Отворено писмо председнику Србије, гос. Вучић Александру

Поштовани господине Вучић,

у последњих неколико недеља смо Вам се обраћали у име 4 удружења из области борачкоинвалидске заштите са само једним захтевом а то је да омогућите доношење закона о правима бораца…

Да бисмо још једном доказали своје поштовање према институцијама система, прихватили смо да одложимо наш долазак пред Ваша врата и покушај разговора на ову тему и прихватимо позив од стране министра Ђорђевића у нади да ће нам дати неку нову информацију и евентуално датум уласка закона у редовну процедуру. На жалост то је био још један покушај куповине времена и на жалост за све нас чист губитак истог.

Забринути за судбину својих чланова принуђени смо да се у уторак 11.02.2020. године у 11 часова појавимо на вратима председништва и покушамо да разговарамо са председником свих грађана Србије па тако и председником нас, војних инвалида, цивилних инвалида, чланова породица палих бораца и ратних ветерана.

Молимо Вас да нам омогућите пријем и разговор само на тему усвајања закона о правима српских хероја и страдалника у последњим ратовима и тиме покажете заинтересованост за судбину и ове групацију српских грађана, без обзира шта лично мислите о нама.

Ово наше писмо није никаква претња већ молба унижених и напуштених  који желе за своје чланове и саборце право на достојанство и живот достојан човека.

С поштовањем.

 

ЦИР                 Славко Ђорђевић

СРВ                 Миле Милошевић

УРМВИС          Синиша Драшковић

УРВИС С.Р.      Жељко Васиљевић

4 thoughts on “Отворено писмо председнику Србије, гос. Вучић Александру

  1. E moj Vučko.Govno si i ti i onaj tvoj pajtos Đukanović. Govna su i oni žuti pre tebe bili. Svu ste Srbiju izasrali pa sad smrdi na sve strane i govori se samo o aero zagađenju.Kad narod pojede sva vaša govna možda će se malo i smog nad Srbijom razrediti. Do tada narode i vi moji drugovi veterani umrite u govnima kad već niste na Košarama.

  2. Уз дужно поштовање према институцији председника државе морам рећи следеће, слабе су ван наде браћо моја, немате се коме обратити, јер господин Вучић (ако га господином могу назвати) не заслужује да буде председник Србије, он нема манире државника, он није слагао само када није могао (не сме да лаже његове западне пријатеље а Србске душмане) и на крају он не заслужује да буде председник свих Срба јер је председник неке назови “НАПРЕДНЕ” странке.

  3. Gospodo i braco,pitam se sta jos treba da nam se desi,da bi smo se svi ujedinili i resavanju velikog broja problema nase populacije.(novi zakon,pravilan obracun invalida,ratne dnevnice,pitanje posledica ou na nase saborce,gradjane i pravno regulisanje naknada za obolenja uzrokovanim ou, i ……… .Mislim da je premnogo i zato predlazem :
    -da prestanemo da klecimo i molimo,jer je dosta omalovazavanja nase populacije.
    -da svi krenemo u gen.strajk blokirajuci prilaze gradovima(svaki odbor svoj grad)sa propustanjem na svaki sat na 15 min.Dok se ne donese novi zakon i poboljsa polozaj nase populacije i dok se ne isplate rat.dnevnice kao i razlika u losem obracunu(zakidanju)nasih prinadleznosti,da se uvrste i bolesti izazvane ou kao posledica ucesca u ratu i da se iste uvrste od 2-4 grupe invalidnosti
    Dosta smo vise bili babe,ili jesmo ili nismo junaci.Moracemo radikalno da se izborimo za svoja prava.Sve ovo sam jos 2004predlagao,ali nije bilo sluha,mislim da je sada zadnji trenutak dok bioloski ne nestanemo.
    Do pobede.
    Sa postovanjem,Milan Radic,rvi iz Krusevca.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *