварио право на отпремнину  због престанка радног односа да је протекао је рок из члана 87. став 2. овог  закона под условима да уколико испуњава и остале услове прописане чланом 87. став 1. овог закона.

 

Члан 164.

 

Право по овом закону трајно престају кориснику који је права остварио преваром надлежних органа тиме што је прикрио битне чињенице у погледу основа и услова за остваривање права или подношењем лажних доказа или исправа

 

 

Глава VI

 

ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

 

 

Члан 165.

У поступку остваривања права по овом закону примењују се одредбе закона којим се уређује општи  управни поступак, ако овим законом није другачије одређено.

 

Члан 166.

У поступку остваривања права по овом закону обезбеђује се двостепеност у управном поступку и управном спору.

 

Члан 167.

У поступку за остваривање права по овом закону допуштена је ревизија првостепених решења којима се признају права.

Против решења донетог по жалби, као и против решења донетог у вршењу ревизије, може се водити управни спор.

 

 

 

 

 

 

 

1. Надлежност за решавање у првостепеном управном поступку

 

Члан 168.

О правима из овог закона у првом степену решава општинска, односно градска управа (у даљем тексту: првостепени орган).

О правима из овог закона у другом степену решава и врши ревизију решења донетих у првом степену министарство надлежно за послове борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: Министарство).

Послове из става 1. овог члана првостепени органи обављају као поверене.

 

Члан 169.

Кад захтев поднесе лице са местом пребивалишта ван територије Републике Србије, надлежни првостепени орган биће градска управа града Новог Сада (за лица са територије Републике Хрватске), општинска управа општине Вршац (за лица са територије Републике Румуније) и градска управа града Београда (за лица из осталих земаља).

Изузетно од става 1. овог члана, за кориснике који имају пребивалиште ван територије Републике Србије, а о чијем праву је одлучивано на територији Републике Србије, орган који је одлучивао по овом закону до дана када је корисник променио пребивалиште задржава надлежност.

 

Члан 170.

Својство борца из члана 5. став 1. овог закона, решењем донетим по одредбама закона којим се уређује општи управни поступак, утврђује орган из члана 168. ст. 1. и 2. овог закона.

 

 

Члан 172.

Инвалидитет, додатак за негу, ортопедски додатак, право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, неспособност за рад као услов за остваривање права по овом закону, чињеница да је болест, односно смрт у узрочној вези са вршењем војне службе, чињеница да је војном инвалиду медицинско-техничко помагало признато по основу по коме му је признато својство војног инвалида, као и потреба за бањским и климатским лечењем, утврђују се на основу налаза и мишљења лекарских комисија и то:

1) лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у првом степену решава о            правима по овом закону (у даљем тексту: првостепена лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

2) лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у другом степену решава о правима по овом закону (у даљем тексту: другостепена лекарска комисија), коју чине пет лекара специјалиста;

3) лекарске комисије која даје мишљење о настанку вероватноће промене процента инвалидитета (у даљем тексту: посебна лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

4) комисије за преиспитивање правилности налаза и мишљења лекарских комисија за преглед лица обухваћених Законом о борачко-инвалидској заштити (у даљем тексту: Комисија вештака), коју чине пет лекара специјалиста и два дипломирана правника.

Чланови лекарских комисија из става 1. овог члана имају заменике.

Лекарске комисије из става 1. овог члана имају секретара и заменика секретара који се именују из реда запослених у Министарству, општинској односно градској управи, према седишту лекарске комисије.

Чланове и заменике лекарских комисија и секретаре лекарских комисија именује Министар, који одређује седиште и подручје њиховог рада, као и висину накнада за рад чланова комисија.

Другостепена лекарска комисија и Посебна лекарска комисија имају седиште у у Београду.

Комисија вештака именују се за територију целе Републике и има седиште у Београду.

Преосталу радну способност у смислу овог закона, односно потпуну неспособност за раду у смислу овог закона, утврђују надлежне лекарске комисије при организацији надлежној за послове запошљавања у поступку евидентирања незапослених лица, односно у поступку њиховог брисања из ове евиденције због тога што су постали потпуно неспособни за рад.

Министар прописује начин рада лекарских комисија у поступку за остваривање права по овом закону.

 

Члан 173.

Ако је медицинска документација на основу које надлежна лекарска комисија из члана 172. став 1. овог закона даје налаз и мишљење непотпуна, противречна или се појави основана сумња у њену тачност, та комисија може лице на које се та документација односи упутити на додатно специјалистичко испитивање.

Уколико лице из става 1. овог члана одбије да се подвргне додатном специјалистичком испитивању, поступак по његовог захтеву ће се обуставити.

Министар одређује установе у којима ће се вршити додатно специјалистичко испитивање из става 1. овог члана, као и начин и поступак спровођења тог испитивања.

 

Члан 174.

Уверење о ослобађању од плаћања трошкова коришћења здравствене заштите, легитимацију за остваривање права на бесплатну и повлашћену вожњу војних инвалида, цивилних инвалида рата и корисника породичне инвалиднине, легитимацију борца, легитимацију ратног војног инвалида и легитимацију мирнодопског војног инвалида, родитеља супружника и дете палог борца издаје првостепени орган.

 

2. Доказивање

 

Члан 175.

Својство борца из члана 4. овог закона, утврђује се оригиналним писменим доказним средствима из времена учешћа у рату. Ово својство може се утврдити и уверењем надлежног органа Републике Србије о дужини учешћа у оружаним снагама издатог на основу писмене евиденције о том учешћу. Наведени докази морају садржати податке о датуму почетка и датуму престанка војног ангажовања борца.

Својство борца из члана 4. овог закона, коме је коначним решењем нaдлежног органа у Републици Србији време проведено у рату, односно оружаним акцијама предузетим у миру, признато у посебан стаж по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђује се на основу тог решења уколико је њиме утврђено да је у рату, односно у оружаним акцијама у миру био војно ангажован најмање 45 дана.

 

Члан 176.

Чињеница да је рана, повреда, озледа или болест задобијена под околностима из чл. 4,  7, 11, 12, 13. и 20. овог закона утврђује се писменим доказним средствима из времена када је рана, повреда, озледа или болест задобијена.

 

Члан 177.

Писменим доказним средством, у смислу члана 176. овог закона, за утврђивање чињенице да је рана, повреда или озледа задобијена под околностима из чл. 4, 7. и 20. овог закона сматра се и медицинска документација о лечењу која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније годину дана од дана престанка тих околности.

 

Члан 178.

Чињеница да је болест наступила под околностима из чл. 4. и 7. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније до истека две године од дана њиховог престанка.

Чињеница да је болест наступила под околностима из члана 12. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из времена службе у Војсци и периода од 30 дана по отпуштању из Војске.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, да је оштећење организма настало као последица радиоактивног зрачења задобијеног под околностима из чл. 4, 7. и 12. овог закона, може се утврдити и на основу медицинске документације која потиче по истеку рока од пет година, уколико је потврђена од стране референтне медицинске установе Републике Србије.

Референтну установу из става 3. овог члана утврђује Министар.

 

Члан 179.

Када се својство војног инвалида признаје по основу болести: шизофренија, манијако депресивне психозе, епилептичка болест, неурозе, психопатије, посттрауматски стресни синдром, повреда лобање са појавом трауматске енцефалопатије, амбиотрофична нервна обољења (осим Адисонове болести, туберкулозне етиологије), алергична обољења, урођене срчане мане, полицистичка обољења, малигни неопластични процеси, трофичне промене екстремитета и све друге болести ендогене и непознате етиологије, налаз и мишљење о војном инвалидитету надлежна лекарска комисија може донети само под условом да је извршено претходно кличничко испитивање – које подразумева болничко лечење, хоспиталну опсервацију са одговарајућим тестирањем и друге хоспиталне радње.

Члан 180.

Чињеница да је лице од кога чланови породице изводе права по одредбама овог закона погинуло или умрло под околностима из чл. 4, 7. и 20. овог закона утврђује се само писменим доказним средствима из времена када је то лице погинуло, умрло или нестало.

 

Члан 181.

Изјава странке и других лица, без обзира у ком облику је дата, не сматра се писменим доказним средством у смислу чл. 175, 176. и 178. овог закона. Упис у војну књижицу извршен без позива на одговарајућу службену евиденцију не сматра се писменим доказним средством.

Писменим доказним средством, у смислу чл. 175, 176. и 178. овог закона, сматра се писмени документ који указује на чињенице о испуњености релевантних услова прописаних овим законом, а посебно војни, полицијски и правосудни документи и медицинска документација.

 

Члан 182.

Јединица или установа Војске или други орган надлежан за лице које је под околностима из члана 7. тач. 1) и 2) и чл. 11. и 13. овог закона задобило рану, повреду или озледу услед које је наступило оштећење организма, односно које под тим околностима погине или умре, покренуће одмах, по службеној дужности, односно на захтев правно заинтересованог лица, поступак ради утврђивања узрока и околности под којима је то лице рањено, повређено, озлеђено, односно погинуло или умрло.

Поступак из става 1. овог члана за припаднике Министарства унутрашњих послова, односно Безбедносно-информативне агенције, као и за лица из члана 20. овог закона, покреће надлежни орган.

По завршеном поступку, надлежна војна јединица или војна установа, односно надлежни орган, издаће правно заинтересованом лицу уверење о околностима под којима се случај догодио, ради остваривања права по овом закону.

 

Члан 183.

Околности из члана 20. овог закона под којима је цивилно лице задобило рану, повреду или озледу, односно изгубило живот, утврђују се на основу записника о извршеном увиђају и других аката надлежних органа унутрашњих послова односно правосудних органа.

 

 

Члан 184.

Корисници личне инвалиднине, породичне инвалиднине и месечног новчаног примања дужни су да сваких шест месеци надлежном првостепеном органу подносе доказ о животу, осим уколико ту чињеницу орган није утврдио на други начин.

 

Члан 185.

            Докази о испуњавању услова из члана 48. став 1. тачка 3. алинеја 2. овог закона прибављају се сваке године, почетком школске године. Наведени докази за кориснике који се школују у иностранству морају бити нострификовани од стране надлежних органа Републике Србије и уподобљени одговарајућем степену школовања у Републици Србији.

Износ остварене зараде из члана 86. став 1. овог закона, прибавља се сваког месеца, а износ остварене пензије из члана 90. став 1. овог закона – шестомесечно.

Докази о испуњавању услова из члана 87. тачка 1. овог закона прибављају се свака три месеца, а остали докази из тог члана сваких годину дана, рачунајући од дана доношења коначног решења којим је то право кориснику признато.

 

3. Надлежност за решавање у другостепеном управном поступку

 

Члан 186.

Против решења донетог у првом степену дозвољена је жалба.

О жалби поднетој сходно ставу 1. овог члана решава орган који у другом степену решава о правима по овом закону.

 

Члан 187.

Решење којим се утврђује својство борца и признаје право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак, здравствену заштиту и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите, медицинско-техничка помагала, бањско и климатско лечење, професионалну рехабилитацију и новчане накнаде у вези са професионалном рехабилитацијом, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите и новчана накнада за набавку путничког моторног возила, донето у првом степену, подлеже ревизији.

Решење којим се утврђује право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, као и ратног војног инвалида који је остварио пензију или је неспособан за рад, донето у првом степену, подлеже ревизији само када се њиме утврђује право, а не и када се врши једномесечно, односно шестомесечно прерачунавање износа тог права.

Решење којим се утврђује право на месечно новчано примање, донето у првом степену, подлеже ревизији, осим у случају када се кориснику који са члановима домаћинства не остварује приходе који би могли да утичу на право врши редовно годишње усклађивање.

 

 

Члан 188.

Ревизију врши Министарство у року од три месеца од дана достављања списа предмета.

Ако против решења донетог у првом степену није изјављена жалба, орган који је донео то решење доставиће га, заједно са списима предмета, органу надлежном за вршење ревизије, у року од осам дана од дана истека рока за жалбу.

Орган надлежан за вршење ревизије извршиће ревизију решења донетог у првом степену и кад утврди да првостепени орган није у законском року доставио решење на ревизију.

Ако је против решења донетог у првом степену изјављена жалба, о ревизији и жалби решава се истим решењем.

Ревизија и жалба одлажу извршење решења.

 

 

Члан 189.

Ако другостепена лекарска комисија упути на медицинско испитивање лице на које се односи решење које је у поступку ревизије, рок из члана 188. став 1. овог закона почиње тећи од дана кад је та лекарска комисија доставила налаз и мишљење органу који врши ревизију.

 

 

Члан 190.

У вршењу ревизије надлежни орган може дати сагласност на решење, може га поништити, изменити или укинути и сам другачије решити ствар, или вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак.

Надлежни орган ће у поступку ревизије поништити или укинути првостепено решење и, по правилу, сам решити ствар у корист или на штету странке ако утврди да су у првостепеном поступку непотпуно или погрешно утврђене чињенице, или да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која би била од утицаја на решење ствари, или да су погрешно оцењени докази, или да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак у погледу чињеничног стања, или да је погрешно примењен пропис на основу кога је решена ствар.

Првостепени орган чије је решење у поступку ревизије поништено или укинуто и враћено на поновни поступак доноси ново решење. Ново решење подлеже ревизији.

 

 

Члан 191.

У поступку ревизије, надлежни орган дужан је да прибави мишљење другостепене лекарске комисије.

Кад је у питању утврђивање инвалидитета по основу болести из члана 8. и члана 12. став 3. овог закона и утврђивање степена оштећења организма на основу кога се стиче право на додатак за негу, као и право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила када се додељује први пут, другостепена лекарска комисија даће налаз и мишљење по извршеном прегледу лица.

 

 

4. Поступак по променама од утицаја на право

и код привремено признатих права

 

Члан 192.

Надлежни орган, по службеној дужности, покреће поступак за доношење новог решења ако сазна за промене које утичу на смањење обима или престанак права по овом закону.

Поступак за доношење новог решења због промене која утиче на повећање обима признатог права покреће се по захтеву корисника.

 

Члан 194.

У случајевима у којима корисник права код кога је дошло до промене по основу које се по службеној дужности покреће поступак измене решења  о признатом праву, недостављањем тражених доказа или на други начин онемогући вођење поступка, донеће се решење о престанку права, са правним дејством од првог дана наредног месеца од дана настанка промене, уз обавезу корисника да изврши повраћај примљеног износа за три последње године рачунајући од  задње исплате.

У случају из става 1. овог члана уколико су испуњени прописани услови, право се може признати од првог дана наредног месеца по новоподнетом захтеву.

 

Члан 195.

Надлежни орган, по службеној дужности, покреће поступак за доношење новог решења о привремено признатим правима по овом закону.

Решење којим се право признаје привремено има правно дејство до последњег дана у месецу у коме истиче привременост.

Решење из става 1. овог члана има правно дејство од првог дана наредног месеца по истеку важења решења којим је право привремено признато.

 

Члан 196.

Поступак покренут по захтеву за остваривање права по овом закону обуставиће се ако подносилац захтева не приступи на преглед или на други начин онемогући да првостепена или другостепена лекарска комисија да налаз и мишљење.

Ако корисник привремено признатог права не приступи на преглед, или на други начин онемогући да надлежна лекарска комисија да налаз и мишљење, сматраће се да је одустао од вођења поступкa по овом закону и поступак ће се обуставити.

Ако лице из става 2. овог члана поднесе поновни захтев за остваривање права по овом закону по истом основу, ново решење има правно дејство од првог дана наредног месеца од дана подношења тог захтева.

У случајевима у којима надлежна лекарска комисија утврди да се оштећење организма корисника према коме се врши оцена услова за признање права по овом закону може смањити одговарајућим лечењем или хируршком интервенцијом, право се може признавати само привремено и то најдуже до пет година. У овим случајевима надлежна лекарска комисија може корисника упутити на одговарајуће лечење или хируршку интервенцију. Уколико корисник то не учини у одређеном року који утврди надлежна лекарска комисија, наведено оштећење организма искључује се као основ за даљу оцену војног инвалидитета или признавања другог права по овом закону.

 

 

 

Члан 197.

Ако код војног инвалида, односно цивилног инвалида рата наступе промене које су од утицаја на права утврђена коначним решењем, инвалид може по истеку две године од дана доношења коначног решења поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета у вези са насталом променом.

Прописом за извршавање овог закона којим се уређује утврђивање процента инвалидитета одредиће се оштећења организма по основу којих се може поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета и пре истека рока из става 1. овог члана.

По захтеву поднетом у смислу става 1. овог члана поступак ће се покренути ако инвалид учини вероватним да је настала промена од утицаја на утврђено право.

Сматра се да је учињено вероватним да је настала промена у смислу става 3. овог члана ако инвалид о томе поднесе налаз лекара специјалисте и ако посебна лекарска комисија, на основу тог налаза и друге медицинске документације, да мишљење да има основа да се преиспита утврђени проценат инвалидитета.

Захтев из става 1. овог члана одбиће се ако није учињено вероватним да је настала промена у смислу одредаба овог члана.

Војни инвалид, односно цивилни инвалид рата чији је захтев за утврђивање новог процента инвалидитета одбијен може поново поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета по истеку две године од дана доношења решења којим је захтев одбијен, а пре истека тог рока – у случају оштећења организма утврђених у складу са ставом 2. овог члана.

 

Члан 198.

Одредба члана 197. овог закона примењује се и у поступку по захтевима за утврђивање процента војног инвалидитета које поднесе лице коме је престало својство војног инвалида због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства у погледу процента војног инвалидитета, без обзира да ли му је својство војног инвалида било признато по основу ране, повреде, озледе или болести.

 

Члан 199.

Поступак из чл. 197. и 198. овог закона не спроводи се у случајевима у којима је својство војног инвалида признато уз примену члана 44. овог закона.

Одредбе члана 197. овог закона не примењује се у поступку по захтеву за признавање својства војног инвалида који поднесе лице коме је раније поднет захтев за признавање тог својства по основу ране, повреде или озледе одбијен због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства у погледу процента војног инвалидитета.

 

5. Управни спор

 

Члан 200.

Против решења донесеног по жалби, као и против решења донесеног у вршењу ревизије може се водити управни спор.

Против решења донетог по жалби, као и против решења донетог у вршењу ревизије, којим је решење првостепеног органа поништено или укинуто и враћено на поновни поступак не може се водити управни спор.

 

Члан 201.

У поступку за остваривање права по овом закону допуштена је жалба на првостепене одлуке донесене у управним споровима.

 

6. Ванредна правна средства

 

а) Понављање поступка

 

Члан 202.

Поступак за решавање о правима по овом закону, окончан решењем против кога нема редовног правног средства у управном поступку, може се поновити и по истеку рокова предвиђених за понављање поступка у закону којим се уређује општи управни поступак.

Ако је предлог за понављање поступка поднет у року од пет година од дана достављања решења странци, у поступку понављања примењују се прописи који су важили у време доношења решења, а ако је предлог поднет по истеку тог рока, примењују се прописи који важе у време подношења предлога за понављање поступка.

Права утврђена решењем донетим у поступку поновљеном по предлогу странке припадају од првог дана наредног месеца од дана подношења предлога за понављање поступка.

 

б) Право службеног надзора

 

Члан 203.

Решење о правима по овом закону које је постало коначно у управном поступку може се укинути по праву службеног надзора ако је њиме очигледно повређен материјални закон у корист појединца, а на штету јавног интереса, и по протеку рока предвиђеног законом којим се уређује општи управни поступак и без пристанка странке.

 

 

Члан 204.

Министарство по службеној дужности, на захтев првостепеног органа, на захтев надлежног државног органа или правно заинтересованог лица може, по праву службеног надзора, покренути поступак преиспитивања коначних решења којима је одлучено о правима по овом закону на основу налаза и мишљења надлежних лекарских комисија ако постоји основана сумња у тачност тих налаза и мишљења или медицинске документације на основу које су они донети, као и у случајевима када су налази и мишљења другостепених лекарских комисије за истоветне ситуације битно различити.

У случајевима из става 1. овог члана Министарство прибавља налаз и мишљење Комисије вештака.

На основу налаза и мишљења Комисије вештака, у случајевима из става 1. овог члана, одговарајућу одлуку по праву службеног надзора доноси Министарство, без обзира чијим решењем је окончан претходно вођен управни поступак.

 

 

в) Захтев за преиспитивање одлуке Управног суда

 

Члан 205.

Против правоснажне одлуке Управног суда донете у поступку признавања права по овом закону, може се подносити захтев за преиспитивање судске одлуке због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

 

7. 7. Трошкови поступка и трошкови за извршавање закона

 

Члан 206.

У поступку за остваривање права по овом закону не плаћају се таксе (административне, јавно-бележничке и судске), као ни друге дажбине утврђене општим прописима.

 

 

Члан 207.

Трошкове поступка за остваривање права по овом закону сноси орган који води поступак.

Трошкови који произлазе из извршавања обавеза Републике Србије за остваривање права по овом закону обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Трошкови, у смислу става 2. овог члана, јесу: трошкови штампања легитимација на основу којих се користи право на бесплатну и повлашћену вожњу по овом закону, легитимација

борца, легитимација ратног војног инвалида, легитимација мирнодопског војног инвалида, легитимација родитеља, супружника и детета палог борца и образаца налога за исплату месечних новчаних примања по овом закону, средства која се плаћају на име трошкова платног промета и поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја за исплате новчаних примања по овом закону.

Трошкови, у смислу става 2. овог члана, јесу и трошкови медицинских испитивања извршених по упуту лекарских комисија из члана 172. овог закона, као и новчане накнаде за рад лекарских комисија које дају налазе и мишљења органима који решавају о правима по овом закону.

 

 

ГЛАВА VII

ЈЕДИНСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА ПОДАТАКА

И ИСПЛАТА ПРАВА

1. Јединствена евиденција података

 

Члан 208.

О корисницима права по овом закону води се Јединствена евиденција података. Јединствену евиденцију података води Министарство, а непосредан унос података у евиденцију врши првостепени орган – који је и одговоран за тачност тих података. Министарство не може вршити измену података чији унос је извршио првостепени орган.

Изузетно од става 1. овог члана, Министарство врши унос података у евиденцију о носиоцима ордена Народног хероја и  ,,Партизанске споменице 1941.”.

У Јединственој евиденцији података воде се подаци о корисницима, оствареним правима, члановима корисниковог домаћинства, приходима корисника и чланова његовог домаћинства, као и други подаци од утицаја на права прописана овим законом.

 

 

Члан 209.

Министар прописује садржај, обрасце и начин вођења Јединствене евиденције података, као и начин прикупљања и коришћења тих података.

 

 

 

1. Исплата права

 

Члан 210.

Решења којима се признају права по овом закону извршавају се по службеној дужности.

Исплата новчаних износа права признатих по овом закону вршиће се на основу Јединствене евиденције података.

Исплату новчаних износа права прописаних овим законом, на основу Јединствене евиденције података и налога за исплату који даје првостепени орган,  врши Министарство.

 

Члан 211.

Ако корисник пријави промену која утиче на губитак или смањење новчаног износа признатог права, или о таквој промени орган сазна на други начин, исплата ће се обуставити и поново успоставити на основу коначног решења којим буде одлучено о праву по насталој промени.

Исплата новчаних износа по основу привремено признатих права обуставиће се истеком привремености – уколико о продужетку тог права није донето одговарајуће решење пре истека привремености.

 

Члан 212.

Министар прописује начин исплате месечних и других новчаних износа примања по овом закону, начин вођења евиденције о извршеним исплатама и начин подношења извештаја о утрошеним средствима.

 

1. Повраћај неосновано остварених примања

 

Члан 213.

Корисник права по овом закону коме је извршена исплата на коју није имао право дужан је да изврши повраћај остварених новчаних износа примања:

1) ако је на основу нетачних података за које је знао или је морао знати да су нетачни или на други начин остварио неко примање по овом закону које му не припада, или је остварио примање у већем обиму него што му припада;

2) ако је остварио новчана примања на основу кривичног дела или друге недозвољене радње, односно на основу лажног доказа или услужно датог специјалистичког медицинског налаза, односно услужно датог налаза и мишљења надлежне лекарске комисије, а које чињеницу су утврђене актом надлежног правосудног органа;

3) ако је остварио неко примање због тога што није пријавио настале промене које утичу на губитак или смањење неког права, а знао је или је морао знати за те промене.

4) ако је примао новчане исплате у износу већем од оног који је признат решењем надлежног органа.

Обавезе повраћаја неосновано остварених примања постоји независно од тога да ли је решење на основу кога је признато право, односно на основу којег је исплаћен новчани износ поништено, измењено или укинуто.

 

Члан 214.

Орган надлежан за решавање о правима по овом закону у првом степену, по службеној дужности прати појаве из члана 213. став 1. овог члана и уколико утврди да је било неоснованих исплата, решењем утврђује износ неоснованих примања и период у коме су остварени. По коначном решењу позива корисника да примљени износ врати у одређеном року.

Рок повраћаја неоснованих исплата из става 1. овог члана не може бити дужи од годину дана, осим за случајеве из члана 213. став 1. тачка 2. овог закона – за које рок не може бити дужи од три године.

Ако се корисник не сагласи да ће извршити повраћај неправилно примљених износа у року из става 2. овог члана, повраћај неправилно примљених износа оствариће се у судском поступку.

 

4. Застарелост потраживања

 

Члан 215.

            Новчана примања по овом закону на која корисник има право а која доспевају месечно застаревају у року од три године.

Једнократна новчана примања по овом закону застаревају у року од годину дана.

Повраћај неосновано остварених примања из члана 213. став 1. овог закона може се тражити за период од:

• пет година – за случајеве из тачке 1) наведеног члана,
• десет година – за случајеве из тачке 2) наведеног члана,
• три године – за случајеве из тач. 3) и 4) наведеног члана.

 

Члан 216.

Рок  застарелости потраживања из члана 215. овог закона почиње тећи од првог дана после дана када је у управном поступку постало коначно решење којим је кориснику признато право – ако исплата по том решењу није вршена, односно од првог дана после дана када кориснику није извршена исплата на крају је имао право – ако је исплата по том решењу вршена.

Рок застарелости потраживања из члана 213. став 1. овог закона почиње тећи од дана када је у управном поступку постало коначно решење којим је утврђено да признато право, односно исплаћивано примање не припада или припада у мањем износу, односно од дана када је извршена последња неправилна исплата.

Доспелим потраживањем сматра се и новчано примање по овом закону за месец у коме је корисник права умро.

 

Члан 217.

Кориснику коме нису могле бити вршене исплате новчаних износа признатих права због околности које је проузроковао корисник, не припадају та потраживања за период за који исплате нису извршене. Исплата ових примања може се поново успоставити од првог дана наредног месеца од када, по престанку деловања тих околности, корисник поднесе захтев за исплату.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Глава VIII

 

КОНТРОЛА НАМЕНСКОГ КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА И

НАДЗОР НАД РАДОМ ОРГАНА У ВРШЕЊУ

ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА  ДРЖАВНЕ УПРАВЕ 

 

 

Члан 218.

Министарство надлежно за послове финансија врши контролу наменског коришћења средстава намењених за остваривање права по овом закону, у складу са овлашћењима утврђеним законом којим се уређује буџетски систем.

 

Члан 219.

Министарство врши надзор над радом органа у вршењу овим законом поверених послова државне управе, у складу са законом којим се уређује државна управа.

 

Члан 220.

Органу коме је поверено извршавање овог закона Министарство даје обавезне инструкције за извршавање поверених послова.

Орган коме је поверено извршавање овог закона, над чијим радом се врши надзор, дужан је да омогући службеном лицу Министарства несметан приступ да изврши надзор, стави на увид управне предмете, исплатну и другу документацију и да даје податке потребне за вршење надзора.

Члан 221.

О извршеном надзору лице које врши надзор саставља записник у току вршења надзора, а изузетно у службеним просторијама Министарства.

Записник се уручује, односно доставља органу над којим је извршен надзор.

На основу стања утврђеног записником, Министарство решењем налаже извршење мера у циљу отклањања констатованих неправилности у раду органа над којим се врши надзор, по којима је тај орган дужан да поступа.

Против решења из става 3. овог члана може се изјавити жалба. Жалба не одлаже извршење решења.

Орган над којим је извршен надзор дужан је, у року од осам дана од дана истека рока за извршење наређених мера, да писмено обавести Министарство да ли су наређене мере извршене.

 

Члан 222.

Министарство по службеној дужности, на захтев првостепеног органа, другог државног органа или правно заинтересованог лица, може по праву службеног надзора, покренути поступак преиспитивања коначних решења којима је одлучено о правима по овом закону на основу налаза и мишљења надлежних лекарских комисија ако постоји основана сумња у тачност тих налаза и мишљења или медицинске документације на основу које су они донети, као и у случајевима када су налази и мишљења другостепених лекарских комисија за истоветне ситуације битно различити.

У случајевима из става 1. овог члана Министарство прибавља налаз и мишљење Комисије вештака.

На основу налаза и мишљења Комисије вештака, Министарство доноси одговарајућу одлуку по праву службеног надзора, без обзира чијим решењем је окончан претходно вођен управни поступак.

 

Члан 223.

На захтев Министарства, орган коме је поверено извршавање овог закона, дужан је да подноси извештаје о спровођењу овог закона и прописа донетих на основу њега.

 

 

Глава IХ

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 224.

Одговорно лице у надлежном органу казниће се за прекршај новчаном казном од 50.000,00 динара до 400.000,00 динара:

 

1) ако у прописаном року не достави решење органу надлежном за вршење ревизије (члан 188. став 2);

2) ако изврши решење које подлеже ревизији на које надлежни орган није дао сагласност, осим ако овим законом није другачије предвиђено (члан 187.);

3) ако у поступку не прибави налаз и мишљење надлежне лекарске комисије (чл. 172. и 191);

4) ако благовремено не покрене поступак по службеној дужности за доношење новог решења о продужењу привремено признатих права (члан 195.);

5) ако не спроведе управне радње из члана 213. став 1. овог закона;

6) ако не поднесе предлог Државном правобранилаштву за покретање судског поступка из члана 214. став 3. овог закона;

 

Глава  Х

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 225.

Права која су корисницима призната по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона или која су донета на основу раније важећих прописа и која су извршавана на основу тих прописа, а која су утврђена и овим законом, превешће се на овај закон и даље користити под условима, у обиму и на начин утврђен овим законом.

 

Члан 227.

Корисницима којима су призната права по законима који престају да важе ступањем на снагу овог закона без држављанства Републике Србије, престају призната права по истеку рока од годину дана од ступања на снагу овог закона, уколико у том року нису стекли држављанство Републике Србије, осим за кориснике из члана 9. овог закона.

 

Члан 228.

Права која корисници остварују по ранијим прописима аутономних  покрајина из области борачко-инвалидске заштите превешће се на истоветна или аналогна права прописана овим законом и даље користити под условима, у обиму и на начин утврђен овим законом.

 

Члан 229.

Лицу коме је по основу из члана 20. тачка 2) овог закона признато својство мирнодопског војног инвалида по прописима који су били на снази до ступања на снагу овог закона, својство мирнодопског војног инвалида превешће се на својство цивилног инвалида рата са процентом инвалидитета који му буде утврђен налазом и мишљењем лекарске комисије о проценту његовог садашњег инвалидитета прибављеном у поступку превођења. Изузетно од услова прописаног овим чланом о минималном проценту инвалидитета од 50%, ово лице задржаће својство цивилног инвалида рада и ако је проценат његовог телесног оштећења мањи од 50%, у ком случају ће се проценат његовог инвалидитета и износ личне инвалиднине утврдити као код војног инвалида од VIII до Х групе.

Чланови породица лица из става 1. овог члана задржаће права која су им призната као члановима породице умрлог мирнодопског војног инвалида.

 

Члан 230.

Борци из члана 2. став 1. тач. 3) и 4) Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 29/98 и 25/00-СУС и „Службени гласник РС”, број 101/05), као и чланови њихових породица, задржавају права која су им призната по прописима који су престали да важе ступањем на снагу овог закона, а која су прописана и овим законом и настављају са коришћењем тих права под условима, на начин и у обиму прописаном овим законом.

Корисници из става 1. овог члана, поред права наведених у том ставу, која остварују на дан ступања на снагу овог закона, могу остварити и права прописана одредбама чл. 36, 47, 48, 63, 67, 70, 71, 75, 76, 95, 108, 110, 114, 118, 123 и 125. овог закона, уколико испуњавају услове прописане овим законом.

 

Члан 231.

Супружник, деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад умрлог борца из члана 248. овог закона који је био ратни војни инвалид, могу остварити права прописана овим законом која припадају члановима породице умрлог ратног војног инвалида по овом закону, уколико за то испуњавају прописане услове и остварују их на начин, под условима и у обиму прописаном овим законом.

 

 

 

 

Члан232.

 

Војни инвалид, односно корисник породичне инвалиднине – држављанин Републике Србије коме је својство војног инвалида, односно право на породичну инвалиднину признато до дана ступања на снагу овог закона, по основу који није прописан овим законом, задржава својство војног инвалида, односно право на породичну инвалиднину и по том основу изведена права и користи их у обиму и под условима прописаним овим законом.

 

Члан233.

Цивилни инвалид рата, односно корисник права на месечно новчано примање по основу цивилне жртве рата или умрлог цивилног инвалида рата – држављанин Републике Србије који је у систем заштите Републике Србије преузет до 17. августа 1990. године, код кога је телесно оштећење, односно смрт настала ван територије Републике Србије, користи и даље призната права у обиму, на начин и под условима прописаним овим законом.

                        Корисник из члана 1. овог члана, који је систем заштите Републике Србије, односно коме је наведено својство, односно право, признато после 17. августа 1990. године престају призната права даном почетка примене овог закона.

 

Члан 234.

Поступци по захтевима за признавање својства борца, својства ратног војног инвалида по основу учешћа у НОР-у у својству припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета и права на породичну инвалиднину по основу борца који је под околностима овог учешћа погинуо или умро, као и по захтевима за додељивање „Равногорске споменице 1941.” и захтевима за признавање права на изузетно месечно новчано примање и додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941.”, за чије решавање је, сходно Уредби о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите (,,Службени гласник РС”, број 51/06), било потребно мишљење Комисије из члана 43. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица (,,Службени гласник СРС”, број 54/89 и ,,Службени гласник РС”, број 137/04) обуставиће се.

 

Члан 235.

Право на месечно новчано примање за време незапослености којe су остварили ратни војни инвалиди V до X групе по Уредби о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (,,Службени гласник РС”, број 42/06), оствариваће се у износу 63% од основа, под условима за остваривање овог права, начина исплате и начина усклађивања овог права прописаног овим законом за право на на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида од I до IV групе по овом закону.

Члан 236.

Носиоци ,,Партизанске споменице 1941.”, борци Народноослободилачког рата, борци шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године и лица одликована Орденом народног хероја, као и чланови њихових породица који су остварили право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце ,,Партизанске споменице 1941.”, право на годишње новчано примање, право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бесплатну и повлашћену вожњу, накнаду трошкова сахране и војне почасти за време сахране по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона настављају са коришћењем тих права у обиму и на начин утврђен прописима  који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, с тим што се за утврђивање износа тих права, начина усклађивања и исплате примењује члан 45. oвог закона, осим права на додатак уз пензију – које ће се усклађивати на начин утврђен по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Лице које сноси трошкова сахране носиоца Ордена народног хероја и носиоца ,,Партизанске споменице 1941.” има право на накнаду трошкова сахране у једноструком износу од основа из члана 45. став2. овог закона.

 

Члан 237.

Корисници којима су, по месту пребивалишта на територији АП Косово и Метохија, призната права из области борачко-инвалидске заштите, односно заштите цивилних инвалида рата, а који се на дан ступања на снагу овог закона налазе у систему исплате борачко-инвалидске заштите Републике Србије по основу успостављања те исплате као вида хуманитарне помоћи избеглим, односно расељеним лицима, задржаће призната права и након ступања на снагу овог закона. Осталим корисницима са територије АП Косово и Метохија, којима се на дан ступања на снагу овог закона не врши исплата признатих права у систему борачко-инвалидске заштите Републике Србије, престају права која су им била призната даном са којим им је извршена обустава исплате.

Захтеви лица из става 1. овог члана ради успостављања исплате, који нису решени до дана ступања на снагу овог закона, решиће се по одредбама овог закона.

 

Члан 238.

Права призната по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, односно која су призната по овом закону престају ако је корисник остварио право по истом чињеничном основу, по другом правном основу, од стране других органа, односно других држава формираних на територији претходне Југославије.

 

Члан 239.

Захтев лица за успостављање исплате на основу решења надлежног органа Републике Србије, коме се исплата није вршила у Републици Србији на дан ступања на снагу овог закона, већ је на основу тог решења или решења надлежног органа друге републике преведен у систем борачко-инвалидске заштите у некој од република бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или Савезне Републике Југославије, односно друге државе чланице државне заједнице Србија и Црна Гора,  неће се узимати у поступак, без обзира на држављанство и пребивалиште подносиоца захтева.

Захтев лица које је решењем друге републике бивше СФРЈ, односно друге чланице државне заједнице Србија и Црна Гора остварило права у области борачко-инвалидске заштите по прописима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије, односно Државне заједнице Србија и Црна Гора,  одбиће се, без обзира на држављанство и пребивалиште подносиоца захтева.

 

Члан 240.

Захтев за остваривање права на ортопедска и друга медицинско-техничка помагала која су призната до дана ступања на снагу овог закона, а која нису прописана овим законом, одбиће се. Права на ортопедска и друга медицинско-техничка помагала која су била призната до дана ступања на снагу овог закона, која нису прописана овим законом, престају истеком рока трајања тих помагала.

 

 

Члан 241.

Право на изузетно месечно новчано примање, право на посебно месечно новчано примање и право на изузетну новчану накнаду призната по прописима који престају да важе ступањем на снагу овог закона, након ступања на снагу овог закона оствариваће се као изузетно месечно новчано примање у износу 60% од основа из члана 45. овог закона (уколико домаћинство корисника остварује приходе из члана 73. став 1. овог закона), односно у износу 70% од овог основа (уколико домаћинство не остварује наведене приходе).

Решење о превођењу права из става 1. овог члана, уз утврђивање породичних и имовинских услова за њихово даље остваривање првостепени орган донеће по службеној дужности до 30. јуна 2019. године са правним дејством од 1. јануара 2019. године, надање док за то постоје законом прописани услови или настане промена од утицаја на право.

За доношење решења из ст. 2. и 3. овог члана надлежни су органи из члан 168. овог закона.

 

Члан 242.

Првостепени орган, по службеној дужности, донеће решења о престанку права, о исплати права, о усклађивању износа права, односно превођењу права, у складу са овим законом, у следећим роковима од дана ступања на снагу овог закона:

• у року од три месеца – решења о превођењу следећих права;

а) борачки додатак – на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу;

б) накнаду за време незапослености ратних војних инвалида од I до IV групе – на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида;

в) накнаду трошкова смештаја у установе социјалне заштите – у складу са одредбама чл. 108. и 109. овог закона утврдиће износ накнаде трошкова смештаја у установе социјалне заштите и износ задржаног права;

• у року од шест месеци – решења о превођењу следећих права:

а) додатка за негу корисника месечног новчаног примања – на право на додатак за негу IV степена;

б) повећање месечног новчаног примања због везаности за постељу – на право на додатак за негу IV степена.

Права по решењу из става 1. овог члана признају се од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Решења о превођењу права на месечно новчано примање, новчану помоћ, инвалидски додатак, основну новчану накнаду по прописима који престају да важе ступањем на снагу овог закона – на право на месечно новчано примање по овом закону и решење о превођењу права на породични додатак по овом закону, уз утврђивање породичних и имовинских услова за остваривање права на месечно новчано примање и породични додатак по овом закону, донеће се до 30. јуна 2019. године са правним дејством од 1. јануара 2019. године и надаље док за то постоје законом прописани услови, односно до настанка промене од утицаја на измену права. До 30. јуна 2019. године, наведена права оствариваће се у обиму, на начин и по поступку уређеном прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

 

 

Члан 243.

Исплата права признатих по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона, а која треба превести на овај закон, вршиће се као аконтација до њиховог превођења на одредбе овог закона.

 

Члан 244.

У поступку превођења права из члана 242. ст. 1. и 3. овог закона о којима се одлучује и на основу налаза и мишљења надлежне лекарске комисије прибавиће се нов налаз и мишљење лекарске комисије.

 

Члан 245.

Решење о усклађивању, односно превођењу права из чл. 241. и 242. овог закона подлеже ревизији. Ако против овог решења није изјављена жалба, првостепени орган који је донео то решење, изузетно од рока из члана 175. овог закона, доставиће га заједно са списима предмета надлежном другостепеном органу у року који му одреди тај орган. У овим случајевима ревизија и жалба не одлажу извршење решења. У поступку ревизије, изузетно од одредбе члана 188. став 2. овог закона, то решење се може само укинути и управна ствар другачије решити или укинути и вратити на поновни поступак и одлуку.

 

 

Члан 246.

Прописи за спровођење овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се подзаконски акти донети на основу прописа који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, уколико нису у супротности са њим.

Исплата права прописаних овим законом вршиће се по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, до формирања Јединствене матичне евиденције – када ће се прећи на исплату у складу са чланом 210. овог закона.

Кориснику коме је, по пропису који престаје да важи ступањем на снагу овог закона, признато право на путничко моторно возило, право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила по члану 110. овог закона може се признати по истеку рока од седам година од дана преузимања тог возила, односно исплате новчаног примања по Закључку Владе 05 Број: 401-1181/2011 од 24. фебруара 2011.године.

Право из члана 124. овог закона припада у случају проналаска посмртних остатака палог борца после ступања на снагу овог закона.

Право из члана 125. припада кориснику коме је право на породичну инвалиднину признато после ступања на снагу овог закона.

 

Члан 247.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

• Закон о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица (,,Службени гласник СРС”, број 54/89 и ,,Службени гласник РС”, бр. 137/04 и 50/18);
• Закон о правима цивилних инвалида рата (,,Службени гласник РС”, број 52/96);
• Закон о финансирању удружења бораца ослободилачких ратова Србије (,,Службени гласник РС”, број 21/90);
• Закон о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (,,Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 29/98 и 25/00 – СУС и ,,Службени гласник РС”, бр. 101/05 – др. закон и бр.50/18);
• Закон о заштити чланова породице лица на обавезној војној служби (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 18/76);
• Закон о остваривању заштите чланова породице лица на обавезној војној служби (,,Службени гласник СРС”, бр. 9/77, 45/79, 10/84 и 49/89”);
• одредбе чл. 60. и 61. Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине (,,Службени гласник РС”, број 99/2009);
• одредбе чл. 1а, 2, 3, 5, 6а, 9, 10, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 18а, 19, 20, 22, 23а и 23б Закона о основним правима носилаца ,,Партизанске споменице 1941.” (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• одредбе чл. 2а, 3, 4, 6, 7а, 10, 11, 12, 13, 15, 16, 17, 19, 19а, 20, 21, 23, 24а и 24б Закона о основним правима бораца шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• одредбе чл. 2, 3, 5, 6, 8, 10а, 10б, 10в, 10д, 11, 12, 12а, 13, 14, 14а, 15, 17. и 19. Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 21/74, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• одредбе чл. 1а, 2, 4, 11. и 11а Закона о основним правима лица одликованих Орденом Карађорђеве звезде с мачевима, Орденом Белог орла с мачевима и Златном медаљом Обилића (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 22/73, 33/76, 68/81, 75/85, 44/89 и 87/89);
• одредбе чл. 4, 5, 6, 8, 11. и 15. Закона о борачком додатку (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 33/76, 32/81, 68/81, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);
• Уредбa о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите (,,Службени гласник РС”, број 51/05);
• Уредба о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (,,Службени гласник РС”, број 42/06);
• Одлука о образовању Комисије за одлучивање о праву на изузетно месечно новчано примање (,,Службени гласник РС”, број 81/05).

 

Члан 248.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2019. године.